A danas, u rubrici, “Sa’ će ti pokažem kako se to radi, pridrži mi pivo”, pravimo – svet!

Ponajpre, da vam čika objasni šta je to svet, šta je to setting i tako te neke osnovne pojmove. Ovaj deo teksta posvećujem Danijelu B (Shanks Brate), jer da nije postavljao (glupa) pitanja, ja ne bih znao da postoje ljudi kojima treba objašnjavati razliku između sveta, setinga, franšize, te kataloga jedne kompanije. Nije smešno, svakome se desi, obratite pažnju.

Dakle, kada jedan studio za izradu igara, na primer Fantasy Flight Games (u daljem tekstu FFG) ima razne proizvode, knjige, društvene igre, kartične igre to se zove njihov KATALOG. Da bi se bolje razumeli sa svojim mušterijama, katalog može da se pretražuje po različitim kriterijumima. Obično po žanrovima (horor, sci-fi, porodične igre) ili po vrsti proizvoda (kartične, stone, društvene igre, stripovi, knjige, grafičke novele). 

E, sad.

Ono što mnogi studiji nazivaju UNIVERZUMOM, nije zapravo ono što ćemo mi nazvati SVET, već predstavlja niz različitih proizvoda koje spaja ista – FRANŠIZA. Dakle, kada FFG prodaje Star Wars: X-Wing, a istovremeno prodaje Star Wars: The Card Game to NIJE setting, već ista franšiza. 

Šta je, dakle, franšiza? Ustaljeni novinarski naziv za sve igre koje potiču iz istog izvornog dela. Po nizu filmova “Star Wars” napisan je niz stripova, veliki broj RPGova, prodaju se figurice, društvene i računarske igre. Filmove je snimo Lucasfilm, ali nije pravio, npr. stonu igru X-Wing, već je licencirao prava za to studiju FFG. Zato se zove franšiza. Termin je nastao iz industrije brze hrane, jer McDonalds ne poseduje sve “Mek” restorane, već uglavnom prodaje drugima prava i tehnologiju da ih naprave po uzoru na izvorni. Kapirate? Super, idemo dalje.

U današnje vreme, studio koji izdaje pravila za RPG obično želi da ih napravi specifično za jedan žanr ili čak jedan segment igre. Zato se čini da su u takvim sistemima pravila i setting stopljeni u jedno. Svet često nije ni razrađen. Takvi su savremeni FRPovi, kao što je Blades in the Dark, Mutant Year Zero, Aliens RPG i sl.

Ranije su se pisala pravila “opšte upotrebe”, koja su mogla da se koriste u raznim svetovima i da imaju različite settinge. Takva su, na primer, pravila za Dungeons & Dragons (sva izdanja), Rolemaster, Fate Core, GURPS. Postoje i hibridna pravila koja mogu da se koriste kao da su opšta, ali su zapravo pisana za jedan specifičan setting. Takvi su, na primer, Warhammer RPG i njegovi derivati (Only War, Rogue Trader i dr.), zatim Traveller, Twilight 2000. 

Koja je razlika između sveta i settinga? 

Danijele, sve ti je oprošteno, ovo jeste malo zamršeno. Dakle, svet je deo settinga. Svet u jednom RPGu obično podrazumeva podatke o reljefu (kontinentima, morima, rekama, jezerima, klimatskim pojasevima), podatke o živom svetu (bilje, životinje i čudovišta, inteligentne rase), te carstvima (kako inteligentna bića tvore kraljevstva i države, kako im izgledaju kulture i dr.). Zamislite svet kao sve “statične delove” jednog mehanizma. Setting je stepenica iznad i podrazumeva i sve “pokretne delove” jedne priče, tj. istorijat sveta, kosmologiju, postojanje i uticaj bogova, prirodu magije, kako se ona koristi, te sve ono što je dinamičko i promenjivo u jednom svetu.

Neverwinter Seascape (art by Jedd Chevrier)

Primera radi, jedan od najpoznatijih settinga jeste Forgotten Realms. Planeta na kojoj se odvijaju pustolovine naziva se Toril. Najveći kontinent je Faerûn, na njemu se nalaze Icewind Dale i Waterdeep i sve one kul lokacije koje ste viđali u igrama. Dakle, ako govorimo o svetu, sa svojim rekama i dolinama, morima i gradovima, to je Faerûn na Torilu. Pod settingom se podrazmeva ne samo istorija Torila, već i sva ona pravila koja opisuju magiju i bogove. Zajedno oni čine setting. 

Dakle D&D ima nekoliko “zvaničnih” settinga, sa pripadajućim svetovima. Među prvima je objavljen Grayhawk, nazvan tako po gradu u kome su se isprva događale sve pustolovine. I tu je studio TSR, Inc. napravio priličnu zbunjačinu tako što je u spisak čarolija dodao mnoge koje su bile izmišljene u Grayhawk-u, i po pravilima o definiciji setinga, ne bi trebalo da su dostupne u Forgotten Realms-u, na primer. Danas su to ispeglali promenom naslova čarolija, ali za vas starije igrače, Melf’s Acid Arrow, Mordenkainen’s Sword ili Bigby’s Hand ne bi trebalo da postoje na Faerunu, s obzirom na to da su Melf, Modernkainen i Bigby likovi iz Grayhawk kampanje.

Dodatne komplikacije izazvali su mešanjem settinga. Ravenloft je zaseban setting, koji ne postoji na planeti, već u nekakvoj džepnoj dimenziji, ali povezuje se sa drugim svetovima kao što je Faerun. Bolji primer je Birthright, bivši setting za AD&D koji osim novog sveta (Cerilia) donosi nove rase, nove bogove, nove čarolije, ponešto izmenjene klase, te sasvim nova pravila za upravljanje državama. 

Odakle početi? 

Pa, najbolje je da dobro razmislite. Zašto pravite novi svet? Da li želite samo novi svet ili ceo setting? Imate li na umu samo kozmetičke izmene ili želite da promenite ili uvedete nova pravila? Ako samo želite da ispričate priču za koju su vam neophodne neke okolnosti koje ne utiču na ceo svet, zvanični svetovi obično pružaju dovoljno praznog prostora da izmislite svoja sela i gradove, svoje kulture i kraljevstva, te ih smestite negde. Međutim, ako želite da promenite pravila magije, imate ideju za nekakav svet koji nije klasično “lažno evropsko srednjovekovlje”, onda bolje zasucite rukave.

Prvo pitanje na koje treba da odgovorite jeste, šta je tema vašeg sveta. Možda želite leteći svet koji se nalazi u oblacima, pa će vam osim letećih planina i dolina trebati i leteći vilenjaci, leteći orkovi ili kakva insektolika žgamadija za koju će vam trebati novi stat-blok. Tema može da bude i određeni vremenski period, kombinacija tehnoloških nivoa (zamislite magijski-punk svet u kome u frižideru žive elementali leda), svet iz omiljene knjige, filma, stripa, igrice…

Teme mogu biti vezane za specifičnu klimu ili vrstu terena: leteći svet, arhipelag, ledeni svet, pustinjski svet, šumski svet, vulkanski svet itd. Može biti zasnovan na lokacijama, npr. Grayhawk je kao svet nastao iz grada-tvrđave i pripadajućih tamnica, ali to mogu biti i pećine, gradovi, ruševine ili divljina. Svet može da sadrži razne kulture ili da bude posvećen jednoj, na primer Legend of Five Rings pokriva samo deo sveta koji je napravljen po uzoru na Kinu i Japan, ali vaš svet može biti zasnovan na bliskoistočnoj, vizantinskoj ili kakvoj drugoj kulturi. Postoji i mogućnost da istorijski događaji budu okosnica sveta, kao u settingu Dragonlance, svet može biti u post-apokalipsi, u seobi naroda, u građanskom ratu i sl. Naposletku postoji nebrojeno mnogo “začina” kojima možemo da učinimo naš svet drugačijim, svet u kome su psionici bogovi… ili roblje, svet u kome hobiti vladaju drugim rasama, svet u kome božanstva žive u insektima i kao rojevi preplavljuju kontinente, svet koji odumire, svet u kome preovladava nekakav bizaran običaj, novi svet koji se tek kolonizuje, itd.

Sledeći korak je da se pripremimo za pisanje. Svet ne može da se pravi iz jednog udarca, pa će nam trebati mesto na kome ćemo da sabiramo materijal i vodimo beleške. To može za bude i obična sveska (artefakt od papira po kojima su naši stari ostavljali grafitne tragove), Guglov doc, word fajl ili specijalizovana aplikacija kao što je World Anvil. Malo je zastrašujući kad ga prvi put otvorite, ali ovaj sajt će vam pomoći da pratite proces rada na izradi sveta. Jer svet čini malo više od mape i raspoređivanja ko gde živi. Svet postaje sve zanimljiviji i življi kako dobija više i više detalja; likove, priče, kulture, legendarne predmete.

Kad smo već kod zanimljivih sajtova korisnih za pravljenje svetova, za one kojima treba da ih neko vodi za ruku (a recimo, ja vam nisam pri ruci!), Story Planner je odličan za svetograditelje početnike. A za one okorele antropologe, tu je Zaharam-Šapel-Parunas etnografski upitnik koji osim fantastičnog naslova ima sve što je neophodno da se stvori jedna cela kultura.

Šta dalje?

Sad ste vi na potezu. U sledećem tekstu počinjemo da pravimo svet! Krećemo od analize teme i ključnih koncepata koji će nam trebati, te lagano započinjemo sa pravljenjem geografije, mapa sveta i to. Pošto se svet može praviti ODOZGO (top-down), to jest od planetarnog nivoa pa ka sve većem nivou detalja ili ODOZDO (bottom-up), to jest od detalja jednog jedinog sela, pa šireći se ka planetarnom nivou, pokazaću vam kako se radi i jedno i drugo. 

Ali, treba mi vaša pomoć!

Kakav biste svet voleli da vidite? Ostavite svoj glas, požurite jer što pre glasate, to ću bolje moći da vam pripremim sledeći tekst!!! Priključite se i razmenama mišljenja na Pitchwise discord serveru.