Ponavljajte za mnom: “Samo zato što ima brojčano izražene osobine koje se unapređuju, klase i nivoe, ne znači da je RPG”. Još jednom, sa razumevanjem…

Kapiram ja da ljudi vole anime. Stvarno razumem. I shvatam da je podžanr u kome se pojavljuju Mecha-roboti veoma ljubljen. Ma, jasno mi je, čim se radi o tome kako se gigantski roboti u obliku životinja i ljudi bore širom galaksije, svi izgube glavu. Toliko da Lancer RPG uopšte nazivaju RPG-om. Ovo je stona društvena igra (tabeltop wargame) podžanra skirmiš (skirmish) i ako očekujete neki rolplej ili nešto, nemojte čitati dalje. Ni ja ne bih pisao dalje, ali moram.

Kako bih vam stavio stvari u perspektivu, ovu igru je zamislio Tom Parkinson-Morgan, poznatiji kao Abbadon koji je napisao veb-strip Kill Six Billion Demons. Ne znam ništa o tom stripu, ali hvale ga da je bizaran i fantastičan. E, sad. Taj tip je zvao nekog svog drugara Meksikanca da mu smisli priču, dok ovaj crta bizarne i fantastične mech-robote i tako je nastao Lancer. 

Koliko su ljudi gladni ovog žanra pokazuje činjenica da je na Kikstarteru Massif Press za Lancer dobio deset puta više love nego što je tražio, nastao je niz dodataka, prateća aplikacija, a fanovi su počeli da štancaju sadržaj (homebrew) i pre nego što je zvanični proizvod pušten u prodaju.

Mala digresija. Kad se radi o maštanju i igrama, najužasnije pitanje koje me uvek trigeruje glasi: “Da li može…” Srećo. Sve može. Igra je posredi. Ako se dogovorimo, sve može, ako ima smisla i razloga, naravno da sve može. Ko ti brani. A ljudi opet ne vole takvu slobodu. Mora da piše u pravilima i mora ta ista pravila ja da mogu da “zeznem”. Takva su vam otprilike ova pravila. Sve može, ali ima i pravila, tako da se ljubitelji skupljaju po opskurnim diskordima da raspredaju o tome da li ovaj ili onaj “build” može da se napravi i da li bi radio u igri. Bljuc.

Obaška to što mi se ne sviđa ni žanr, ni to što skirmiš prodaju kao RPG (a nije da niko ranije nije pokušao, u tebe gledam Modiphiuse koji nam poturaš Fallout skirmiš!), ovo su prilično dobra pravila. Pa ako ste u fazonu da igrate igru koja zapravo liči na oponašanje mecha-anime onda ćete se nauživati. 

“Lancer RPG ima i svoj Pinterest, za slučaj da volite da gledate u šarene robote”

Pravila su dobra ponajpre zato što su jednostavna, kompaktna, a omogućavaju neograničene kombinacije. Naime, u knjizi od 430 strana, suštinski pravila staju na manje od sto. Ostalo su tabele, sistemi, reference, saveti za GMove, istorijat itd. Od kockica se koristi d20 i d6, a uspeh se kreće između 10 i 20. Naime, zbir 20 omogućava uspeh bez posledica, ali sve preko 10 predstavlja uspešnu akciju, sa nekom dodatnom komplikacijom. Te komplikacije nisu naročito osakaćujuće, pa je sistem zapravo podešen tako da se igrači ohrabruju da izvode vratolomije i neverovatnosti koje prolaze samo u japanskim crtaćima.

Pre nego što igra počne, naravno, prave se likovi. Igra tu otkriva svoju ne-RPG prirodu, brkajući termine “igrač” i “karakter”, jer svakako da je u skirmišu svejedno, nema igranja uloga, pa stoga ni potrebe da se igrač i lik razdvajaju. 

Likovi se prave jednostavno. Sve osobine su vezane za upravljanje mech-robotima, nema nikakvih veština van toga ili ličnih osobina. Zapravo, neka vrsta toga postoji u vidu porekla te tzv. okidača (trigger). Igra, naime, nudi pregršt stereotipa koje igrači uzimaju za svoje likove, a koji se ispoljavaju tokom “narativnog dela igre”, tj. između misija (downtime). Triger je, npr. Apply fists to faces i predstavlja bonus koji igrač dobija kad dođe vreme da pljušte pesnice.

“Ko voli mecha-robote u bilo kom obliku, dobro je došao da se zabavi ovom ne-RPG igrom!”

Zbirka tih trigera daje, navodno urnebesne, kombinacije koje izgledaju animatastično, ali ne naročito uverljivo. Kao što neko reče… ako prethodne večeri pilota skupljamo iz dubina poroka, skidamo ga golog i odvaljenog sa neke bandere… kako da mu ujutru poverimo važnu misiju. Ali nema veze, to je anime-mech-rpg-štagod i važno je da se svi dobro zabavljaju. To ja sebi kažem da se ne bi jedio, nemojte misliti da sam u međuvremenu poželeo da podržim ovu igru kao sjajnu ideju, jer i dalje mislim da nije.

Osim tih osobina i trigera, likovi imaju i robote koje takođe kupuju i koji pa imaju neke svoje osobine, naravno vezane za vojevanje. E sad. Ti roboti su kao šasije i kao vi sad kao stavljate u te šasije kao najbolju opremu koju možete kao da skupite kao da se sve to po pravilima, razume se, kao nabudži ako me razumete. I tu je glavna brana napretka nekakva licenca. 

E sad te licence nisu baš kao nivoi ali kako napredujete tako otvarate i te licence, a one vam, kao što im samo ime kaže omogućavaju da licencirate delove od raznih prozivođača i tako od svog “vanila” mecha napravite “zverinu”. 

I sad, tu su glavna fora te neke korporacije i svaka kao ima svoju filozofiju dizajna i onda tako dobijamo ili nekakve robusne šklopocije ili hajtek čuda i na kraju ima i neka čudna čuda koja više liče na demone nego na tehnologiju, jer naravno da ima i grupa hakera koji su toliko moćni da hakuju i stvarnost i kao AI su bogovi i onda umesto čarobnjaka imate te hakere i kao lol otpadne ti glava. Užas.

Naravno, autori su predstavili pet tih osnovnih korporacija, jedni su standardna oprema, drugi su školocije, treći su štoskaže “glas kenon”, četvrti su čarobnjaci i peti su kao super hajtek, ali horde ljubitelja već je napravilo mnoštvo novih. Navodno morate da pazite jer nisu svi jednako “balansirani”. Šta god to značilo u svetu u kome džinovski roboti mogu da trče, skaču, nestaju, tabaju se, pucaju i menjaju stvarnost.

E sad, kad imate pilota i robota onda idete u misije. I to je format igre. Misija. Nema vrdanja, svaka misija ima pet faza, brifing, pripremu (tad sklapate robota), rezerve (strateško planiranje), izvršenje i debrifing, a posle pete faze ide “narativna” faza, tj. dauntajm, tj. gledate kako se vaši disfunkcionalni likovi glupiraju, anime-stajl.

Uh dobro je, skoro hiljadu reči mogu da završavam. Elem, pravila možete da skinete besplatno i da vidite kako vam se dopadaju, a kad vam se dopadnu puna verzija košta $25 što je okej, mislim, pošteno su napakovali, vrlo malo teksta otpada na flaf. Kao što sam pomenuo tu je i prateća aplikacija koja vam pomaže da se snađete u pravilima. Mislim, nisu ona komplikovana, ali što jes’ jes’ ima mnogo kombinacija, pa je lepše sa aplikacijom.