Društvene igre su nas provele kroz razne svetove, od fantazijskih zemalja do daleke budućnosti i svemira. Međutim, nekada je lepo odigrati igru koja ima prizemniju temu, nešto što ne podrazumeva ni upucavanje figurica na tabli, ali ni kalkulisanje poreza srednjevekovnog nemačkog ratara. Temu kao, recimo, posmatranje i sakupljanje ptica.
|
Wingspan je već neko vreme u prodaji širom sveta. Igra i njena dizajnerka Elizabet su pokupili brojne nagrade, a oboren je i poneki rekord prodaje. Oduvek je to bila lepa društvena igra sa nesvakidašnjom temom, mada nama često nedostupna kako zbog distribucije tako i zbog cene. Zahvalujući Miplu, Wingspan je od sada dostupan na srpskom jeziku i to po ceni koja će odgovarati mnogo većem broju ljubitelja društvenih igara. Naravno da je ovo izdanje moralo da sleti i na naš sto (oprostićete nam užasnu opasku).
U Wingspan, igrači će pokušavati da naprave najbolji nacionalni park za ptice i, logično, sakupe što više poena na kraju partije. Želećete da imate što više ptica u tri staništa, poželjno što vrednijih, ali i da ispunite neke dodatne ciljeve kako tokom, tako i na kraju partije. Ptičice su predstavljene kartama na kojima ćete naći brojne bitne podatke koji će uticati na to da li se računaju za te dodatne ciljeve, kao i koji su uslovi da se nastane na vašim tablama.
Ko god je imao priliku da zaigra originalno izdanje Wingspan na engleskom, setiće se kvaliteta produkcije, pa, bukvalno svega što se nalazilo u kutiji. Wingspan na srpskom je identična igra (produkcijski), što znači da vas u kutiji očekuje sijaset divnih i vrlo kvalitetnih komponenti. Tu su table za igrače koje se otvaraju kao knjige, drvene kockice, 3D jaja iz kojih će se izlegati ptice, plastična kutija i u njoj stotine sjajnih ilustracija ptičica. Šlag na torti je kućica za ptice koju sastavljate – osim što je lepa dekoracija, služi i za lakše bacanje kockica.
Domaće izdanje Wingspan je takođe i veoma bitno za nauku. Vidite, do izlaska ove igre na našem tržištu, veliki broj ptičjih vrsta nije imao ime na srpskom jeziku. Kako su u igri isključivo ptice poreklom sa američkog kontinenta, iste su kod nas imale samo latinske nazive. Zbog toga je Mipl sarađivao sa Ornitološkim savezom Srbije kako bi sve ptice iz igre dobile lokalna imena. Izuzetan presedan i, koliko mi je poznato, prvi put da se na našim prostorima zbog igre imenuju životinjske vrste. Naravno, ostao je i edukativni karakter igre, jer kroz podatke sa svake karte saznajete malo više o staništima, ishrani, vrsti gnezda i, naravno, rasponu krila svake ptice (Wingspan = raspon krila).
Sama igra teče veoma glatko. U svakom krugu možete ili odigrati pticu na slobodno polje (ako imate dovoljno hrane i jaje iz kog će se izleći), ili aktivirati jedno od tri staništa čime dobijate hranu, jaja, ili nove ptice, a što više ptica imate na staništu to je i akcija bolja. Staništa istovremeno aktiviraju i sposobnosti ptica koje ste naselili tu, tako da dobrim planiranjem možete imati poteze gde samo pljušte nagrade. Istina, tokom svega ovoga uglavnom nećete obraćati pažnju šta ostali igrači rade, niti baš lako moći da vidite šta im je na tablama sem ukoliko imaju specifične ptice koje reaguju na protivničke poteze, pa ćete zapamtiti da ako, na primer, aktivirate šumu da će drugar prekoputa dobiti jednu bobicu. Sem toga, zaista nemam zamerki na igru i svaka partija je bila uživanje.
Wingspan se lagano igra a još lakše preporučuje. Apsolutno mi je jasno zašto je ova igra prodata u stotinama hiljada primeraka širom sveta i zbog čega ju je prihvatila i publika koja inače ne igra društvene igre. Moderni klasik, da tako kažem, pristupačan početnicima u hobiju i dovoljno kompleksan da se iskusniji igrači dobro zabave mozgajući i otkrivajući najbolje poteze. A i izgleda veoma lepo na stolu.
Categories: Boardgames, Recenzija
