Modiphius je usavršio 2d20 sistem i sada nam donosi svemogući sajber-sci-fi-post-pank RPG za koji je oko 3500 ljudi platilo ukupno $350K.

Stari naši znanci, Modiphius Entertainment, odvažili su se da osmisle 2d20, sistem pravila koji se trudi da donese podjednaku količinu “kranč” matematike kao i otvorenog pripovedanja u holivudskom stilu (“sinematik”). Sa svakim izdanjem, a bilo ih je podosta (Dishonored, John Carter of Mars, Star Trek Adventures itd), trudili su se da usavrše sistem. Prešli su dalek put od “kvrgavih” pravila za Konanove pustolovine i Star Trek, do sasvim lepo izbrušenog sistema za Dishonored RPG. Infinity im je bio kikstarterski projekat, a sistem je sasvim ok, za razliku od ponešto razbarušenog sveta.

Šta je, bre, ovo?

Ok ok. Da ne bi bilo da sam ja neki mrgud (jesam) i kvariigra (nisam), odma da si podignem ogradu. Infinity RPG je sci-fi priča koja hoće da pokrije SVE žanrove naučne fantastike, da dotakne SVE savremene trendove i nahrani jednom knjigom SVE one koji nisu sigurni da li im više prija vojna kampanja (military RPG), sajberpank, startrekovština (post-scarcity). 

Pomalo nalik Coriolisu tu su svemirski muslimani, pomalo nalik Star Treku tu je društvo koje ne pati od nestašica (mada prilično mnog ratuje za nekog kome ništa ne treba), društvo koje putuje crvotočinama i sreće raznorazne vanzemaljce (valja vam dočekat dodatne knjige da bi ste doznali više o njima). Kreiranje likova je megasloženo i po tabelama u stilu Travellera. Naravno, tu su i transhumanizam i transrenesansa pa možete biti i robot i delić AI-ja, biti nakrcani sajberverom do guše, a umesto lokalnog interneta intergalaktička augmented reality mreža pomalo šaljivo nazvana Maya (u indijskim religijama naziv za privid). Dakle, eto vam dokaza da je Infinity RPG jedna papazjanija.

Pravilnik

Što se tiče pravila, solidna su. Čini mi se da je Dishonored RPG za sada najboja iteracija. No, Infinity RPG nije sistem predviđen za samo jednu vrstu igre, već je zamišjen kao pravila opšte prakse, te u tom smislu u odnosu na brojne slojeve igre (brojne veštine, ratovanje koje se odvija u fizičkom, virtualnom i mentalnom prostoru, plus svemirska putovanja i koješta), nosi i srazmerno više raznih mehaničkih interpretacija. U tom smislu predlažem vam da pročitate prikaz igre Dishonored, ako želite iscrpniji izveštaj.

Ovde ću samo da napomenem da je 2d20 i dalje sistem u kome treba baciti ispod ciljanog broja. Zbrajaju se “uspesi”, a višak uspeha pretvara se u Momentum, zajednički resurs iz koga svi igrači mogu da povuku razne prednosti kao što su dodatne kockice. Dvadesetica je i dalje komplikacija, a svaki igrač počinje sa 3 poena Heat-a. To vam je nešto ka obrnuti Momentum. Igrač daje GMu pravo da uvede dodatne dugoročne komplikacije, u zamenu za kratkoročnu dobit.

Tu su i Infinity poeni koji su nešto kao fate poeni u drugim sistemima. Nije baš da mogu da ožive palog borca, ali mejaju pravila dovoljno da igrač može da se izvuče iz najgoreg. Ove poene igrač može da zasluži, bilo kao nagradu od GMa ili preuzimanjem narativne komplikacije ili tako što namerno odustane od uspeha prilikom ključnog bacanja kockica. 

Svemirski četnici

U ovoj igri predviđeno je da igrači ratuju. Čak se i prvi objavljeni dodatak pod naslovom Mercenaries bavi upravo “psima rata”. Za razilku od, recimo, verzije pravila za Dishonored, gde je sačuvana jednostavnost osnovnih načela čak i u oblastima kao što su borba ili magija, Infinity kudikamo komplikuje.

“Stvaranje likova je omaž Travelleru. Svaki junak prolazi kroz devet koraka važnih životnih trenutaka, a može i da se pogine!” 

Ono što nije loše, to je podela na zone. Naime, kad krene borba, jedno od najčešćih pitanja je “koliko su daleko (protivnici)?”. GMovi obično moraju da lupe nešto. Sećam se u nekom glupom DNDu koji sam tu skoro igrao, tukli smo se u trpezariji jednog plemića, za koju se ispostavilo da je dugačka preko 90 metara. Da ne biste pravili takve propuste, Infinity deli prostor na “zone” koje ne moraju biti ujednačene ili čak deklarisane veličine. Naprosto cela scena ima neki broj zona. Pa, sad, neke zone su vam na dohvat ruke (Reach), neke su vam udaljene (Long, Extreme). 

Komplikacija dolazi u obliku mnoštva obilka borbe. Osim što protivnike možete da mlatnete ili upucate, tu je i sajber-ratovanje (Infowar) i mentalno ratovaje (Psywar) koji se primenjuju na sve bez izuzetka. Oću da kažem to su vam neke vrste “magija”, jer hakovati se može i u sisteme ali i u pojedince. Psihološko ratovanje je zanimljivo postavljeno, sa mapama društvenih kontakata i napadanjem pojedinaca na raznim nivoima. Mislim. Prilično je apstraktno i ne vidim kako bi moglo da zainteresuje prosečnu publiku, al’ ajde.

Dodatna kočnica pravilima za borbu predstavljaju pravila za negaciju štete (Soak). To ne znam šta im je trebalo, taj ‘soak’ vala nije valjao ni u WoD (World of Darkness). Dakle, vi ste, kao, pogodili i kao povredili ste protivnik, ali onda ne u jednom, već u dva koraka protivnik ima priliku da naprosto poništi vaš trud.

Šta rade pol’cajci?

Od cirka petsto strana pravila, oko dvesta otpada na priču o svetu. Eh, sad. Kad budete čitali ovu knjigu, pripremite se na vrlo loš narativni tok. Na samom početku ispričana je istorija poznatog svemira i to prilično zbrda-zdola uvodeći mnoštvo pojmova koje tek kasnije možete sebi da rastumačite. 

Ono što je prilično zbunjujuće je činjenica da svet živi u izobilju, a opet se ratuju, postoji mnoštvo frakcija, a igrači – naravno – pripadaju nekoj vrsti nezavisne agencije koja treba da “čisti” za ostalim frakcijama.

Neću vas daviti istorijatom, ali na kraju balade, čovečanstvo je povezalo dvanaest planeta nekakvim cirkularnim crvotočinastim tunelima, a glavni “igrači” su:

• Ariadna (Ju es of ej u svemiru)
• Haqqislam (Spejs muslimani)
• Nomadi (Anarhisti plutaju u svemiru)
• PanOceania (Utopijska supersila sa brazilskim šmekom)
• Yu Jing (Spejs Kina)
• ALEPH (Tehno-božanstvo, svemogući AI)
• Korporacije (Zbogradi sajberpanka)
• Plaćenici (Zbogradi igrača koji bi da se napucavaju sa koječime)
• O-12 (Birokrate koji fejkuju neutralnost da bi dominirali svima)
• Submondo (Kriminalci)

U suštini, ne samo da nije ništa specijalno nego malo smrducka na Alternity-jev svet Star Drive. Očekivao sam više. Posebno zbog toga što je prikaz teksta prilično zbunjujući sa mnoštvom tabova sa strane koji donose važne podatke, pa je snalaženje u ovoj knjizi gotovo nemoguće. 

Slična je situacija i sa Mercenaries dodatnom knjigom (sourcebook) koja donosi još svega, detaljniji opis plaćeničkih družina, još opreme i oružja, te pripomoć GMu kako da napravi kampanju oko beskrajnog ratovanja.

Presuda!

“Sve ovo, deco moja, Alternity RPG radio je bolje i zabavnije…” 

U načelu ovaj RPG pokušava agresivno da ispuni SVE potrebe jednog sajberpanksvemirskogfuturizamtehnologijalud’lo sistema. Ali ono što nam zapravo pruža su loše napisana nepotrebno komplikovana pravila smeštena u površan svet. Nije pogodno za početnike. Nije dovoljno duboko za iskusne. 

Štampana verzija će vas koštati $50 za osnovnu knjigu i još $10 za Mercenaries ili $25 ako kupujete PDF (Mercovi su samo PDF koliko vidim). Što je mnogo, kume, s obzirom na kvalitet sadržaja. Bolje pribavite Alternity i pošteno se zabavite u svemiru, ako vam je do svemira.