Orkovi su divljaci, vilenjaci su prefinjeni, hobiti su ljudožderi… Šta?! Rase u RPGu su često stereotipi, a ako želite da obogatite vašu igru, evo kako da stvorite nove, zanimljive kulture. 

Šta to znači – kultura? Preširok i presložen pojam da bih vas ja sad ovde podučavao antropologiji, sociologiji, psihologiji i svekolikom istraživanju. Za potrebe RPGa, kultura je zbir pravila, običaja i normi jedne društvene zajednice. Ogledaju se u praktičnim pojedinostima koje igrači mogu da uoče.

Ponajpre, kultura opisuje ko su bića koja nastanjuju jednu oblast, kako se slažu sa susedima, koje su rase, kojim jezikom govore, koji je nivo tehnologije kojim barataju, čime se bave (kako preživljavaju), kakva je struktura vlasti, koje su im društvene klase ili kaste, kako se odevaju i kakve građevine podižu, da li imaju preference ka određenim klasama/profesijama, imaju li omiljeno oružje, oklop, ili kakav drugi proizvod koji ih izdvaja, te sve druge pojedinosti koje gejm master poželi da odredi (običaji, proslave, mitologija, religija, umetnost itd.).

Recimo da želimo da naselimo predeo orkovima. Obično ih u RPGu tretiraju kao pljačkaše i nasilnike, pa uzmimo da je tu prva velika promena. Odlučićemo da su ovi orkići sasvim miroljubivi, štaviše, žrtve suseda. Možemo da zamislimo da ne govore orkovskim jezikom, već nekim narečjem koje su nasledili od svojih civilizovanijih suseda na čijoj su teritoriji naseljeni. Nešto kao varvarski Sloveni koji su dobili pismo od susednog carstva. Sledi odabir nivoa tehnologije, jer od toga mnogo šta dalje zavisi…

Uporedićemo nivo tehnologije sa susedima. Ako već želimo da su naši alt-orkići miroljubivi, možda je to stoga što imaju viši nivo tehnologije od suseda, ali ih ima manje… što nije poseban uslov za miroljubivost, a i ne uklapa se u sliku orkova koji imaju tendenciju da se namnože. Pre će biti da imaju srazmerno primitivniju tehnologiju, pa ako je srednjovekovna Evropa nekakav uvreženi standard u RPG-u, možda naši orci uživaju blagodeti bronzanog doba. Ipak su organizovano društvo, a ne divljaci, što je preduslov da budu srazmerno miroljubivi. Nedostatak kvalitetnije tehnologije omogućio bi susedima da ih pljačkaju, ubiraju danak ili ih naprosto povremeno napadaju ne bi li im ograničili broj i sprečili proširenje teritorije.

Uzevši u obzir sve navedeno, vreme je da pogledamo mapu terena i zaključimo čime bi mogli da se bave ovi naši mirni orkovi. Teren je važan zato što u mnogome utiče na život ljudi. Ne samo što određuje način privređivanja, već ima duboke psihološke posledice koje se odražavaju kroz kulturu. Gde god imate bogatu ravničarsku kulturu, naći ćete na pošalice o sporom idiličnom životu i mentalitetu koji donosi, bilo da su vicevi o Lalama ili hobitima. Tamo gde su brđani i ljuti kamen biće ponosnih ratnika, bilo da su Škoti, Crnogorci ili plemena Hindukuša koji su zlostavljali vojsku Aleksandra Velikog.

Border Patrol (©2015-2019 Merlkir)

Hoću da kažem, teško da će naši orkići biti miroljubivi ako žive visoko u planinama. Isto tako, ako su zaposeli plodnu ravnicu, sva je prilika da bi ih neko odatle oterao, pa je najlogičnije da naseljavaju nekakva brda, bave se pretežno stočarstvom, uz povrtarstvo. Kultura lovaca-sakupljača primerenija je primitivnijim tehnologijama, teško da bi mogli da održavaju gradove i sela, ali možemo i da nih zamislimo kao narod ribara koji se drže uz obalu.

Napredovali su od plemensko-rodovske zajednice… ipak imaju sela i gradiće. Uzmimo da su porodica i poreklo važni, slično ostacima rimskih plemena u vreme osnutka grada. Možemo da zamislimo nekakvo orkovsko veće staraca koja nadgleda izvršnu vlast seoskih starosta… ili… šta ako su ovi orkići nekad bili isto tako divlji i napasni kao i stereotipni im sunarodnici. Nisu bili baš najvičniji ratnici ili su naprosto susedi bili bolji. Umesto ork-gazda, domaćinstva su vodile ork-mame. Možemo da zamislimo orkovski matrijarhat i veće baba kojim predsedava najuglednija matrona. Istina, matrijarhalna društva jesu ratoborna, ali recimo da se pod pritiskom suseda ovaj orkovski matrijarhat upravlja politikom odbrane i razmnožavanja.

Dakle, glavne u društvu bile bi žene, što će se odraziti i na druge odlike njihove kulture. Za početak, možemo da zamislimo da vladajuću strukturu određuje starost. Devojčice rastu u devojke, ove u žene koje naposletku postaju staramajke, pa je recimo menopauza prva kvalifikacija za elitu naših orkića. Prestiž bi se sticao krugom uticaja, pa bi u vrhu društva bile one matrone koje imaju veći krug drugih staramajki oko sebe. Broj dece, posebno ćerki, mogao bi da bude možda čak i važniji faktor sticanja društvene moći.

The Holy Country (Merlkir)

Neke istaknute pozicije mogu da drže muškarci. U takvom društvu, ujaci bi imali značajnu vlast kao saveznici svojih sestara. Možemo dalje da maštamo kako bi nekakav predvodnik muškaraca bio lokalni ujka, a umesto kapetana, vojvoda i sličnog, vojni predvodnik mogao bi biti Veliki Uja. Držanje stajaće vojske bilo je skupo, tako da bi osim nekakve straže morali da se oslanjaju na zamaničku vojsku (levy) ili miliciju, poput grčkih gradova čije su vojske isprva bile – naoružano pučanstvo.

Dakle, naši orkići su pretežno stočari. Recimo da su ih susedi potisnuli u brdske predele gde je zemlja slabijeg kvaliteta, pa možemo da izmislimo da umesto krava i ovaca, ovi orkići gaje lame i alpake. Od njih dobijaju vunu, mleko i meso. Lame su i tovarne životinje, a osim toga sposobne da se brane od pojedinačnih predatora. Verovali ili ne, ženke lame mogu da ubiju ili osakate kojota ili vuka (gulgajte: guardian llama), što se lepo uklapa u kulturu naših matrilinealnih oraka koji bi mogli da obožavaju lame u nekom obliku. Šišanje, predenje i tkanje bi bile prestižne delatnosti. Naši orkići nosili bi kožuhe i tkanice, pa ih možemo zamisliti šarene poput Peruanaca ili Laponaca.

Prirodno snažni ili bar izdržljivi (kako u kom RPG-mitosu), orci bi mogli biti dobri kamenoresci. Metalurgija na nivou bronzanog doba, znači i alate lošijeg kvaliteta. Stoga sela naših orkića verovatno liče na keltska, sa kamenim kućama krovova zastrtih trskom, kružne kule ili tvrđavice, možda čak i gradiće branjene opkopom i kamenim zidom. Kako smo ih već oslikali kao defanzivno društvo, teško je zamisliti da bi bili vešti trgovci. Verovatno bi bili slični naivnim keltskim trgovcima koje bi slatkorečivi Rimljani lako preveslali.

I sad kad smo postavili temelje opisa ove kulture, možemo da pređemo na iscrtavanje detalja. Neke pojedinosti izvući ćemo kao zaključke iz već postojećih podataka, a druge možemo da ekstrapoliramo ili sasvim izmislimo.

Wanderers (Merlkir)

Dok ovo pišem, priviđa mi se taj njihov krajolik, verovatno pogodan za rast lešnika, oraha, kestenja, a možda i semenki šišarke – pinjola. Zamišljam mleko i sir od ovih orašastih plodova, s obzirom na to da lame daju malo mleka. Kako je mleko lame jako i veoma hranljivo, verovatno bi bilo čuvano za religijske obrede ili za elitu. Shodno tome, možda naše ork-domaćice poznaju pčelarstvo, pa možemo da izmislimo nekakve slatke kobasice od orašastih plodova zalivenih medom, poput gruzijskih čurhčela.

Prirodno se nameće da obožavaju nekakvo žensko načelo ili božanstvo, možda veliku Majku u obliku lame. Možda je deo svetkovine ispijanje laminog mleka, a možda i pljuvanje u dalj? Bez patrijarhata ne bi bilo brane da ork-žene pođu ratničkim putem, pa bi nekakva elitna garda orkovskih devojaka bila sasvim zamisliva. Čak možemo da ih izmaštamao pre kao vešte čarkaše, pre nego kao tešku pešadiju ili konjicu… već vidim šubaraste kape, tkane višeslojne tunike otporne na strele (kakve su nosili ratnici Inka), te tobolce ispunjene kratkim kopljima, sličnim ruskom džidu.

Razume se, ne morate svakoj bogovetnoj grupi bića da izmislite ovako detaljnu kulturu. Sve zavisi od uloge koju ste im namenili u priči. Recimo, ovako detljano društvo bih stvorio ako neko od igrača želi da bude ork ili ukoliko bi se značajan deo kampanje odvijao u njihovoj zemlji ili okolini.

Hillmen and Wolfdogs (Merlkir)

Primetili ste da sam koristio uzorke drugih kultura da popunim pojedinosti ovih čudnih orkova. To je u fantastici uobičajen metod. Štaviše, mnoge knjige koje se bave stvaranjem svetova (world building) preporučuju kombinovanje ove vrste.

Ono što nam je nepoznato, teško nam je i da zamislimo. Nama, kao pripadnicima evropske tradicije, nije lako da predstavimo sebi narode koji su živeli između Persije i Indije, a na otkriće indo-grčkih kultura možemo samo da trepćemo, zamišljajući stare Grke (sa sve onim bradama) u budističkim odorama. Stoga se često pribegava aproksimaciji određene kulture sa odgovarajućim uzorkom iz našeg sveta. Na primer, hobitima se pripisuje nekakva britanska pastorala, Rohanci podsećaju na vikinge, a u Warhammerovom svetu, Estalija i Tilea oponašaju kulture Španije i Italije.

Stoga nemojte da se stidite da “pozajmljujete” iz istorije, kao ni da od nje odstupate. Ukoliko želite da vaši vilenjaci žive u kućama od džinovskih puževa, neka bude tako. Ukoliko želite da vitezovi jašu na krznatim gušterima, ja kažem – a što da ne? Vaš svet – vaša pravila.

(Header image: ReneAigner)