Boardgames

One Week Ultimate Werewolf – recenzija

”Pada noć. Mafija se budi. Mafija je izabrala metu. Budi se lekar. Bude se svi.” Zvuči li vam ovo poznato? Sigurno ste nekada igrali Mafiju ili Vukodlaka, party igre skrivenih uloga i još skrivenijih saveza između igrača koji traju taman toliko da se niko za stolom ne naljuti. Do sada smo videli poprilično varijacija na temu, a pogotovo novih verzija popularnog Werewolfa koji je prvo bio ultimativan, pa noćobdija, a sad čovek-vuk celu jednu radnu nedelju pravi rusvaj.

One Week Ultimate Werewolf

    • Tip: party igra
    • Vreme: 45-60 minuta
    • Broj Igrača: 3-7
    • Mehanizmi: modularna tabla, igranje uloge, glasanje, menadžment ruke
    • Dizajner: Ted Alspach i Akihisa Okui
    • Izdavač: Bezier Games
    • Izdato: 2018.

Kako je gospodin vuk odlučio da se useli u zamak, gosti će sada morati da prežive ne jednu, već pet noći intriga, zavijanja i praška protiv buva. Sve je to i dalje veoma poznato – igrači dobiju tajne uloge, danju igraju javne akcije i kreću se, noću svi zatvaraju oči i dešavaju se tajne akcije i peripetije. Za razliku od prethodnih igara, ovde nema eliminacije igrača, pa se celo iskustvo transformiše u pravu detektivsku igru gde ćete pokušavati da prokljuvite ko šta smera i da li ste možda i sami postali vukodlak dok ste dremali.

Kao i mnogim sličnim igrama, operisaćete sa polovičnim informacijama i pokušavati da otkrijete ima li među vama vukodlaka (pokušavaju da ostanu prikriveni) ili kožara (pokušava da se razotkrije). Tokom dana, svi igrači se kreću po zamku i karte sa akcijama igraju licem na gore, pa svako može da isprati šta se dešavalo. Noću, međutim, karte igrate licem na dole (ali morate da uradite tu akciju) i tada je najveće laganje za stolom. Dodatnu komplikaciju uvode i dve novine – posluga zamka i sobe koje su vam dostupne. Osim vas troje do sedmoro koji švrljate okolo, tu je i troje domaćina koji idu unaokolo svojim poslom, ali takođe imaju jednu od tri uloge i ”mrse račune”. Pored toga, zamak je svaki put drugačiji, jer od svih dostupnih soba birate nasumično samo onoliko koliko je igrača. Sobe, dalje, dodaju nove opcije poput zamene uloga i preuzimanja uloge prvog igrača, nekima se specijalne akcije aktiviraju samo noću, a neke vam daju i priliku da se zaštitite od drugih igrača.

Igranje One Night Ultimate Werewolf prečesto deluje kao da gađate pikado koji se vrti. Hoću reći, igra je češće nasumična nego čisto dedukcijska. Što je više igrača za stolom, to je veći haos tokom noćne faze (i mukicu koja igra poslednja će glava zaboleti od žmurenja), naročito kada krene opšte petljanje sa ulogama a vi ni u prvom krugu niste imali predstavu o tome ko je ko. Prvi put kada smo igrali, svi smo toliko bili pogubljeni da smo odlučili da samo glasamo za osobu sa leve strane (tako pobeđuju seljani), ali je jedan igrač bio ubeđen da zna tačno ko je vukodlak i uperio je prst u tu osobu. Niko za stolom nije bio vukodlak, a time što je jedan od igrača dobio glas više smo svi izgubili i vukodlaci su pobedili. Koji, još jednom, nisu bili među igračima, već poslugom. Svi za stolom su zaključili da je bilo mnogo teže otkriti ko je ko nego, recimo, u Resistance Avalon, upravo zbog polovičnosti informacija i menjanja uloga. Ovu igru je definitivno lakše minirati nego druge iz žanra.

Ako bih morao da jednu reč zalepim kao pridev ovoj igri to bi sigurno bilo – raskalašno. Od kutije u kojoj dolazi (standardna velika kutija), preko komponenti, pa do količine svega, iznenadilo me je koliko je zapravo sve preterano veliko. Zašto je strelica koja pokazuje redosled igranja velika toliko da nekoga možete ubiti s njom, zašto je puno stvari predimenzionirano, zašto je sve to spakovano u veliku kutiju punu vazduha? I na kraju – zašto je nasvirana cena kao za mnogo veća/ozbiljnija izdanja? Bezier je još od Castles of Mad King Ludwig poznat po tome da pravi ”kutije pune vazduha”, a sa Nedeljnim Vukodlakom su sami sebi učinili medveđu uslugu, jer zaista nisam siguran koliko je ljudi spremno da plati jednu party igru ograničenog životnog veka skoro 50 evra.

To bi faktički bio i zaključak o One Week Ultimate Werewolf. Ne mogu da sasvim sigurno kažem za koga je ova igra, jer sem rekonfigurisanja zamka ne donosi baš ništa što niste već videli u sto i jednoj varijaciji ove igre, a svojom nasumičnošću čini da Secrets izgleda kao ozbiljna strateška igra. Naravno, ako tražite samo još malo Vukodlaka, slobodno pazarite igru kada joj neminovno bude pala cena, samo nemojte očekivati nešto epohalno revolucionarno. Ipak se i dalje sve svodi na sedenje u mraku.

1 reply »

Zašto ne biste ostavili komentar na tekst? / Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.