Vreme je i da se osvrnemo na igre koje su u Pitchwise redakciji obeležile proteklu godinu.

U 2018. godini videli smo veliki broj izuzetnih društvenih igara, naslova koji će ostati dugo u našim kolekcijama, kao i igara koje su ozbiljno zatalasale okean koji je sada naš omiljeni hobi. Izabrati jednu igru koja je bila naj-sasvim-potpuno-sasvim je nemoguće, te smo se odlučili da svako iz redakcije predstavi tri igre. Tako je, nekako, najviše fer, zar ne? Bez daljeg odlaganja, ovo su najbolje društvene igre 2018. godine po izboru Pitchwise redakcije:

Veljko

Da li volim nove cipele i farmerke? Nije da ne volim. Pa ako mi još, baš onako, legnu … radosti nikad kraja. To je slučaj sa dva naslova koje sam igrao ove godine. Dve nove verzije ili osvežena izdanja, kako vam drago. Brass, u svoja dva nova izdanja potpuno zadovoljava moje potrebe za krckavom industrijskom strategijom ponude i potražnje. Smešten u vreme industrijske revolucije u Britaniji sa “sitnim potezima sa velikim uticajem”, Martin Valasov hit će uvek biti na najbližoj polici, pri ruci, spreman da se spusti na sto. Doživljaj pri igranju je provučen kroz Roxlyjevo pojačalo i odvrnut do 11.

O samoj igri se mnogo pisalo i vec je svima jasno da je igra sjajno osvežena u Brass: Lancashire i da je lagana varijacija za novu generaciju u Brass: Birmingham sjajno implementirana. Po meni Brass je, pored svih navedenih hvalospeva bio jedna od najpristupačnijih Kickstarter kampanja sa smislenim dodacima i nagradama za one koji se odluče da je nabave na ovaj način.  Sa druge strane, verzija igre koja je stigla u prodavnice nije ništa manje vredna i jedna je od igara koja je dokaz da proizvod može da bude vrhunskog kvaliteta, sjajne igrivosti i dostupan po vrlo pristupačnoj ceni.

Endeavor

Pored industrijske revolucije. Age of Sail je period koji takođe volim još od jeftinih Sandokanovih novela sa kioska. Burnt Island Games i Grand Gamers Guild su uspeli da se uglave u ovaj istorijski period sa jednom vrlo solidnom igrom punom strategije i mozganja. Endeavor: Age of Sail je sve ono što mi je trebalo od igre smeštene u ovaj period kada su žuljevi od brodskih užadi bili sasvim normalna stvar. Apstraktno prikazana igra sa diskovima na kružnim poljima mape Evrope i ostalih kontinenata, nije umanjila moje zamišljanje da znojavi konzul odlazi u Ameriku i dok u sebi proklinje komarce i vrućinu, neprestano se znojeći, nudi plemenima i lokalnom stanovništvu ogrlice od drveta za tone zlata, začina i ekskluzivne trgovačke ugovore. Dodatak koji dolazi u ovoj novoj verziji igre je samo plus, jer donosi veliku varijabilnost za igru kojoj je suđeno da bude na stolu bar dva puta mesečno.

Danko

Teotihuacan
Jedan od najišekivanijih i najprodavanijih naslova na ovogodišnjem Esenu je i naslednik fantastičnog Tzolk’in-a. Pored prelepih ilustracija koje fantastično prikazuju temu, igra nudi nekoliko veoma zabavnih mehanika; rondel način postavljanja radnika, levelovanje istih, građenje piramide koje vam donosi poene, itd. Sve u svemu, fantastično osmišljena i predstavljena igra koja ni malo ne zaostaje za svojim slavnim pretkom.

Brass: Birmingham
Roxley je ove godine izbacio ulepšanu verziju originalnog Brass-a (sada preimenovanog u Brass: Lancashire), ali izdao i novu verziju u vidu Brass: Birmingham-a. Obe bez problema mogu da se nađu na ovom mestu, jer su razlike uglavnom u detaljima, mada lično blago preferiram novu varijantu koja ima lepše rešeno uzimanje džoker karata, kao i nešto veću varijabilnost. Kada na veoma zabavnu igru dodate neverovatan kvalitet komponenti i jedne od najlepših ilustracija u industriji, dobijate igru koja lagano ulazi u Top 10 listu velikog broja igrača!

Blackout: Hong Kong
Posle poprilično lakog izbora za prva dva mesta, treće mi je napravilo popriličnu glavobolju. Pored Endevora, Praistorije, Welcome To… i još nekih fantastičnih naslova, Blackout se definitivno pokazao kao najzabavnija igra, ali pati od ružnih ilustracija i dosadne teme. Ipak, Pfister je još jednom pokazao da zna da fantastično umuti više različitih mehanika i stvori neverovatno zabavnu igru kojoj čak i tema nestanka struje u Hong Kongu neće naneti previše štete.

Bojan

U redakciji sam ja često onaj koji tera mak na konac, naročito kad podbadam Danka oko suve eurovine (izvini, Danko). Ali, moram u potpunosti da se složim sa ostatkom redakcije, novi Brass je u potpunosti zaslužio titulu najbolje igre godine. Sočna mozgalica od koje ćete predivno izgoreti dok budete vagali kako i kada treba širiti industrijsku imperiju, Brass mi je takođe bio veliko iznenađenje kao ljubitelju prevashodno tematskih (ameritrash) naslova i igra koju bih rado igrao iznova i iznova. Činjenica da izgleda kao milion funti kada se postavi na sto, samo dodatno cementira igru na pijedestalu 2018. godine.

Sa druge strane, volim i kada je igranje neke društvene igre pravi događaj za sebe, nešto što ćemo svi pamtiti i prepričavati na putu kući i narednih dana. Pored Brass, igre sa kojima sam to doživeo su Chronicles of Crime i Trapwords. Kao najvernija simulacija krimića sa televizije i poslastica za ljubitelje avantura, Chronicles of Crime je ujedno i jedna od najimerzivnijih igara koje sam ikada igrao i retko koga će ostaviti ravnodušnim. Trapwords radi nešto slično, ali drugačije što bi rekli. Igra je koja je ”krivac” za padanje sa stolica od smejanja i nebrojeno lepih trenutaka koje sam proveo sa prijateljima igrajući je. A zbog toga se, valjda, i igramo.