Zbog očiglednih razloga, jedno vreme ćete FRP igrati putem interneta. Kako da dobavite prave igrače i kako da ih ne razočarate?

Osim RPG recenzija, pisali smo i o praktičnim savetima kako da uronite u ovaj hobi. Objasnio sam vam kako da u igrama uživate onlajn, gde da nađete gotove avanture, ako vas mrzi da pišete svoje, kako da najbrže naučite pravila, čak i kako da napravite ceo svet! Međutim, primetio sam da se u ovo doba kuge, kada mnogi traže igru ili igrače, javljaju poteškoće. O tome kako grupu stranaca pretvoriti u družinu, već sam pisao. Ali šta se dešava u prethodnom koraku. Kako da budete sigurni da ste odabrali prave igrače? Kako da ih motivišete da se zdušno pridruže priči? E, za to vam je neophodno malo pripreme.

Imate li kampanju?

Deluje kao glupo pitanje. Ali nije. Zato što mnoštvo DMova dobije sliku u glavi, pomisli da bi bilo lepo da se igra povede oko neke jedne jedine premise i onda skuplja igrače, računajući da će usput sve da smisli. Mnogim DMovima, improvizacija je razlog zašto se bave avanturama. Postoji uzbuđenje u tome da ne znate šta se dešava i da iz malog mozga izvlačite likove, događaje, zaplet. I to je okej kada sedite sa drugarima i znate ih u dušu, te možete da priču sasvim održite zanimljivom uz minimalne pripreme.

Međutim, družinu koju ste našli na internetu zanima da li ste ozbiljni. Imajte malo svesti o poteškoćama i nedoumicama sa kojima se susreću. Ne znaju vas. Ne poznaju igrače sa kojima će igrati. Neophodno je da ulože dosta energije i vremena, jer onlajn RPG zateva oko 20% više pažnje uložene u komunikaciju nego iganje uživo. 

Čak i kada svesno ne razmišljaju o ovim poteškoćama, igrači se sa njima svakako susreću. Hej, hoćeš li da se pridružiš mojoj igri. Hoću! Ako igrač ne postavlja dodatna pitanja, vrlo je moguće da uleti naglavačke i onda počnu konflikti, sa drugim igračima, sa pričom, nepoverenje spram DMa. Možda su pristali, ali kada shvate da vaš stil igre, vaša priča ili način na koji primenjujete pravila uopšte nije nešto što im odgovara. A te nesuglasice se pokažu tek za 3-4 sesije. A šta ako ste odlučili da sve to strimujete? Eto nevolje u najavi. Dovoljno je da ispadnu jedan ili dva igrača, to demotiviše ostale. Siguran sam da ima gledalaca koji baš vole dramu u stilu rijaliti šoua, ali većina je došla da gleda avanturu, a ne lične frustracije između DMa i igrača.

Šta mogu da igram? 

Da li imate spremnu kampanju i da li ste napisali sve što treba, teško može da se dokaže. Mnogi DMovi imaju nekakve zabeleške, jednu ili dve mape i to je to. Osim toga, niko neće da pita “a je l’ ti stvarno imaš spremnu kampanju?” Ponajpre zato što je nepristojno, a potom i zato što se podrazumeva, a i kako bi se dokazalo?

E, pa može da se pokaže i to već u prvom koraku, a to je – kreiranje likova. Postoje igrači koji vole da naprave sebi lika. Najčešće je to neki prebudženi “bild” (build) koji služi da se igrač obezbedi od pogibije svog lika, da se igrač pokaže nadmoćniji nad svim protivnicima koje DM smisli ili da bude najkorisniji u družini. Ali u svakom slučaju, tako smišljen lik nema povezanost sa drugim igračima, niti sa pričom kampanje. Ne znam za vas, čak i u kampanji koja se vrti oko borbe i neophodno je imati “korisnog” lika, više volim da moj lik bude deo sveta, deo priče. DMovi koji mi kažu, igraj šta hoćeš, napravi sam lika, ne dajući mi nikakav uvid u svet ili moguće pozadinske priče, mirišu mi na nedovoljno pripremljenu kampanju. Ili bar deluju kao da moj lik neće biti važan za priču, ona će teći uprkos svemu, a time se umanjuje moje delovanje kao igrača (player agency) i sve u svemu, proričem takvoj kampanji brzu smrt. A ne mora da bude tako…

Pa, kako, onda?

Možda DM uopšte nije nepripremljen. Možda je sve u redu sa njevogom pričom. Možda samo želi da pruži igračima slobodu. Ali, rođaci, to se ne radi tako. A kako se radi? Pa, nije zamršeno. Treba samo pripremiti dobro “buy-in” spiku i/ili dokument.

Ponajpre, svakoj pustolovini neophodan je kontekst. Možda DM želi da vodi otvorenu kampanju (sanbox ili Westmarch), ali i u takvim igrama postoji neka postavka, neka pretnja. Pokažite budućim igračima mapu, gde su “naši” gde su “njihovi”, koje su pretnje, koje su tačke koje bi možda hteli da posete. Opišite igračima različite kulture, upoznajte ih sa svetom.

Gde se nalazimo?

Možda toga niste svesni, ali mnogim klasama (govorim o D&D) neophodno je da znaju ponešto o svetu. Paladin, Sveštenik, Druid, bilo bi bolje da znaju koja božanstva postoje u svetu, koje domene mogu da uzmu, koje životinje su tipične, a koje su egzotične. Nema šanse da igram Rendžera ako ne znam kakav je teren u kome će priča da se odvija ili ko su najčešći neprijatelji. Pa čak i Ratnicima je dobro da znaju da li je kultura kojoj pripadaju naklonjenija konjanicima ili kopljanicima. Da li uopšte postoje Varvari ili Monasi? 

Da ne biste imali igrače koji se zovu Mrsomir, K-31 PtX, Konrad i Žan-Žak, bilo bi bolje da znaju kakav je svet, koje sve kulture ga naseljavaju. Mislim, šarmantno je igrati samuraja Živorada, ali neslaganje likova, imena i može ozbiljno da uruši atmosferu igre.

Šta da radimo?

Pravi buy-in dokument nastao je kao oblik upoznavanja igrača sa onim što ih očekuje. Posebno je koristan za komuniciranje sa novim igračima. Tu treba da piše koja pravila su dostupna, a koja ne. Neki DMovi dopuštaju eksperimentalne knjige poput Xanathar’s Guide, dok drugi ne dopuštaju ništa iz Critical Role materijala. Zatim je korisno navesti da li ima nekih homebrew pravila ili varijacija. Na primer, ja uvek naglasim da nevidljivost nije apsolutna, tj. ne ukida je samo napad ili čarolija, već i svaki udarac, npr. ako se igrač saplete i bupne u nešto (zašto? Zato!)

Bilo bi dobro da se napiše stil igre, da li DM preferira scene borbe, istraživanje, da li je nemilosrdan po pravilima ili žmuri na propuste igrača kako bi se dobila epska saga, da li je opseg igračevih uticaja lokalan ili počinju igru kao upućeni u događaje u svetu uz mogućnost da na njih utiču. Na primer, igru možete početi kao tipična banda pustolova ili kao kraljevi savetnici. Korisno je i da nagovestite igračima kako delite nagrade (čarobni predmeti svima ili ne?), kako se računaju XP. 

Ponajbolje je da objasnite igračima šta bi (sve) mogli da rade. Barem na početku igre. Ništa gore nego igrači koji tumaraju kroz svet. Čak i kad igrači nisu unapred definisana grupa, čak i kada samo neki imaju razloga da pohrle na prvu misiju, dobro je da imaju neku vrstu uvida u to šta da očekuju. Da sam znao da će kampanja da bude niz borbi, ne bih se prijavljivao. Da si znao da ćeš provesti pola svih sesija upravljajući državom, ne bi se prijavljivao. Neki igrači su odustajali od kampanja jer “žele da bude mnogo surovije” ili “ne žele da bude brutalnih scena”. To sve može da se najavi.

A čemu onda služi nulta sesija?

Ako ste milenijalci, onda vam služi da se hvalite svima okupljenima kako ste prosvećeni i da ih uputite u bezbednost i nepovredivost svačijih osećanja da bi na prvoj sesiji izvadili iz rukava najkrindžistastije politički nekorektne gadosti. Šalim se. Hoću da kažem, kasno je da na nultoj sesiji doznam pojedinosti kampanje koje mi se ne sviđaju. Odlazak nekoga uvek je traumatično iskustvo, pa kad već pričamo o bezbednosti, dobro bi bilo da na tu nultu sesiju dođu samo oni koji su uvereni (koliko je to moguće) da su došli u pravu kampanju za njih.

Nulta sesija zapravo zavisi od igrača. Postavljate im pitanja. Neki će imati ideju šta bi bili ciljevi i motivacije za njihove likove, drugima će trebati vremena. Dogovarajte se. Na toj sesiji doznaćete koliko su igrači zagrejani za vašu kampanju i možete da im pomognete da se uključe. Što su igrači željniji da igraju baš tu kampanju, to će ona duže trajati i svi će se bolje provesti. Iskoristite vreme da razjasnite neke nedoumice, da vidite da li neko hoće da promeni lika ili njegove detalje. 

Zavisi od toga kako su vam igrači raspoloženi, možete da odigrate brzopotezno neke situacije iz života, kako su se likovi upoznali, kako bi se ponašali u nekoj situaciji, da li bi zajednički prihvatili misiju koja se ne tiče baš svih likova. Možete da odigrate jednu scenu kako bi svi bili sigurni da im saborci odgovaraju koliko i DM.

Upamtite, igrači (a posebno ako ste ih navatali onlajn) ne znaju ništa o vama, vašem stilu igre kao DMu. Ne znaju ni o drugim igračima, a to ih sve udaljava od vaše priče i zato je važno da učinite sve kako biste ih zainteresovali. I ne brinite, ako neće oni, hteće neko drugi. Nije neuobičajeno da ne nađete družinu iz prve, isto kao što nije neuobičajeno da igrači iznesu niz zahteva, pa ipak na kraju ne budu zadovoljni. Samo ne odustajte i nastavite da bacate kockice!