U epizodi “Tražili ste – gledajte!” učimo kako se pravi svet i stvaramo stepski svet i putujuće gradove.

Prethodni članak završio se anketom, a od ponuđenih izbora pobedila je zamisao da napravimo svet koji će biti uglavnom stepa u kojoj stanovnici žive u putujućim gradovima, a kasta ratnih čarobnjaka predvodi krstaški pohod na ostatke drevnih civilizacija. 

Rezultati Rankove pitalice

Ovo je tema našeg sveta. Nešto po čemu će biti drugačiji od drugih. Okosnica koje ćemo se držati kad god se zapitamo: “Da li se ovo uklapa u naš svet ili ne?” Čak i da se odlučimo da u svet ubacimo žabaajkule i robote jednoroge, objašnjenja za njihovo postojanje tražićemo u ovom tematskom okviru.

Osim toga, tema nam pruža polazne tačke. Rekli smo da ćemo svet praviti na dva načina. Jedan se zove “Top Down” ili odozgo nadole, a drugi “Bottom Up” ili odozdo nagore. Za koji god pristup se odlučili (bez brige, pokrićemo oba pristupa u jednom tekstu), hajde da pogledamo šta nam tema sama nalaže.

Dakle neophodno je da imamo svet sa kontinentima, prigodne stepske predele, te zone u kojima se nalaze ostaci drevnih civilizacija. Trebalo bi da znamo kakve su bile te drevne civilizacije i šta predstavljaju njihovi ostaci. Možda su posredi neke dekadentne države, možda nekakva divljina ispresecana usnulim tehnološko-magijski naprednim društvima, možda nešto peto. Ako polazimo odozdo, trebaće nam da razvijemo osnovne čestice društva, njihovu strukturu, kulturu i ostale pojedinosti, te detaljno razrađen jedan od tih putujućih gradova. 

Odozgo nadole

Ono što ćete najčešće videti u prvom koraku jeste savet da se nacrtaju kontinenti, te da se odrede rasedline i tektonske ploče. Nije to loše, jer tako ćemo znati gde da postavimo trusna područja, vulkane i planinske vence. Ipak, za početnike nije toliko važno da se bavimo pojedinostima kao što su tektonske ploče, jer postoje i drugi načini. 

Crtanje kontinenata ima prednosti ako možete da navedete svoju ruku da stvori nešto što neće ličiti na planetu Zemlju, a opet nešto što neće biti sasvim strano, kako ne biste morali da razmišljate o posledicama koje bi neobična geografija ostavila na društvo. Na primer, ukoliko bismo nacrtali ceo svet u vidu arhipelaga, ugrozili bismo zamisao o stepi, a društva koja nastaju najverovatnije bi bila pomorska carstva.

Istraživanje je važno za stvaranje svetova. Ne morate postati stručnjak za geologiju, ali je dobro da se upoznate sa osnovnim pojmovima. Stepa ili prerija je oblast koja je previše suva da bi podržavala šumu, ali nedovoljno suva da bi nastala pustinja. Stepa se javlja u raznim klimatskim zonama, često na obodu pustinja ili na visoravnima. Slična je savani, s tom razlikom što savana ima više šume, a karakterišu je i sezonske padavine, za razliku od stepe koja ostaje gotovo jednako suva cele godine. Koristićemo obe zone inače bi naše civilizacije bile sasvim bez drveća, što i nije tako strašno, ali ipak želimo da mogu da prave drvena kola, kuće i slično.

Dakle, treba nam jedan veliki kontinent sa planinama u priobalju kako bi unutrašnjost bila suva i prostrana, možda ispresecana velikim jezerima da ne bi dobili pustinju. Zovemo u pomoć Azgarov generator fantazijskih mapa! Posredi je najbolji besplatan softver za stvaranje svetova. Moćan je i može da stvori ne samo kontinente, već i kulture, države, gradove, klimatske pojaseve i biome. Evo kako ćemo mi da ga koristimo. 

Za početak, dočekuje nas nasumično stvorena mapa po unapred zadatim parametrima, pa ćemo da potražimo strelicu u gornjem levom uglu i otvorimo spisak opcija. Pod Options ćemo da isključimo sve države, kulture, gradove. Hoćemo da Map Template bude Pangea kako bismo dobili jedan veliki kontinent. U tabu Style odaberemo Layers Preset da bude Pure Landmass kako bismo samo videli obrise kontinenta. Ostaje samo da kliknemo na New Map dole u levom uglu i da vidimo šta nam je generator nacrtao. Prvih nekoliko rezultata su mi nekako bezveze, pa nastavljamo da klikćemo na New Map dok ne ugledamo prizor koji nadahnjuje, da to je to, evo našeg sveta!

Zašto baš ovaj svet? Ima veliki prostor koji može da bude okružen planinama kako bismo posadili stepu. Docrtaćemo nekoliko većih jezera u fotošopu. Postoje i na jugu ti potkontinenti odvojeni zemljouzom, te ovaj zanimljiv zaliv koji deluje kao da ga je veštački napravila napredna civilizacija! 

Eto tako, ovo svetložuto je pojas stepe, a tamnije, ovo zelenkasto su savane, tanke crne linije predstavljaju glavne grebene planina. Kao što vidite, nismo sasvim zatvorili ostrvo, jer bi unutra bila potpuna pustara. Možda nije sasvim geomorfološki ispravno, ali ko šiša nauku, dovoljno liči na mogući izgled kontinenta koji u središtu ima stepu. Ove crvene zone biće prostori gde obitavaju drevne dekadentne civilizacije protiv kojih će se stepska plemena okrenuti.

Sledeći korak u ovom pristupu odozgo biće dodavanje još detalja, možda senčenje planinskih venaca, ubacivanje tačkica za gradove i slično, ali pre svega postavljanje kulturološke mape i iscrtavanje granica kraljevstava. 

Odozdo nagore

U ovom pristupu krećemo od stvaranja jednog grada. No, da bismo mogli da počnemo, trebaće nam kultura u kojoj se nalazi, sećate se, pisao sam o tome? Kultura se najbolje definiše pozajmicom iz našeg sveta kao i uživljavanjem u ulogu bića koji u njoj žive. Zato je onaj antropološki upitnik čisto blago. Ne moramo da odgovorimo na sva pitanja, ali videćete vrlo je zabavno. 

Recimo da se naš grad koji opisujemo naziva Akžar, pošto ćemo uzeti imena iz kazahstanske kulture. Pretragom Googlove mape dobijamo niz zanimljivih imena, uzećemo Akžar, jer deluje dovoljno egzotično.

Prvo ćemo da prođemo kroz pitanja o prostoru. Žitelji Akžara žive u stepi, leti je vruće, zimi je hladno, imaju jasno razdvojena godišnja doba. Rekli smo da su posredi putujući gradovi, pa se kreću u proleće ka mestima gde je ispaša obilnija, leto provode uz obalu jezera, u jesen kreću ka brdima gde i prezime. Ne brinite se, šta god smislite verovatno je tačno, antropolozi dan-danas nemaju pojma zašto se nomadi kreću baš tako kako se kreću.

Ne moramo da smišljamo šta jedu svakog dana, ali recimo da prave alkohol od kobiljeg mleka, a da je voće retkost. S obzirom da rade uglavnom sa kožom i kostima, drvo je cenjeno i nikad se ne baca, na primer ukrasi mogu da budu od okoraka koji ostanu iza debala obrađenih u oblice. 

Grad se seli tako što dignu šatore, jašu, tovare životinje, a retko koriste kola, možda pre nekakve sanke kao za mushing. Žive uz konje i kamile, a možemo da im dodelimo i, na primer, džinovske puževe veličine slona. Budući da jedu kao deset konja, izuzetno su vredni kao tovarna i vučna zver, a u kućice postaju nakit, oklop, gradivni materijal. Recimo da u priobalju rastu nekakvi žbunovi ili alge koje puževi vole da tamane, pa je i to razlog da se leti pomere ka obali. 

Recimo da im ti puževi žive sedamdesetak godina, pa po tome pamte i vreme, imaju pojam o godinama, ali razdoblje u kojoj puž poglavice živi je za njih istorijsko vreme. “U vreme Kara Katura, bila je velika bitka protiv plemena Kanli, pa su se klanovi skupili u Akžar!” U stara vremena svaki klan imao je sto ratnika, ali posle sukoba klanovi su morali da se sažmu i izmešaju, pa je tako nastao putujući grad. U njemu žive izvorni članovi plemena, možda i bivše lutajuće pleme trgovaca, možda čak i druge rase, neki hobiti ili šta već hoćete, kao i potomci starih kanova, nosioci znanja koje čine elitne ratnike-čarobnjake koji će ujedno biti i plemstvo u tom novom plemenskom savezu.

Kako se uglavnom bave stočarstvom, porodica je uglavnom proširena, deda, baba, roditelji i deca. Poželjno je da u porodici ima bar jedan sin, ali se najsrećnijom računa ona koja ima i dosta ćerki, jer žene obavljaju veći deo posla oko obrade sirovina. U ratničkim porodicama je slično, jer ne postoji tabu za žene da postaju ratnici, a stričevi su deo proširene porodice, dok se žene koje ostanu u ratničkoj profesiji proglašavaju za počasne “stričeve”. 

Hijerarhija zanimanja počinje sa kanom i njegovom porodicom, u šta spadaju i usvojeni članovi porodice, najčešće majstori i učitelji. Sledeći u nizu su ratni magovi, zatim obični ratnici, pa stočari, zatim trgovci i naposletku zanatlije. Šamani žive odvojeno od društva, kao i umetnici, sa posebnim pravilima ophođenja. Majstori su posebna kasta koja živi uz plemenske starešine, u rangu su sa ratnicima, a pod majstorima se podrazumevaju svi koji prave konjičku opremu, oružje, oklope i slično.

I dalje možete sami da prođete kroz pitanja iz upitnika, ali za sada imamo sasvim dovoljno podataka da možemo da zamislimo putujući grad u kome nema ulica, već se pojedini klanovi grupišu oko svojih poglavica, žive u šatorima (jurt), grade i kolibe od blata, pri čemu se leti nazivaju peščane kolibe, za razliku od zimskih koliba koje imaju više prostorija i bolju gradnju. 

U sredini grada, zapravo velikog logorišta, bila bi kanova palata, napravljena delom od skupocenog drveta, blata, koža i svile. Oko kanove palate živi njegova ili njena porodica, majstori, a pri ruci je i logor kanovih miljenika, koji ujedno služe i kao straža.

U gradu nema, za FRP, uobičajenih zdanja, ne postoji krčma niti prodavnica. Zabava se nalazi na zajedničkom ognjištu, uglavnom o kakvim proslavama, a svakodnevica podrazumeva mnogo teškog rada i tiho ispijanje kumisa u krugu klana. Stranci koji dolaze u grad, bolje bi im bilo da to čine tokom obdanice tako što se smeste na obodu, tamo gde je na ledini postavljeno svečano ćebe za ugovaranje trgovine, inače će da budu nafilovani strelama. 

Za avanturiste koji dolaze iz stranih kultura, najverovatnije je da će pre nego što zađu u grad da sretnu obližnju koloniju svirača i žonglera, možda šamanov šator ili majstorsku radionicu smeštenu blizu šume ili reke. 

Dalje razvijanje ovog grada podrazumevalo bi imenovanje vladara, važnijih klanova, opisivanje važnih likova ili onih koje bi igrači najverovatnije susreli, te spisak opreme koju grad može da ponudi u zamenu za ono što im treba – drvo, so, začini, metal, oprema koju ne mogu da naprave, luksuzna roba i sl.

Nacrtali bi gradić, možda skicirali kako izgledaju neki stanovnici (za vas sa darom za crtanje i slikanje), te bi nastavili da širimo svet tako što odredimo šta je u neposrednoj okolini grada, možda neka brda, možda ruševine, napravili bi plan okoline grada u odnosu na godišnje doba, zatim na mapi oblasti ucrtali putanju kojom se grad kreće – a to je, podsetiću vas, oblast koja može da ima dobrih 1000 kilometara sa kraja na kraj. Odatle bismo nastavili da širimo mapu kraljevstva (tj. u našem slučaju plemenskog saveza), a polazeći od Akžara kao osnove napravili bismo slične kulture, slične gradove i polako širili naš svet ka stranim kulturama.

E, sad.

Stvaranje sveta vrlo brzo postaje dosadno i u suštini nekorisno ako se samo bavite nabacivanjem podataka. Bilo da ga pravite odozgo ili odozdo, svet ima ulogu da sadrži priče i pustolovine, pa ćemo u sledećem tekstu da napravimo osnove za našu kampanju i pozabavimo se stvaranjem dinamičnih odnosa koji će služiti kao izvorište priča. 

Javljajte kako je vama ispalo pravljenje svet(ova)!