Još jedna lista. To je sada popularno, kratko, lako se čita i ljudi vole. Da budem iskren, i meni najviše leže, bilo u pisanom, ali i video formatu.

U prethodnoj listi sam pisao o igrama koje su visoko kotirane na BGG listi, a meni i nisu baš legle. Tema koja je očekivano donela komentare odobravanja i psovke, ali i neke predloge. Napraviti listu omiljenih igara. To bi mi baš teško palo bez dodatnih ograničavanja, pa sam od toga odmah odustao. Onda sam hteo da pišem o igrama koje su mi se svidele, ali nisu generalno voljene, ali nekako mislim da bih tu teže naša granicu za ono što “nije generalno prihvaćeno”. Tako da sam za “nešto sasvim drugačije”, odlučio da zapravo uradim istu stvar, ali sa obrnutim odabirom mojih ocena. Tj. prošla lista je prikazivala prvih 10 igara sa BGG liste koje sam ocenio ocenom 5 ili manje. Ovaj put ću uzeti prvih 10 igara koje sam ocenio ocenom 9 ili 10. Probaću da i objektivno napišem zbog čega mislim da se određenim igračima ne bi svidela.

S obzirom da ocene u mnogome zavise od toga ko ih daje, mala napomena da 9+ u mom slučaju uglavnom označava sam krem društvenih igara. Kada gledam policu sa igrama i razmišljam šta bih igrao, 9 i 10 su one koje bih uvek mogao da odaberem, ako imamo dovoljno vremena. I tamo gde je osmica su takođe sjajne igre, ali ne daju taj osećaj leptirića u stomaku kada ih izvlačite sa police.

10. Keyflower

87. Mesto BGG | Srednja ocena: 7.76 | Moja ocena: 10

Činjenica da je deseto mesto ove liste na 87. mestu u odnosu na circa 150. prethodne, mi valjda ide u prilog da kaže kako se ipak slažem sa većinom. Da ne ulazim u to kako je Keyflower jedna od mojih omiljenih igara (sve igre na ovoj listi su), ali mogu da napomenem zašto. Predivan nivo interakcije uz inovativne mehanike i neverovatno varijabilnost u postavci (posebno u manjem broju igrača), upakovan u relativno jednostavna pravila (doduše, ne baš sjajno napisana), Keyflower je baš ono što želim od jedne igre. Uz veliku kolekciju, dolazi velika odgovornost da pamtite tonu pravila, jer neke igre jednostavno ne stižete da odigrate jako dug vremenski period. I tada definitivno počnete da cenite igre sa svedenijim mehanikama.

Keyflower nije za one koji baš izbegavaju interakciju između igrača ili one koji vole malo stabilniju postavku.

9. Fields of Arle

74. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.06 | Moja ocena: 9

Igre za dva igrača imaju posebnu privlačnost za nas, uzevši u obzir da je to najčešće kako ih i igramo. Uz to, verovatno je već svima poznato da mi je Uve omiljeni dizajner, a svakodnevna dešavanja smeštena u prošlost moja omiljena tema. Fields of Arle se savršeno uklapa u sve to; Frizijski farmeri devetnaestog veka koji pokušavaju da tokom 4 i po godine prošire svoju farmu i trgovinu, pazeći na gomilu različitih resursa, građevina, oruđa i životinja. Kao i sve Uveove igre, kada se nauče pravila, igra nije previše komplikovana, ali će vas oduvati sa količinom izbora koji se nalaze pred vama.

Fields of Arle nije za one koji ne vole igre sa gomilom komponenti.

8. Lisboa

62. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.19 | Moja ocena: 9

Lisboa je bila prva Laserdina igra koju smo odigrali. Već tokom prve partije mi je mozak eksplodirao, što od oduševljenosti samom igrom, što zbog… znate, Laserda. Lisboa je ekstremno komplikovana i kompleksna, ogromna i zahtevna, ali jedno prelepo, veoma tematsko iskustvo. Nakon zemljotresa, poplave i požara, potrebno je da uz pomoć kralja, ministra, kardinala i arhitekata učestvujete u obnovi Lisabona. Ekstremno utegnute mehanike, tema, ilustracije i komponente, sve učestvuje u lepoti Lisboe kao igre.

Lisboa nije za one koji ne vole veoma teške, kompleksne i komplikovane igre.

7. Le Havre

54. Mesto BGG | Srednja ocena: 7.87 | Moja ocena: 9

Le Havre je za mene bila jedna od onih igara koje nemate preteranu želju da probate jer vam nisu vizuelno i tematski privlačne. Agrikola je tada bila moja omiljena igra, igrao sam je do besvesti, pa sam dobijao preporuke za francusku Luku, ali se realna prilika nikada nije pojavila, a baš nisam jurio da je uhvatim. Nekoliko godina unapred i po preporuci prijatelja (i povećanom ljubavi prema Uveu) odlučujem da je nabavim za kolekciju. Le Havre je jako dugačka igra i to je njen jedini minus, ali količina slatkih muka tokom svake odluke i nasumičnost prilikom postavke je čine jednom od najboljih Uveovih igara (mislim, trenutno mi je ispred Agrikole, igre koja pored svojih realnih vrlina ima i posebno, nostalgično mesto u mom srcu). Uz to, ovo je igra koju bih poneo na pusto ostrvo za solo igranje.

Le Havre nije za one koji nisu ljubitelji ekonomskih igara i obaveze “hranjenja”.

6. Clans of Caledonia

53. Mesto BGG | Srednja ocena: 7.97 | Moja ocena: 10

Da se odmah ogradim i kažem kako smatram da su i Tera Mistika i Gaja prelepe igre. Samo mi ne leže baš koliko i Kaledonija. Uglavnom zbog preterane tesnoće prethodno pomenutih, ali definitivno i zbog neuporedivo lepšeg izgleda i meni primamljivije teme. Kaledonija je uspela da iz par igara uzme najzanimljivije mehanike (ok, najviše iz Mistike) i uklopi ih u jedno jako lepo iskustvo i dalje prepuno zanimljivih odluka i indirektne interakcije. Ekonomski deo i skorovanje kao dodatak su takođe jako lepo zamišljeni i donose novi niz zanimljivih odluka. Dok ćete u Mistici/Gaji često imati taj osećaj nemoći tokom poteza, Kaledonija će vam uvek davati dovoljno da možete barem neke lepe stvari da uradite. I, da se razumemo, potpuno shvatam i volim osećaj koji ekstremno tesne igre daju kada odradite sve baš kako treba, ali mi (barem u trenutnoj fazi života) ipak leže malo opuštenije stvari.

Clans of Caledonia nije za one koji ne vole društvene igre. Šala, stvarno ne znam kome se ne bi svidela Kaledonija, osim onima koji vole samo jednostavne igre i onima koji je mrze jer je otela mehanike od Mistike.

5. Caverna

38. Mesto BGG | Srednja ocena: 7.99 | Moja ocena: 9

Manje više identična priča kao i kod Kaledonije, mada ovaj put poredimo sa Agrikolom. Tokom godina Agrikola i Kaverna su menjali mesta po pitanju toga koja mi je bila draža, ali kao što sam ranije pomenuo, trenutno sam na strani manje tesnih igara. Jedini minus Kaverne je nepostojanje varijabilne postavke, tj. minimalna razlika koja dolazi kroz karte, ali je i to donekle rešeno asimetričnim sposobnostima rasa iz ekspanzije (koju, uzgred, toplo preporučujemo svim ljubiteljima). Pored toga, nikada nisam bio ljubitelj nasumičnosti koju donose karte u Agrikoli, a moja, ne baš preterana ljubav prema skrivenom draftingu, mi onemogućava da postavku rešavamo na taj način. Sve u svemu, da se ovo ne pretvori u priču o Agrikoli (mada, što da ne, bez problema možete ceo ovaj pasus da računate kao Caverna/Agricola, čak su im i mesta blizu, a moja ljubav prema njima slična), samo ću reći da je Caverna odličan primer jedne ne preterano komplikovane igre koja nas stavlja pred gomilu slatkih izbora od kojih moramo da se odlučimo samo za jedan.

Caverna nije za one koji ne vole fantastiku i ekstremnu otvorenost koju igra nudi. Agricola nije za one koji ne vole kada je igra previše tesna, zahteva da idete na sve i hranjenje radnika.

4. A Feast for Odin

22. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.20 | Moja ocena: 10

Kad smo već kod gomile izbora, dolazimo do moje omiljene igre – A Feast for Odin. Gradite svoje Normansko naselje pazeći na životinje, resurse, hranu (da, da, Uve), vikinško pljačkanje i sve ono što je jedan život donosio na severu Evrope u desetom veku. Pa, gomila polja za radnike – čekirano, poliamino spacijalni element – čekirano, građenje pokretača – čekirano, različite strategije za dolazak do pobede – čekirano. Odin je bukvalno sve ono što želim od jedne igre – gomila zanimljivih odluka sa finim brojem mesta gde možete da se osetite veoma nagrađeno kada uspete određene stvari i sa idealnim porastom tempa iz runde u rundu, predstavljenim kroz povećanje broja radnika za postavljanje. Prelepo iskustvo.

A Feast for Odin nije za one koji ne vole igre koje su možda ipak prevelike i potencijalne ekstremne minuse koje mogu da dobiju na kraju.

3. Concordia

21. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.12 | Moja ocena: 10

Kao što je već pomenuto kod Keyflowera, igre koje mi trenutno najviše leže su one koje nemaju previše pravila, ali i dalje donose lepo strateško i taktičko iskustvo. Ne postoji igra koja je više takva od Konkordije, jer u bukvalno 2 strane pravila objašnjava sve svoje mehanike i uvodi vas u igru. I pored toga, tu je gomila zanimljivih odluka koje morate da donesete, zabavan način skorovanja na kraju partije, ali i fina količina interakcije u vidu zauzimanja gradova i odigravanja određenih karata. Pored toga tu je i nekoliko ekspanzija kao i pakovanja sa različitim mapama koje ponekad veoma menjaju iskustvo igranja.

Concordia nije za one koji ne vole ekonomske igre i “trgovinu na Mediteranu”… s obzirom da je bukvalno trgovina na Mediteranu.

2. Brass: Lancashire

20. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.19 | Moja ocena: 9

Odlučio sam se da na listu stavim Lancashire samo iz razloga što je to verzija koja nam je u kolekciji i koju smo igrali više puta (za razliku od Birmingham-a koji je imao samo jedno igranje), ali ovo je generalno pasus za obe igre. Na stranu što su nove verzije Brass-a jedne od najlepše ilustrovanih igara na tržištu, same igre su mehanički predivne. Opet se, kao i kod Konkordije, vraćamo na poprilično jednostavna pravila koje nas uvode u jako duboku igru. Ok, za razliku od Konkordije, Brass ipak ima finu količinu dodatnih pravila, ali se i dalje radi o nekomplikovanoj igri. Brass ima sve što treba jednoj dobroj igri – vozove (jer… vozovi!), interakciju i lepu krivu igranja u kojoj se tabla našom zajedničkom “mukom” razvija i gradi. Moj jedini minus je što u nekim trenucima sreća može da vas izda, a akcija koja vam to rešava je dosta kažnjiva (doduše u Birmingemu je zapravo dosta bolje odrađena, pa taj deo definitivno preferiram u istom).

Brass nije za one koji ne vole ekonomske igre i veću količinu interakcije između igrača.

1. Great Western Trail

13. Mesto BGG | Srednja ocena: 8.28 | Moja ocena: 10

Pa, tek trinaesto mesto je prvo na ovoj listi. Doduše, Birmingham je na drugom mestu BGG liste, a i meni je tehnički ovde drugi, tako da je sve ok. Od svih Fisterovih igara, Great Western Trail mi ostaje kao njegov ubedljivo najbolji dizajn. Nije da su ostale igre loše, daleko od toga, ali ovo je za barem dve klase iznad njih. Od varijabilne postavke pa sve do različitih načina za dobijanje poena, teških odluka i problema sa novcem, GWT je jedna od onih igara koje baš morate da imate u kolekciji. I dok je Mombasa možda previše zlobna, Blackout tematski osakaćen, Boonlake i Maracaibo pretrpani kartama, Great Western Trail je u svemu našao meru. Tu je i interakcija i karte u normalnoj količini, i izgradnja građevina, i različit tempo kojim možete odigravati runde i voz (jer… vozovi!).

Great Western Trail nije za one koji ne vole kompleksne i duže igre koje ipak imaju i mali uticaj sreće koji može da utiče na krajnji rezultat.

—————————————————————————————

Pre nego što me neko raščereči što njegova omiljena igra nije na listi; Osim što je moguće da mi se nije baš toliko svidela, moguće je i da je nisam ni igrao!

U svakom slučaju, ovo je bilo zanimljivo za proći. Od 20-30 igara koje sam ocenio sa 9+, ovde sam prošao kroz 11 (dva Brass-a). Svakako je lepše pisati o igrama koje volite nego o onima koje ne volite, tako da ću se ipak držati ovakvih lista.

Nadam se da ste uživali čitajući i da i vi volite neke (ili, što da ne, sve) igre sa ove liste. Koje igre su vama omiljene? Da li se većinski slažete sa BGG top listom? Koja je možda igra koju volite, a nije baš toliko dobro prihvaćena od strane većine? Pišite nam u komentarima!