Baš pred sezonu letnjih praznika, iz Mipla su nam stigle dve male, slatke i ukusne društvene igre – Sushi Go i Poen Salata. Svaka samo sa špilom karata i hranom za temu, deluju veoma slično na prvi pogled. Pa, hajde da vidimo gde leže razlike i da li su bolje maki rolnice od kupusa i šargarepe.
Sushi Go!
|
Krenućemo od japanske kujne. Sushi Go! pred vas stavlja vrlo delikatesan zadatak – sakupite što ukusnije suši kombinacije ispred sebe. Klopa je predstavljena simpatično ilustrovanim kartama (da ne kažemo da je kawaii) i nekoliko tipova hrane koju obično možete videti u suši restoranima. Sašimi, nigiri, makiji, vasabi, pa i pudin kao dezert posle obroka.
Glavni deo igre je tzv. draft, odnosno odabiranje samo jedne karte iz ruke koja vam je podeljena. Kada odaberete kartu, prosledite ostatak karata dalje, a od igrača pre vas dobijate drugi set karata iz kojih ćete dalje odabrati jednu, pa proslediti i tako dalje. Kao u slučaju 7 Wonders, igrači istovremeno biraju i otkrivaju kartu i time ispred sebe sastavljaju kolekciju karata koje će im na kraju runde doneti poene.
Svaka vrsta klope u Sushi Go! se drugačije boduje na kraju runde. Na primer, tempure se boduju isključivo u parovima, svaka tri sašimija su 10 poena, gjoze menjaju vrednostu u zavistnosti od toga koliko ih imate, dok maki rolnice na sebi imaju naznačene bodove. Tu su i kombinacije nigirija sa vasabijem, kao i pudinzi koji su jedine karte koje zadržavate između rundi daju vam pozitivni ili negativni bonus na samom kraju partije.
Naravno, želećete sve da sakupite, ali nikada nećete moći. Kao i druge slične igre, Sushi Go! pred vas stavlja tešku odluku zadržavanja karte ili prosleđivanja nečega što znate da će koristiti protivniku. Igra je destilacija same srži ovog, da kažemo žanra društvenih igara, a sa svakim igranjem ćete pronalaziti nove taktike i načine da nadmudrite protivnike. Mane? Sushi Go! nije baš sjajna kao igra za dva igrača i naša je preporuka da je igrate sa minimum 3 ili 4 igrača za stolom. A ako tražite igru koja nudi više varijacija, onda varijanta Party je bolji izbor, doduše nije ni približno povoljna kao originalno izdanje.
Poen Salata
|
Moram priznati, bio sam veoma skeptičan oko Point Salad, tj. Poen Salate. Kada je objavljena pred sam početak pandemije, igra je podigla mnogo prašine iako je u pitanju bila “samo” lagana igra povlačenja karata sa stola. Sada kada smo je igrali u Pitchwise redakciji, vidim i zašto je tako “planula” na svetskim sajmovima i zašto se Mipl odlučio na lokalizaciju iste.
Poen Salata je društvena igra koja se uči i objašnjava u pola minuta, bukvalno. Pokušavate da sakupite povrće u kombinaciji sa kartama bodovanja i da na kraju runde imate, jel te, najviše poena. Na svom potezu ili uzimate dva komada povrća ili jednu kartu za bodovanje. Igra se završava kada se razgrabe sve karte. Da, to je bukvalno to. Ali…
Svaka od preko 100 karata ima dve strane – sa jedne je jedan od isto toliko unikatnih načina bodovanja dok je sa druge jedno od šest vrsta povrća. Kada god se sa talona pokupi povrće, ta mesta dopunjujete sa tri špila okrenuta na stranu bodovanja, što znači da kako igra odmiče gubite prilike da pokupite te karte za bodovanje. Pritom sve vaše karte povrća mogu da učestvuju u različitim ličnim bodovanjima, pa npr. vaše paprike mogu vredeti po 4 poena dok vam luk oduzima 2 poena, a uz to ćete dobiti bonus ako imate najviše paprika i slično. Kako sami određujete sopstveno bodovanje povlačenjem karata, isključivo je na vama da skrojite kombinaciju za najviše poena.
Poen Salata se igra munjevito brzo i, sem matematike na kraju, ne zahteva puno mozganja jer se ipak treba oslanjati na element sreće. Broj karata se menja sa brojem igrača, te nećete uvek videti sve karte u svakoj partiji, čime se produžava životni vek igre.
…
Na kraju, koju igru od ove dve izabrati – salatu ili suši? Ili je najbolje imati “kompletan ručak” i odigrati/nabaviti obe? Idealno bi, naravno, bilo kada bismo svi mogli da nabavimo svaku društvenu igru koja nam se svidi, ali nekada moramo da se odlučimo za samo jednu. U ovom slučaju, teško je napraviti apsolutnu odluku – obe igre su odlične na svoj način i lako ih je preporučiti svim uzrastima i tipovima igrača. Sushi Go donosi nešto više taktiziranja i planiranja, dok je Poen Salata dobar izbor ako želite igru koju objasnite u jednom dahu i da je pritom puna nepredvidivosti.
U redakciji malo više naginjemo ka Sushi Go, naročito zbog znatno kompaktnijeg pakovanja koje se lakše nosi na put. Pa, eto, možete se voditi i prema tome.
Categories: Boardgames, Recenzija
