Čestitam. Došli ste do 50. napisa o RPGu. Danas pričamo o tome čemu služe pravila, zašto predstavljaju propast za igru te šta tačno znači “rul of d kul”.

It was never about the rules…

“Ovu sliku smo skinuli sa WikiHow” – Bojan, verovatno

Još u prvoj prvcijatoj knjizi pravila za FRP pisalo je: “Sve što piše u ovoj knjižici podložo je promenama, to jest’ sve što GM smatra da treba promeniti. Namena ovih ‘pravila’ je da pruži pripomoć koje će vam obezbediti igru i zabavu, te se ne smatrajte u potpunosti obavezanim da ih sledite.”

Pa opet, mnoštvo igrača grčevito se drži pravila (posebno ona vrsta koja se naziva “rules lawyer” iliti drveni advokat pravila), ali i mnoštvo DMova pokušava da ih strogo primenjuje. Neki kažu da to ima veze sa računarskim igrama. Ne samo stoga što računarski RPGovi (nazvaju ih još i cRPG) ne mogu da pružaju prilagođavaje pravila okolnostima, već i stoga što je mentalitet igrača (i DMova) takav da pod igrom podrazumevaju jasna i nesalomiva pravila.

Kako to – Vojko V.mp3

Kako to, da se onda, čak i kad procenjujemo kvalitet nekog RPGa, analiziraju pravila, toliko oštro debatuju, tumače i grčevito brane? Pa, ponajpre, nisu pravila neko nužno zlo. Imaju svoju ulogu.

Svako traži i nalazi nešto malo drugačije za sebe iz RPGa i to je u redu. Neki vole taktilni deo RPGa, divne glatke knjige, fantastične figurice, težinu kockica u ruci. Drugi žele da se izgube u svetu mašte, istažuju svai kutak, čuju epske priče i učestvuju u njihovom stvaranju. Opet, treći su tu zbog druženja i dobrih situacija za pošalice i anegdote koje ostaju godinama. Ima igrača koji žele da se izraze kroz RPG. Katkad je to pomalo filosofsko pitanje jedne vrste introspekcije koja proističe iz proživljavanja jedng drugog života, a naposletku tu su i oni koji vole opuštenost koju RPG može da pruži, bezumnu zabavu koja dolazi iz rolanja kockica i tumačenja rezultata.

Pravila štite igrače

“Sve što piše u ovoj knjižici podložo je promenama, to jest’ sve što GM smatra da treba promeniti. Namena ovih ‘pravila’ je da pruži pripomoć koje će vam obezbediti igru i zabavu, te se ne smatrajte u potpunosti obavezanim da ih sledite.”

Danas niko nema vremena. Svi žele da se zabave. Što je bezbolnije moguće. Sve je veći luksuz imati svoju družinu sa kojom se redovno igrate. Najčešće, a posebno ukoliko se igrate putem interneta, susreli ste se sa nekim ljudima koje poznajete malo ili nimalo. Ali čak i u poznatom društvu, RPG može biti prilično uzbudljiv, posebno kad se radi o životu i smrti likova. U borbi, igrač želi da se suoči sa protivnicima i pobedi. Da bude teško, ali pravedno. Niko ne želi da pogine zato što je DM tako naumio ili zato što je presudio da ovo ili ono pravilo ne glasi baš onako kako piše u knjizi.

Stoga je već od 3.5 izdanja, zatim sasvim u 4e i 5e D&D, tim studija Wizards of the Coast odlučio da insistira na preciznosti pravila (da znam, u 4e su preterali sa tim, a u 5e su previše olabavili), štaviše ona klauzula o “izmenjivosti pravila” više nije na samom početku knjige, odnosno pokrivena je jednim kraktim pasusom najviše usmerenim na DMove da ne budu -cenzurisano-.

Pravila štite DMove

Sva pravila su “bušna”. Zato i postoji klauzula o tome da DM presuđuje. Jedno vreme, po pravilima je bio moguć “seljački rejlgan”, tako što se nanižu seljani, svaki onom drugom doda koplje. Budući da je akcija dodavanja, po pravilima, slobodna akcija (free action) koja ne zahteva značajno vreme, u teroiji moguće je da seljani ubrzaju koplje do takvih razmera da konačni izbačaj nanosi oko 300d6 HPa.

“Pravila su pravila!” – Thorgrim Grudgebearer, verovatno

Naravno, “seljački rejlgan” odavno više “ne radi”, jer su pravila u međuvremenu rafinisana, ali igrači će pokušati da iskoriste svaku rupicu u kanonu. Ne samo to, pokušaće da privole DMa da im dopusti određeni procep u pravilima, a zatim će dobitnu kombinaciju ponavljati do besomučnosti. Ukratko, mnogi DMovi se pribojavaju (nažalost, počesto s pravom), da će igrači zlostaviti igru ukoliko ne postoje jasna nepokolebljiva pravila.

Nisu posredi samo ekstremni primeri guranja prstiju tamo gde je razmak (koji je neumitan) između pravila i stvarnosti, pa čak i zakona prirode, već i jedna vrsta problema doslednosti. Recimo, u žaru borbe, igračev lik (nazvaćemo ga Laza) ostaje bez oružja i opkoljen protivnicima. Lazin igrač (zvaćemo ga Labud) pokušava da smisli neko rešenje kako da Laza ostane u životu. Tipična i vrlo simptomatična scena, jer igrači pokušavaju da u okviru priče i pravila proguraju svoju agendu koja se najčešće svodi na to da – ostanu u životu.

I sad, Labud pita DMa, da li može da – u trenutku krajnjeg očajanja – skoči na protivnika i odgrize mu nos. I recimo DM proceni da, premda to nije po pravilima, Laza zaista ima šansu da tako postupi. Kockice padnu i – Labud se raduje, Lazar je skočio na protivnika, odgrizao mu nos i tako se spasio.Tu kreće problem za DMa. Zato što Pera, Mika i Žika, od tog trenutka očekuju da i njihovi likovi mogu da ponove Lazin podvig. Što se tiče Labuda, od tog trenutka, DMova presuda postaje novo pravilo, te insistira da njegov Laza od danas doveka ne nosi oružje, kako bi mogao da se baca na protivnike i odgriza im noseve.

O, rly?

Tipična reakcija na odgovor “pa ne možeš baš i to”.

Kao što vidite, problem se svodi na to da su ljudi počesto šupci, čak i kad je posredi zabava. Kako se razrešava? Pa, što se tiče igrača, nije da me problematika mnogo zanima da je ovde raspredam. Naprosto, zato što se lako rešava opreznošću. Ne budite narkomani RPGa, raspitajte se kakav je DM, kakav mu je stil igre, dobro razmislite da li biste uživali u takvoj igri.

Još važnije, razgovarajte. Ukoliko se ipak zateknete u igri koja vam ne prija, povucite se, naćićete drugu. Mislim, mnogima deluje bogohulno, ali to što smo prijatelji ne znači da uživamo u RPGu na isti način, te stoga ne znači da moramo da se igramo zajedno. Ne kažem da je lako naći novu družinu, ali nije baš ni toliko nemoguće.

DM trenira strogoću

Problem sa DMom koji se strogo pridržava pravila je višestruk. Neki od problema, mnogim igračima nisu uopšte smetnja, ali neki mogu da zaista uruše doživljaj, što jeste važna stavka u hobiju za koji odvajate 3-6 sati u cugu.

Prvi problem je to što pravila nemaju rešenje za svaku situaciju, pa DM mora da se pridržava onih okvira koja pravila propisuju, što značajno obara opseg RPGa i svodi ga na računarsku igru koja takođe ne dopušta da se igrač pomeri izvan onog što je kodirano.

Ne budite ovakav DM

Drugi problem je to što ovakav stil igranja podrazumeva da igrači dubinski poznaju pravila. Gotovo da se očekuje da se više nego dobro snalaze u lavirintu pravila, a biranje optimizovanog lika (build) i optimizovano ponašanje, recimo u borbi, isključuje svaku komponentu psihologije. RPG postaje gotovo binarna mašina u kojoj su igrači ili uspeli ili nisu. Ili su potamanili protivnike ili su zbrisani (TPK).

Treći problem je taj što DM mora da veoma dobro odmeri sve prepreke. Ako su igračima prelake, čemu onda strogoća. Ako su preteške, DM mora da smisli kako da se priča ne uruši. Likovi će poginuti, moraće da ih nadomeste drugi. To sve slabi strukturu pripovesti. Ili. Ili su igrači i njihovi likovi zapravo nebitni za priču. A to je tek katastrofa.

Četvrti problem je u tome što DM, da bi izbegao treći problem mora da ponekad popusti. I to potencijalno stvara velike rupe u doslednosti, te čini nepravdu onim igračima koji nisu zahvaćeni “izuzetkom” pravila.

Strogoća može opasno da ide na živce, i zbog toga što sputava kreativnost igrača. Bez obzira na to koliko detaljno opisao svoju akciju ili koliko inventivno postavio rešenje, čelična pravda pravila zahtevaće da bacim kockicu, što znači velika šansa da maštoviti plan ne uspe. Da, pametan DM će dodeliti prednost (advantage), u sistemima koji tako nešto podržavaju, ali strogo uzev, mogućeje da pravila ne predviđaju takve pogodnosti. Premda ću se time baviti u drugom napisu, nasuprot onome što nam kaže statistika, kockice uvek bacaju ono što vam u ključnom tenutku ne treba, a sa ofrljim postavkama ciljanih ishoda, igrač ima subjektivni utisak (a to nije zanemarljivo), da su mu izgledi da uspe gotovo uvek “fifti-fifti”.

Rule of the cool

– Stavljam tamne naočari. – Ali, mrak je. – Da, ali izgledaju kul. – Ok, može.

Ako upitate bilo kog iole iskusnijeg DMa, reći će da sam se baš XXXrao u ovom tekstu i da takve budalaštine odavno nisu čuli. Pa, naravno da se RPG ne igra protiv igrača. Joj, pa samo sa se šalio kad sam garnituru NPC boraca koju ću izvesti na igrače nazvao “mojim ljubimcima”. Daj, ko još ne zna za “rul of d kul”!? Naravno da ću (u okviru pravila i pravednosti) pružiti priliku igračima da nastave pustolovinu. Zar se taj lajavi krelac (tj. ja) opet drznuo da razotkriva tajne GMova i obznani igračima da je sva ta strogoća samo maskarada kako bi se igrači držali u onoj vrsti straha koja se često drži za neizvesnost (suspense)? Zar ne zna taj samozvani bogotac FRPa, da svaki DM zna da je cela poenta igre da bude napeto, a da se ne vidi da GM u stvari navodi igrače (ko će da smišlja i održava open world, pah!), brižljivo se stara da prežive i…

…ne, baš.

Možda si ti dobar DM, ali postoji mnoštvo njih sa višedecnijskim iskustvom koji prave sve ove greške koje sam naveo i kojekakve druge o kojima sam kasnije pisao. A jedna od kočnica koje ih sprečavaju da budu bolji upravo je nerazumevanje šta je zapravo “rul of d kul”.

‘Ajde, leba ti, otkrij nam šta je to

Ok. Neću vam još uvek ponuditi crvenu pilulu i pričati o zemlji čudesa koja se otvara kad batalite i kockice i pravila i karakteršitove (ako mislite da lupetam, proguglajte malo “one page RPG” i uputite se u savremene trendove o žanrovskim FRPovima).

“Rul of kul je prilika da u igru ubacite dašak posebnosti.”

Rul of d kul NIJE slamanje pravila. Nije ni postavljanje (potencijalno opasnog) precedenta koji će iskriviti igru. To je jedna vrsta ad hoc presude. Tako i počnite. Pohvalite incijativu i inventivnost igrača, jer tad je i najbolje prizvati ovo pravilo. Nagradite igrača. Najbolje time što će akcija uspeti. Bez kockica. Ili, ako već ne možete bez tog elementa, pitajte igrača šta smatra da je “usko grlo” njegove akcije. Napravite prigodan, možda neuobičajen miks testova. Umesto da sve zavisi od jednog bacanja, sa ili bez bogatog bonusa, napravite niz. Recimo, namesto jednog bacanja, neka igrač proveri kombinaciju veština/talenata i zbraja rezultat dok se ne postigne prigodan ciljni broj. Iznenadićete se koliko će vam pripovedanje ishoda biti olakšano, uzbudljivije i za igrača podsticajno da se uvuče dublje u igru i nastavi da bude inventivan.

Rul of d kul je prilika da u igru ubacite dašak posebnosti. Izmislite pravilo koje će najbolje pokriti situaciju. Dopustite da se dogodi neočekivano. To su trenuci koji mogu da igrače zaista presele u svet mašte i pruže im sve ono što film, knjiga, računarska igra ili strip ne mogu (tako lako).