Najnoviji vampiri su tu, brži i jači nego ikad. Da li je bila pametna odluka prepustiti produkciju petog izdanja Vampire The Masquerade Modiphiusu doznaćete u ovom prikazu.

Kao što verovatno već znate, White Wolf je prdno u čabar, i preuzeo ih je Paradox Interactive. To i nije tako loše, jer su u pokušaju da ožive sve pripadajuće franšize, novi vlasnici počeli da objavljuju sveže knjige pravila, redizajnirane i modernizovane. To što su posao prepustili izdavačkom studiju Modiphius može biti i dobro i loše. Dobro je to što su nam Modiphius drugari, pa su nam dali knjigu na testiranje, a loše je to što… pa, recimo da se nisu baš dokazali sa svojim izdanjima. Da vidimo šta su napravili od V5 iliti pete edicije Vampira…

TL; DR

Vampire: The Masquerade 5Ed

Poruka za novajlije… stići ćete i vi na red, samo da nestrpljivim ljubiteljima ovog RPGa (a verujem da ih ima podosta) ukratko predstavim šta je novo u V5.

Ponajpre, retkonovano je dosta pozadinske priče (lore) koji se odnosi na rat ljudi i vampira, te su političke prilike prilagodili  savremenim događajima. Pravila su istovremeno neznatno promenjena, a istovremeno su promene prilično značajne u smislu da je igra unapređena i ubrzana. Nikad nisam voleo vampire, ali neke nove mehanike veoma lepo omogućavaju igračima da se užive u tragiku i dramu besmtrnih krvopija. Osnovna knjiga otvara sedam klanova, dok će ostali biti otključani u dopunskim knjigama. Discipline su žešće prerađene, sada ih ima dvanaest i mislim da su baš dobre.

“U želji da saobraze pozadinsku priču savremenim događanjima, vampirski rat odvija se na Bliskom istoku ali i u Ukrajini”

Vampirizam 101

Za neupućene, Vampire the Masquerade je jedan od najpopularnijih RPG sistema a da nije DijenDi. Po njemu je do sada objavljeno pet verzija pravila za RPG, te jedna od najboljih računarskih igara, Vampire The Masquerade: Bloodlines. Priča se vrti oko vampirske mitologije i objašnjava nam kako vampiri upravljaju čovečanstvom, žive među nama, hrane se ljudima. Otuda podnaslov, maškarada, jer da bi obezbedili dominaciju, vampiri moraju da se ponašaju po strogim pravilima. Tenzija između brutalnosti neprirodnog (ili natprirodnog), te privida uljudnosti predstavlja okosnicu igre.  

Sistem nije baš najpogodniji za taktičko igranje poput DnDa, premda je Modiphius oživeo i kolekciju minijatura za one koji vole tu vrstu RPGa. Kao i druga pravila iz porodice White Wolf-a, VtM (Vampire the Masquerade) je pogodniji za narativnu igru. To jest, umesto da FRP poredimo sa, na primer, kompjuterskom ili ratnom igrom, stil igre je sličniji TV sapunici, jer preovladava drama u kojoj su igrači i njihove sposobnosti glavni junaci.

Raspakivanje

Knjiga je luksuzna, nema šta. Četri stotine i tridesetak stranica masnog papira, tvrdi povez, štampano u Litvaniji. Od toga mnogo stranica flafa (“fluff”). Na samom početku jedno trideset stranica nekakvih pisama, fejk dokumenata i drugih šarenih sličica koje ne služe gotovo ničemu. Kroz celu knjigu grafička oprema je bogata, uz mnoštvo ilustracija koje bi trebalo da dočaravaju vampirsku kulturu. Kako se o ukusima ne raspravlja, mislim da je mnogo tih ilustracija naprosto nedovoljnog kvaliteta i sumnjive upotrebne vrednosti čak i kao dodatak koji doprinosi atmosferi.

S druge strane, unutrašnje korice su ispisane brzim i kratkim opisima NPC-eva koje možete da koristite. Vrlo korisno i zanimljivo, čudi me da nisu ovakvih dodatnim materijalima obogatili knjigu umesto nekakvim sprajtovima koji prikazuju futurističku modu vampira. 

Primetna su vrlo neobična SJW poglavlja. Naime, posredi je horor igra. Povrh toga, igra u kojoj su glavni junaci vampiri. Zveri. Predatori u smislu ubijanja, silovanja, zlostavljanja nevinih. Štaviše, temelj igre predstavlja raspon između bestijalnosti i civilizovanosti jednog parazitskog soja. Pa opet, predlaže se da organizator igre upriliči “bezbedni kutak”, te kartice sa zelenom, žutom i crvenom bojom kako bi igrači koji se osećaju ugroženi mogli da potraže utočište, zaustave igru i traže (nadamo se profesionalnu) pomoć.

Knjiga nije namenjena samo iskusnim igračima, naprotiv, dobrih stotinjak prvih stranica služe za uvod, počev od atmosfere, preko objašnjenja šta predstavlja ova knjiga pravila, te pojedinosti o društvu vampira i njihovim klanovima. 

Zla mašina

Pravila su zasnovana na kockicama sa deset strana (d10). Kao i u ranijim izdanjima, svaki lik ima broj tačkica koje predstavljaju dubinu veštine ili jačinu talenta. Da bi akcija uspela, neophodno je da se baci određeni broj kockica. Svaki put kada padne šest i više, beleži se jedan “uspeh”. Što je aktivnost teže izvesti, neophodan je veći broj “uspeha”, a naravno što se više kockica baca, veća je i šansa za uspeh, pa se tako nagrađuju sposobniji likovi.  Dakle, pravila su pojednostavljena, broj za uspeh je uvek šest i više, a broj uspešnih bacanja reguliše se nivoom težine koji određuje GM. 

Krv

Šta bi priča o vampirima bila bez pijenja krvi. Raniji sistemi imali su donekle kabasta pravila za upotrebu vampirskih moći u odnosu na ispijanje krvi. Umesto brojanja poena krvi za razne “discipline” (vampirske magije i sposobnosti) sada postoji merilo Hunger koje može biti od 0 (zadovoljan, nahranjen vampir) do 5 (vampir na ivici ludila od gladi). Koliko je vampir sposoban da koristi krv žrtava sada određuje Blood Potency, atribut koji zavisi od generacije i godina vampira. Naime, što je vampir drevniji, to je moćniji, a put ka poboljšanju statusa je veoma rizičan. Naravno, s obzirom na nagrade, vrlo primamljiv uprkos zabranama i opasnostima.

Još jedna lepa izmena je Blood Resonance. Naime, određene discipline mogu biti više ili manje izražene u zavisnosti od toga kakva je emotivna priroda žrtve. Na primer, disciplina dominacije (Dominate) biva jača ukoliko je krv došla od nekog flegmatika. Osim što daje raznovrsnost, ova mehanika se sjajno prožima sa novim načinom kontrole vampirske gladi, jer pravila sada kontrolišu kako i koliko se toli glad, što ide pod ruku sa stilom hranjenja vampira (neki drže robove, drugi piju samo krv dobrovoljaca ili obožavalaca, treći love, a neki se drže životinja).

Vampir je vampiru čovek

Sve to sjajno se uklapa sa pravilima koja pokrivaju meru vampirske ljudskosti. Znam, deluje paradoksalno, ali zapravo ima smisla, štaviše jedan je od stubova drame. Svaki vampirček, pre nego što je to postao bio je čovek. Koliko se udaljio od svog porekla, koliko je emotivno i mentalno postao zver, značajno utiče na vampirove moći kao i slabosti. 

“”Ekipa je na okupu, tu su Ventrue, Tremere, Toreador, Nosferatu, Malkavian, Lasombra, Gangrel i Brujah. Assamites su sada Banu Haqim, a nekromantske kuće spojene su u klan Hecata. Followers of Set sada su igrivi kao The Ministry.”

E, sad.

Svaki igrač bira svoja moralna uverenja, te ljude iz prethodnog života (pre vampirizma) koji predstavljaju izabrane etičke vrednosti. Grupa igrača (coterie) bira zajedničke moralne vrednosti. Koji vampir prekrši ove zakone dobija Stain (mrlja), a jedan od načina da se postigne okajanje upravo su odabrani ljudi iz igračeve prošlosti. Deluje umršeno, ali veoma se lepo sklapa u samoj igri, tako da je sada dramatičnost vampirskog postojanja utkana u sama pravila.

Pravila sada pokrivaju i slučajeve sukoba koji nisu magijsko-borbeni okršaji, već nude i sistem za “društvenu borbu”, to jest, verbalne i druge nenasilne obračune. Deluje trivijalno, ali u igri čija je nezvanična tema pozeraj, vrlo je važno kako izgledate, pa otud i čitavo poglavlje posvećeno vampirskoj modi. Svašta.

Presuda

Sve u svemu, digitalno izdanje košta $24.99, a štampano $47.15. Moje lično mišljenje je da štampana verzija nije baš tako katastrofalno ispala kao, na primer Star Trek, ali svejedno ne vredi baš toliko. Bolje je da kupite digitalno izdanje. Pravila su kvalitetna i najbolja verzija VtM do sada, pogodna za iskusne igrače i novajlije, a nedostaci dizajna i kompozicije knjige neće se toliko osetiti u PDF formatu.