Setno putovanje u 80-e, nežna priča o klincima koji rešavaju misterije, a nije ni Skubi Du, nisu ni Gunisi ne Gremlini, već božanstveni švedski Tales from the Loop RPG.

Već znate da volimo Fria Ligan, švedski studio koji nam je podario Mutant Year Zero i druge zabavne RPG igre. Znate i da sarađuju sa englezima iz Modiphius Entertainment, a to su oni što su radili novi Vampire the Masquerade, te Fallout RPG i The Elder Scrolls društvenu igru, kao i Star Trek RPG. 

Kako je sve to počelo?

Tako što su fantastični ilustrator Simon Stolenhag (Simon Stålenhag) i dizajner igara Nils Hince (Nils Hintze) pokrenuli Kickstarter kampanju. Predočili su nam veoma lepe i detaljne ilustracije koje su tako dobre da se ne bi postidele da, smeštene u ram, krase domove širom sveta, te priču o malom gradu i klincima (je l’ na biciklima?) koji provode vreme između jezive stvarnosti i pop kulture koja im otvara svetove mašte kao jedini, makar i privremeni beg.

Takvih mališana, koji sada imaju ozbiljne godine, sakupilo se pet-šest hiljada, a Fria Ligan je dobila preko tri stotine hiljada evra da proizvede ovu knjigu koju vam danas predstavljam. 

Osamdesete koje se nisu dogodile

Osamdesete se ozbiljno ismevaju kao leglo protivurečnosti, seme svih nevolja koje danas imamo na planeti, katastforalnih modnih odluka, jezivih frizura, ali i jezgra dobre, kvalitetne zabave za mase, bilo da su posredu filmski, muzički ili književni hitovi. Osamdesete su, osim svega ovoga, dovoljno moderne i bliske da bi i milenijalci mogli da pokušaju da ih svate, a dovoljno tehnološki pionirske da nedostaju sve one spravice koje bi danas prekratile muke koje su tištile omladinu što je u njima odrastala. 

Autor, Nil Hince, ne upada u zamku oživljavanja osamdesetih, već predstavlja osamdesete koje se nisu dogodile. Posredi su mitske osamdesete koje jesu obojene setom četrdesetogodišnjaka, ali i osamdesete u kojima je Švedska ostala van Hladnog rata, zemlja u kojoj je, negde bogu iza tregera, sagrađen polu-tajni naučni projekat The Loop, nekakav akcelerator čestica. Tornjevi Loopa dominiraju predelom, a fokus su za izmišljena magnetrinska polja, po kojima jezde tromi teretnjaci. Roboti su nezgrapni i nedostupni, negde između primitivnih poljoprivrednih mašina i sofisticiranih tvorevina koje poput Asimovljevih iz “Ja, robot” imaju psihologiju. 

Svet koji nam oslikava Simon Stolenhag liči na ilustracije Jakuba Rožalskog (iz serijala 1920+). Na pastoralnim predelima koji detaljima evociraju nostalgiju (mališani na biciklu, policijska kola, farma, pustopoljina, kamion sa sladoledom) dominiraju titanski roboti i tornjevi Loopa. 

Švecko, a naše

Kako su autori Šveđani, tako je predeo njihovog detinjstva oblast Malaren, nadomak Stokholma, niz bara i jezera ispresecanih adama i ostrvcima, dovoljno blizu urbane zone, a dovoljno zabačeno za razne pustolovine. 

Kao kada bi pustolovine klinaca na biciklima smestili u Borču, Ovču, Pančevo, Lisičiji Jarak, Vinču, Leštane, Jajince, kapirate već. 

Lepo je znati da nas Šveđani vide kao evropske Meksikance.

Da bi se umilili američkoj publici, autori su uposlili iskusnog pisca Mata Forbeka (Matt Forbeck) da napiše američku verziju priče. Smestili su je u Bolder Siti (Boulder City) u Nevadi. No, nije u tome problem, već su doneli malo čudnu odluku da se švecka i američka verzija ne pojavljuju razdvojeno, već isprepleteno. Malo, malo pročitaćete, na primer, da je omladinka Mara nabusitog držanja i predvodnica bande maloletnika srpkinja (meksikanka). Lepo je znati da nas Šveđani vide kao evropske Meksikance, ali neprestane zagrade i promena boje… meni nisu legli. 

Bolje bi bilo da su to razdvojili, tim pre što je jasno da Tales from the Loop ne mogu da budu smešteni ni nadomak Stokholma, ni u Nevadu, već tamo gde je vaše srce, tamo gde je vaša nostalgija za starim dobrim vremenima, u predgrađu Solt Lejk Sitija, u Pik Distriktu nadomak Mančestera, u Deliblatskoj peščari… Gde god da ste odrastali. 

Nežno me vozi

Ako pogledate kako je izgledala njihova kampanja na Kickstarteru, videćete lepe slike i širok nežan slog sa puno belina. Dominantna boja je narandžasta. Dominantna, ali ne i nametljiva. Knijga je takva ista. Odličan spoj lepih ilustracija, te za čitanje udobnog sloga, kvalitetno opremeljna, ali za razliku od nekih knjiga koji brojem strana i gustoćom teksta ostavljaju utisak da držite u rukama šarenu ciglu (u tebe gledam RPG knjigo za Star Trek), Tales from the Loop je milina čitati.

Ispod haube

Pravila su zasnovana na sistemu koji su postavili u igri Mutant Year Zero. No, pojednostavljena su i prilagođena tematici. Čini mi se da su nešto jednostavnija od onih iz Kids on Bikes. U svakom slučaju, drugačiji je pristup. Kids on Bikes se zasniva na osobinama, bez mnogo veština, dok ovde postoje osobine, ali su veštine važnije. Doduše, Tales from the Loop stavlja naglasak na ono što zaista gradi likove, a presudno je za igranje uloge.

Naime, igračima se nudi da budu mališani od 10 od 15 godina. Čim napune šesnaestu, prestaje nostalgija detinjstva, a omladinci više nisu pogodni za rešavanje tajanstvenih događaja između zvonceta za poslednji čas i večere. Što su bliži petnaestoj, igrači dobijaju bolje lične osobine, ali manje sreće (Luck stat). Dakle, što je lik mlađi ima više ponovnih bacanja (re-roll), ali manju osnovicu za prevazilaženje problema.

Svaki lik ima četiri lične osobine, Telo (Body), Tehnologiju (Tech), Srce (Heart) i Um (Mind). Svaka utiče na tri veštine, na primer Um ima istraživanje (investigate), razumevanje (comprehend) i empatiju (empathize), što je sposobnost shvatanja motiva neke osobe, životinje ili kakvog drugog svesnog bića, ali i kako da mu se nađe slaba tačka. 

U tom smislu, mislim da je nešto “izgubljeno u prevodu”, s obzirom da bi empatija trebalo da ide pod Srce, tamo gde su smestili veštinu pod nazivom “kontakt” koja podrazumeva zanje, u smislu “znam čoveka koji…” 

Ko si ti, zaista?

No, nije to tako strašno, osobine i veštine ionako u ovoj igri imaju sporednu ulogu. Važnije je ono što čini život svakog od mališana iz družine. Sećate li se omiljenog vokmena? Neko je imao originalnu Barbiku, skejt iz Amerike, pravu pravcatu britvicu. Tako je i ovde, svaki mališan bira jedan predmet koji ne samo da mu je prirastao za srce, već i pokazuje ko je, kao ličnost. Mene ste, na primer, uvek mogli da zateknete uz tvrdo ukoričenu svesku punu priča, žvrljotina i beležaka. 

“Iza prvog ugla neki đavo čuči, ima neka muka, da čoveka muči…”

Sledeća stavka je Nevolja. Deca žive između problema koje izaziva misterija (obično vezana za Loop), te svakodnevice koja počesto nije vedra. Svakog nešto tišti, nešto tako “obično”, a za mališane bolno i nepremostivo. I da, ako vam se stegne srce u grudima, i brinete se da li ćete pustiti suzicu, ne brinite, to je tako predviđeno.  Ko nije spreman da na lagani bol sete doda malo tugice, bolje da se ne maša za ovu knjigu.

Svašta može da bude Nevolja, roditelji koji se razvode ili besomučno svađaju. Neuzvraćena ljubav ili stid da se uopšte priđe simpatiji. Možda je porodica siromašna, možda je majka luda, možda je otac pijanac. Ne mora da bude velika tragedija, možda je klinac priglup, možda se samo plaši da je nedovoljno pametan. Moj brat je bio blago udaren uglavu, svako malo je pravio incidente i samo sam ja mogao da ga smirim kad ga udari šiza u školi. Nemate pojma koliko je to bilo jezivo, ali u suštini ništa strašno, prošlo ga je kad je pošao u srednju.

Zašto to radiš?!

Poriv je sledeća zanimljiva tačka, jer opisuje zašto se klinac uopšte bavi rešavanjem misterija. Važno je napomenuti da Poriv nije vezan za Nevolju, može da se menja između dve misterije (ako planirate kampanju) i više služi kao smernica za igranje uloge, nego kao mogući predmet pripovesti. “Privlače me čudne stvari”, može biti dovoljan Poriv, kao i “Držim se svojih prijatelja, to mi je najvažnije u životu”.

Gile šampion, izraziti favorit!

Potom sledi odabir Ponosa. E, ovo je zanimljivo, jer se ovde dodiruju igranje uloge i mehanika igre. Naime, svaki mališan ima nešto što mu je važno, nešto na čemu se temelji njegova snaga, izdržljivost, drčnost, hrabrost. Svaki klinac misli da je u nečemu najbolji, pa makar to bilo pljuckanje koštice u dalj – i spreman je da svoj ponos temelji na tome. Ponos je nešto oko čega će gejm master da gradi scene, a u igri obavlja ulogu dramskog trenutka. Jednom i samo jednom tokom cele misterije (zovite ih epizoda, poglavlje, kako god), igrač može da se pozove na Ponos i tako automatski prođe test za bilo koju prepreku. 

Zamislite to kao jednu rečenicu o sebi koju kada izgovorite, obnovi vam se odlučnost, povrati hrabrost, izoštri namera. “Moj tata je policajac! I ja sam njegov sin!” neko će da pomisli u sebi i smelo stupi u tunel. “Ja pomažem svojim prijateljima u nevolji!” biće ponos drugog mališana koji će mu dati snage da preskoči jarak. Kapirate, već, nije važno da ponos bude vezan za akciju koja se pokušava. Neko može da kaže “Ja sam šampion pljuckanja u dalj!” i zaleti se na poludelog robota.

“Moja mama najbolje kuha”

Sad ide još jedan setni deo igre, a to je uzemljenje. Mislim, u izvorniku piše sidro, ali mislim da je i uzemljenje previsokoparna reč koja opisuje osobu u koju klinac ima najviše poverenja. Nekom je to baka, nekom omiljena nastavnica, nekom mama, nekom ujka. U svakom slučaju, jedna odrasla osoba koja čini da sve nevolje minu. Igra je, naime, tako sročena da klinci tokom rešavanja misterija mogu da budu prestravljeni, uzdrmani, povređeni, ali nikad ne mogu da budu ozbiljno, da prostite, sjebani ili nedobog upokojeni. 

Igra predviđa pet podeoka na toj skali, a svaki vuče po -1 na kockicama ako se mališan potresao, uplašio, izmorio, povredio, peti podeok je nazvan “broken”, ja bih rekao, na izmaku snaga, recimo, jer na tom podeoku svaka akcija koja zahteva bacanje kockica automatski je neuspešna.

Da bi se klinac oporavio, neophodno je da ode kod svoje osobe od poverenja i tamo potraži utočište. Odigrava se kratka scena u kojoj odabrani lik iz sveta odraslih brine o mališanu. To može da bude mama koja ga ušuška i spremi supicu, ili ujka koji u garaži održi motivišući govor ili se klinac naprosto sklupča uz ćaleta dok gleda utakmicu. 

Dizelaši i ostali

Igra predviđa da svaki klinac odabere stereotip ili deo potkulture kojoj pripada. Lično mislim da je to nepotreban deo pravila, ali toliko je ovlašan da sasvim možete da ga preskočite i ništa vam neće nedostajati. 

Naime, autori su ponudili osam tipova mališana koje ste mogli da sretnete u školi, a odabrani su po vrstama družina ili klika koje se obično stvaraju po školma. U ponudi su štreber (Bookworm), gik (Computer Geek), seljo (Hick), sportista (Jock), kul klinac (Popular Kid), roker (Rocker), mangup (Troublemaker) i čudak (Weirdo). Kao što vidite, spisak nije loš, ali nije primenjiv na svačije detinjstvo. U mojoj školi, sportaš bi bio – Rukometaš, a računari nisu bili dovoljno zastupljeni da bi iko bio Computer Geek. No, iskustvo iz igranja kaže da slobodno možete da napravite svoju podelu ili da je sasvim izbacite. 

Pravila, pravila…

Tu dođosmo negde do polovine knjige. I to je to, pravila su vrlo jednostavna, sveobuhvatna, a minimalistička. Kroz stvaranje likova sve je objašnjeno o mehanici igre, a očito je zamišljena kao niz scena, slično filmu ili TV seriji. 

Nisam video bolji naratološki vodič i stoga molim za veliki aplauz, po ovome vidite zašto je Tales of the Loop dobio brojne nagrade.

Autori daju veoma lepo poglavlje o tome kako se priča gradi. Za razliku od nekih RPG knjiga koje pokušavaju da strukturu pruže po mustri D&Da, Tales from the Loop daje lep pregled ključnih elemenata narativa koji je primenjiv za stvaranje priča u bilo kom mediju. Nisam video bolji naratološki vodič i stoga molim za veliki aplauz, po ovome vidite zašto je Tales of the Loop dobio brojne nagrade.

Naš mali grad pun tajni

Jedna od osnovnih premisa ove igre je da se u vašem malom gradu uvek dešavaju nekakve tajanstvene pojave. Kao što se osamdesete u Tales from the Loop nisu dogodile, tako je i ova premisa, premda udaljena od stvarnosti, presudna za igru. Možete da je zamislite i kao uporednu stvarnost u kojoj mališani iz malog mesta, nemajući pametnija posla, izmišljaju tajne koje bi rešavali. Bum! Još jedan sloj sete! Svaka im čast.

Elem, tu je jedan jedini zarez koji imam da zamerim. Naime, autori sasvim izdašno daju mnoštvo kratkih i jasnih ideja za pustolovine. Format je čitak, razumljiv, upotrebljiv i daje veoma dobre ideje koje mogu da se sasvim lepo razrade. Osim toga, dobijate četiri naširoko raspisane avanture koje mogu da tvore celogodišnju kampanju (proleće, leto, jesen, zima). Sve pet, nema zamerke.

Ali… 

S jedne strane, knjiga je napisana tako da podržava sve one kojima je ovo prvi RPG. Sve je sažvakano, razumljivo, postoji mnoštvo pratećeg materijala. Ali…

Ne samo da Tales from the Loop nije dijendi, već predstavlja veoma poseban spoj nostalgije, televizičnog iskustva i igranja uloga. Igračima koji prvi put igraju biće veoma lako i lepo iskustvo. Ali bez obzira na format avanture, pustolovine u svetu Tales from the Loop biće prilično izazovne za gejm mastere. Naime, avanture jesu pružene u obliku koji se lako prilagođava igračima – ako ste dovoljno iskusni. Za početnike vrlo lako može da se dogodi da igrači uopšte ne urade ono što je format avanture predvideo. Osim toga niz loših bacanja kockica može da totalno zakuca avanturu i da se svi frustriraju. 

Za koga je ova igra?

Što nas dovodi do filosofsko-praktičnog pitanja, za koga je Tales from the Loop? Pa, odgovor bi bio… za sve one koje je obeležilo detinjstvo u osamdesetima. Za one kojima je žao što nisu bili rođeni tokom osamdesetih. Za one koji su neokaljani dijendijem i koji žele da RPG bude iskustvo bogatije od “udarim ga uglavu troručnom mačetakarom +93”. Za one koji se ne stide nevidljivih nindži koji seku luk. No, takođe za one početnike koji znaju iskusnog GMa. Naime, ova igra nije najbolje iskustvo za gejm mastera novajliju.

Elem, ako kupujete digitalno, onda je cena dvaj’spet dolara (sad je na popustu!). Za one koji žele tvrdo (ukoričeno), cena osnovne knjige je oko 40 EUR i na Fria Ligan kao i na Modiphiusovom sajtu.

Tek, u ponudi su fantastični posteri za destak evrića, mape, GM zasloni, kockice, znate već, uobičajeni merč. Izdvojio bih knjigu dodatnih pustolovina, Tales from the Flood koja će vas koštati malčice ispod trijes evrića. 

Kako je izgledalo vaše detinjstvo?

A vi? Jeste li odrastali tokom osamdesetih? Jeste li plakali kad je Tito umro? Jeste li mrdali guzom na Flešdens? Da li ste bili ljubitelj Gansa? Ili ste ćutali i klimali glavom kad se pusti EKV ili Azra?