Ovo neće biti uobičajeni pregled jednog RPG sistema, već uvod u svet koji je razvijan 50 godina. Ovo je priča o poduhvatu koji nam je darovao Glorantu!

Starijim igračima biće poznato ime Chaosium Inc. Ta kako i ne bi, jer oni su objavili Call of Cthulhu RPG, fantastični Pendragon RPG, te opskurni, ali sladokuscima drag Nephilim.

E, taj isti Chaosium nastao je 1974. kada je Greg Staford poželeo da objavi, kao društvenu igru, plodove svog rada. Naime, Greg, retka vrsta genijalca, tamo negde 1966. godine poželeo je da produbi svoje poimanje mitologije i kulture, te je počeo da smišlja svet – Gloranthu. 

Ako ste igrali računarske igre King of Dragon Pass i Six Ages, onda ste, verovatno, osetili dašak ovog fantastičnog sveta, a možda ste se i zaljubili, kao što sam ja.

Rune…

Izvor: Chaosium Inc

Posle dve društvene igre, Chaosium objavljuje RuneQuest kao primarni sistem za igranje u Gloranti. Ponavljam… najpre je SETTING postao popularan, pa su napravili PRAVILA. To je danas, u vreme kada svi koriste popularnost RPGa u marketinške svrhe, postalo uobičajeno, ali onomad je to bio presedan. Štaviše, prvi RPGovi nisu imali ceo setting. Sistemi su bili pripremljeni za pojedinačne avanture, ali nije bilo povezanog sveta. Glorantha je utrla put Faerunu, koji će kasnije biti poznat kao Forgotten Realms.

RuneQuest je bio d100 sistem, jedan od prvih koji je umesto nivoa tipičnih za Dungeons and Dragons i njegove derivate imao veštine kao osnovicu, praktično postavši rodonačelnih “drugačijih” FRP sistema.

RuneQuest je evoluirao kroz edicije, menjao je vlasnike, bivao odvojen od Glorante, pa ponovo sa njom spojen, tako da je prošlogodišnje izdanje, sedmo u nizu, naslovljeno RuneQuest Glorantha.

…i heroji

Kako je priča o Gloranti narastala, postojeći sistem je bio previše “crunchy”, pa je tako nastao serijal od tri knjige Hero Wars/Hero Quest. Sistem je fantastičan, ali može biti zastrašujući za one koji vole čvrsta pravila i strepe od pripovedanja i dogovaranja sa igračima. Hoću da kažem, ono što je danas postao trend – brza pravila sa malo bacanja kockica i više saradnje – Gloranta je imala još od 2000. godine. O kvalitetu sistema svedoči i nekoliko izdanja koja su licencirala pravila za svoje svetove. 

Majka Glorantha

Genijalnost Grega Staforda je u tome što je odlučio da ne pođe od Tolkina. Da ne dopusti da jedan mit opisuje stvarnost. Glorantina stvarnost je toliko složena da je ni bogovi do kraja ne razumeju. Svaki svet, naseljen živim bićima, svesnim bićima i bogovima postoji ponajpre kao isečak njihovog vidnog polja. Stoga je Gloranta jedan od najsloženijih izmišljenih svetova. Svako pleme, svaki kult, svaki narod, svaka nacija, svi imaju svoj pogled na Glorantu koji se predivno prepliće, razlikuje, a istovremeno je – tačan, stvaran.

Postoje neke univerzalne istine, naravno. Manje-više svi se slažu da je najpre bila praznina haosa. Da je iz primordijalnog jajeta izašlo Jedinstvo – beskonačni androgeni zmaj, da je iz njega/nje izašlo Dvojstvo – energija stvaranja i energija rasta. Da je Gloranta rođena iz njihove igre. 

Zanimljiva istina je da Gloranta nije isto što i naša planeta. Štaviše, uopšte i nije planeta. Gloranta je kocka zemlje, oko 8000 kilometara sa kraja na kraj, opasana Saramakovom rekom i pluta u ogromnom moru. Iznad je Nebeska kupola iza koje planete i zvezde plešu. Sunce izlazi svakog jutra iz Kapije zore, skriva se u Kapiji sutona, a zatim putuje po Podzemnom svetu koji se nalazi ispod Glorante. 

Bogatstvo kultura

Izvor: Chaosium Inc

Još jedan odmak od uobičajene paradigme RPG igara, Staford je napravio naselivši svet kulturama koje nisu kopija evropskog srednjeg veka, niti tolkinovska estetika. Za početak tu su plemena lovaca-sakupljača koji su u srodstvu sa raznim životinjama. 

Hsunchen (pojma nemam kako se čita, valjda Sunčen) su ljudi koji se pretvaraju u određenu živuljku, a žive slično Ociju (onaj preistorijski lik što su ga našli u Alpima). 

Neka vrsta kombinacije afričkih i severnoameričkih plemena koje prate krda žive u velikoj ravnici po imenu Prax. Detaljno su opisani njihovi kultovi predaka i štovanje duhova. 

Fantastična mešavina Kelta i Skandinavaca nazivaju se Orlanthi, s tim što je njihova kultura veoma bogato opisana u kontekstu magijskog sveta u kome žive. Staford nije samo smućkao dva naroda iz našeg sveta i naselio ga u svoj, već je osmislio njihove živote, istoriju, psihologiju, običaje, podario im mitove i legende, pesme i priče. Zatim kao kakav pažljivi deka koji unucima sprema mandarine, oljuštio jednu celu kulturu i poslužio je tako da gejm masteri i igrači mogu da urone u bilo koji njen aspekt.

Tu su i urbane civlizacije, raznolike, mudro napravljene mešavine kultura koje podsećaju na Grke, Rimljane, Asirce, ali i istočnjačke narode kao i Etiopske i druge afričke narode. Zapadnoevropski srednji vek samo je jedna od postojećih opcija. 

Tolkinovi vilenjaci i oni drugi

Izvor: Cory Trego

Vilenjaci, patuljci, trolovi i zmajevi. Okreni-obrni ako ih neki FRP nema, onda nam deluje čudno i osećamo kao da nešto nedostaje. A ako ih ima, uglavnom su varijanta tolkinovskog mita. Svaki veći RPG sistem menja pojedinosti, životni vek ili mentalitet, ali vilenjaci su uvek plemeniti, patuljci ratoborni, trolovi gnusni, a zmajevi veličanstveni i strašni.

Vilenjaci za prave rolplejere

Pazi sad ovo! Glorantini vilenjaci nazivaju se Aldrijami i zapravo su hodajuće, svesne – biljke! Samo liče na ljude zbog toga što hodaju na dve noge, imaju ruke i glave. Njihova božanstva nisu ista kao ljudska, a procvat su doživeli (he-he) u Zeleno doba, pre nego što su trolovi prožderali sve šume i džungle.

Nijedan vilenjak nije nalik drugom. Oni koji su uzgajani da opšte sa ljudima neverovatno su lepi, dok su drugi strašni i više sliče hodajućim stablima. Ljudi ih klasifikuju po bojama, plavi su bliski morskoj travi, crni su u srodstvu sa pečurkama, itd. Razmnožavaju se unutrašnjim oprašivanjem, polažu seme koje raste u biljku koja nosi plod, a u njemu je budući vilenjak. Žive dugo, ali nisu besmrtni. Imaju čudnu magiju, a što je još važnije sasvim stranu psihologiju. Ciljevi, motivi i način na koji vilenjaci obitavaju u svetu, prilično se razlikuju od ljudskih. Deluju miroljubivo, ljubopitivo, ali su u stanju da bezočno pobiju čitave klanove i plemena opakim magijama, zavođenjem i boleštinama, a sve iz potpuno nejasnih razloga. 

Izvor: Moon Design Productions

Pokvareni patuljci… ne zaista su pokvareni

A tek patuljci! Ne, nisu pokvarenjaci, nego su zapravo svi deo velike mašine (World Machine), njeni organski delovi. Besmrtni su i kreću se u savršenoj sinhronizaciji. Rođeni su sa zadatkom koji izvršavaju doveka. Jednog dana, Mašina će biti ponovo savršena i Haos će biti izbačen iz svemira.

Svi postojeći patuljci su kopije patuljaka iz drevnog vremena kad je Mostal Tvorac bio živ. Pravih patuljaka više nema, ali oni se i dalje udružuju u klanove imenovane po hijerarhiji i materijalima od kojih su bili sačinjeni. Obični patuljci su glineni (Clay Mostali), ratnici su gvozdeni, hemičari su od žive itd. Vremenom elitni najdugovekiji patuljci prelaze u dijamantski klan čime zaslužuju poštovanje poput Pravih patuljaka. 

Pošto žive duboko u utrobi zemlje u tehno-magijskim gradovima, jedine patuljke koje možete zateći na površinu su “pokvareni”, one koji su se usled proizvodne greške (oni se ne razmnožavaju, već ih po potrebi proizvode) otrgnuli od Rasporeda. Neki su jeretici i uzrokovali su mnogo zla svetu pokušavajući da naprave savršenog boga, drugi su naprosto “udareni” ili pate od individualizma. 

Trolovi svejedi

Greg Staford voli ekstreme. Kad kažem, trolovi svejedi, mislim da jedu sve pa i kamenje. Glorantini trolovi se nazivaju Uz ili Uzko. Oni su narod tame i rođeni su u podzemlju, ali kada je bog sunca Yelm (ili Yelmalio) umro od Smrti, sa sobom je doneo prokletu svetlost koja je izgnala trolove na površinu. Premda jesu divljačni, nisu nimalo glupi. Jedni su od retkih naroda koji se usprotivio projektu stvaranja savršenog (veštačkog) boga. Veliko i moćno carstvo proklelo ih je i sada se rađaju mentalno i fizički zakržljali trollkin i zbog toga su zakleti protivnici Haosa.

Neprestano su gladni. Mogu da jedu kamenje, prašinu, led, pa i vazduh, ali najviše vole vilenjake jer su sočan spoj mesnatog i lisnatog, te patuljke jer ih iz nekog razloga patuljačko meso baca u opijenost. Ponekad sarađuju sa ljudima, jer ljudi su “ukusni”, ali ne i specijalitet.

Najjači trolovi su Gospodarice, jer je trolovsko društvo matrijarhalno. Crni trolovi su “pravi trolovi”, a kada je gospodarica Kregspajder pokušala da isceli kletvu, nastali su Veliki trolovi, značajno snažniji, ali i poprilično gluplji od običnih. Na dnu hijerarhije su trolkini koje trolovi koriste kao hranu, topovsko meso, radilice, ali i – novac. Da, trolovi imaju nekakve novčiće od olova (cene ga više od zlata), ali često razmenjuju trolkine umesto stoke.

Izvor: Moon design publications

Zmajoždevnjaci

Da. Za kraj, najbizarnija rasa. Naime, Glorantini zmajevi su ogromni, poput planine. Moćni poput bogova. Ne, ne možete da ih ubijete osim ako niste bog gromovnik ili nešto slično. Ono što je (barem zmajevima) najvažnije jeste činjenica da Pravi Zmaj dostiže oslobođenje, vidi ceo svet jasno kao iluziju i spaja se sa duhom Uroborosa.

Ovaj zmajski misticizam nedokučiv je ljudima, baš kao i ponašanje zmajoždevnjaka. Oni veruju u pravi trenutak i pravu akciju za svaki trenutak, pa jedan isti zmajoždevnjak može da se ponaša nepojmivo drugačije svaki put kada ga susretnete. 

Rađaju se iz jajeta kao Ćubani. Zatim se ritualno ubijaju. Smrt je, takođe, iluzija. Ponovo se rađaju iz prvobitnog jajeta, obnavljaju sećanja i nastavljaju svoj razvoj ka Kljunašu, pa Repanu i na kraju postaju Pravi Sveštenici, spremni da se uzdignu do Pravog Zmaja. 

……………………………

Šta vi kažete? Ludo, burazere, ludo? Nije to ništa, sledeći put pričaću vam o Orlantu i njegovim varvarima, Lunarima i neobičnom trojstvu magije na Gloranti, te pikantnim detaljima o Crvenoj Boginji.