Svako od nas je nekada poželeo da bude tajni agent. Kada kao klinac vidite recimo Džejmsa Bonda, sve one strava spravice koje ima i automobile koje vozi, ili kada malo odrastete pa vidite koliko raskalašan život ima prepun avantura i ”avantura”, a onda konačno omatorite kao ja i shvatite da biste istegli nešto samo da pojurite za ruskim špijunima. Zato, umesto toga, možete da odigrate Secrets.
|
Secrets je malena party igra koja nam dolazi iz Repos Production. Zajednički dizajnirana od strane Bruna Faidutija koga znamo po odličnom Mascarade i još boljem Citadels, kao i Erika Lenga koji je dizajnirao, hm… gotovo sve u vašoj kolekciji, igra je koja će vam na 15-ak minuta dati priliku da budete dvostruki ili trostruki špijun, lažete drugare ipritom se odlično provedete. Ovo je, pre svega, igra tajnih uloga i čistog blefiranja ali, za razliku od sličnih igara, ne završava se svađom za stolom.
Takođe je i timska igra, jer morate da sarađujete sa drugim igračima kako bi vaš tim, CIA ili KGB, sakupili najviše poena. Čekajte sad, kako pa da sarađujete ako ne znate ko je ko? Upravo tu leži ”kvaka” ove igre i zašto ćete joj se vraćati. U svakom potezu, jedan od igrača povlači dve karte sa vrha špila, inače agente različitih zanimanja i vrednosti, i pokazuje ih svima za stolom. Jednu od tih karata tajno odbacuje, a drugu nudi tajno jednom od igrača za stolom. Ako taj igrač prihvati kartu, uzima je, otkrije i izvrši njenu akciju. Ukoliko je odbije, kartu mora da uzme igrač čiji je red bio. I tako idete u krug dok neko ne skupi određen broj karata.
Secrets
Zvuči jednostavno i, u neku ruku, zaista jeste tako. Ali, manipulisanje ograničenim informacijama je ono što ćete zaista izvlačiti iz ovih karata. Svaki od tih likova daje pozitivne ili negativne poene, a ima i jednu specijalku poput zamene uloga, blokiranja bodovanja ako se nađe uparen sa kolegom (u slučaju naučnice), slanje poruke ”iz Rusije s ljubavlju” pištoljem ili otkrivanja vašeg identita svima za stolom – sem vama! Stvar je u tome što, nakon što počne igra, ne smete da gledate u svoj žeton i tako proverite kom timu pripadate. Uloge će se menjati često, a postoji i token na sredini kao neutralac koji u bilo kom trenutku može da uđe u igru. A da, možda je neko među vama hipik i samo želi da sabotira špijunsku operaciju.
Špijunska brka za stolom je urnebesna zbog dva mala dodatka – hipika i Ujedinjenih Nacija. Hipik igra potpuno suprotnu igru od ostatka stola, jer se trudi da skupi što manje poena. Ako je hipik jedini igrač sa najmanje poena za stolom – jedini je pobednik dok su ostali gubitnici. Ovo naravno znači da će igrači, čim otkriju ko je hipik, pokušavati da napakoste protivničkoj frakciji menjajući uloge sa jadnim momkom koji je samo želeo mir u svetu. Kad već pričamo o miru u svetu, UN žeton će dolaziti u ruke igrača sa najmanje karata. UN može u bilo kom trenutku da se umeša i kaže ”zdravo fini ljudi, da, ja ću preuzeti tog agenta koga upravo šaljete svom kolegi, hvala”. I to bi bila čitava igra.
Pitanje koje mi se vrzmalo u glavi od kako je Secrets najavljen je bilo: ”Da li će mi ovo biti dobra zamena za Resistance?”. Avalon, podvarijanta te igre, najigranija je ”mala” igra iz moje kolekcije, kutjica koja u sebi krije odličnu intrigu, ali i svađe za stolom. Previše svađa za stolom. Dosta mojih prijatelja ne želi više ni da čuje za Avalon zbog stresa koji ta igra neminovno generiše, pucanja bubnih opni usled nadvikivanja sa ruljom oko stola i frustracijama oko gubljenja poteza. Ne treba zaboraviti ni kako je dovoljan samo jedan namrgođen igrač da cela partija padne u vodu. Secrets, zadovoljstvo mi je što to kažem, rešava mnogo ovih problema, ako vam ne smeta nešto manje žestoka igra.
Prisutno je ovde podbadanje za stolom, štaviše poželjno je, ali nećete se ništa lošije provesti ako niste raspoloženi da aktivno lažete i podrivate svoje društvo dok igrate Secrets. Takođe, nema ni praznih poteza, svako ima jednaku priliku da utiče na igru. Kada je vaš potez na redu, vi ste u kontroli igre a ne ostatak stola koji jednostavno može da odbije tu misiju. Karte su otkrivene, jedna ide dalje, neminovno je. Čak i da naletite na igrača koji bezvoljno i nasumično deli karte, nemoguće je da isti minira igru. U krajnjem slučaju, smestite ga u drugi tim. Ovaj… nismo vam mi ovo rekli.
Mogu li još da dodam kako je ova igra prava bombonica? Malena kutija, koja pritom ima sasvim fer cenu, puna je jako kvalitetnih i prelepo dizajniranih komponenata. Da li su to veliki plastični čipovi sa ulogama ili karte sa likovima, svakom detalju je posvećena neverovatna pažnja i odiše čistim retro šmekom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ova igra jednostavno ne bi ostavljala jednako dobar utisak da su umesto teških tokena korišćeni kartonski ili obične karte. Ipak, kada imate igru koja se toliko zasniva na dobrim komponentama, svaka sitna nepravilnost na istima može da pokvari utisak. Moj primerak tako ima sitnu, ali pod rukom primetnu mini-džombu na jednom od tokena. Ne mogu da kažem da mi smeta ili uništava uživanje u igri, samo, shvatite, nervira me. Zato postoji šmirgla.
Da ponovim onda, Secrets je dobra alternativna za agresivni Resistance (i Avalon samim tim) i slatka mala igra iz genijalnog Reposa koju možete jednako kompetitivno igrati sa svojom porodicom, poznanicima koji nisu u svetu društvenih igara, kao i hardcore gejmerima koji kalkulišu svaki potez. Možda nema žestinu koju igrači očekuju od ovakvih naslova, ali je neponovljivi šarm svakako tu. A to je valjda dovoljno da se zaljubite u jednog špijuna ili špijunku, zar ne?
Categories: Boardgames, Card Games, Recenzija
