John Carter of Mars

Ko je voleo Tarzana, voleće i pustolovine Džona Kartera. Tako je bar nekako razmišljao Modiphius kada nam je pripremio ovaj veoma luksuzni RPG.

Modiphius nam je tako predstavio igru John Carter of Mars Adventures on the Dying World of Barsoom i to post-Kickstarter izdanje sa svim “pištaljkama i praporcima”. Naravno, pravila su njihova 2d20 i moram da priznam prvi put su mi se dopala…

Koji, bre Džon, bre (cenzurisano) Karter?

Džon Karter nastao je iz pera Edvarda Rajsa Barouza i to kao ne naročito uspešan junak. Naime, Karter je sav satkan od kičerice. Besmrtan je, ne seća se detinjstva, uvek je bio mlad čovek u punoj snazi. Lep, visok, čelično plave oči i četvrtasta njuška. Pravi južnjački heroj, posle rata otisnuo se da traži zlato, a umesto da umre u jednoj pećini dok su ga progonili Apači, astralnom projekcijom obreo se na Marsu. Tamo je brži, jači i mudriji od svih, te uspostavlja vlast kao vrhovni gospodar (Jedda of Jeddaks). 

Mukica Karter nikad nije bio naročito popularan. Svet je čuo za njega tek kad je Tarzan postao popularan. Povodom stogodišnjice Dizni je snimio spektakularno skup film koji je ostavio publiku ravnodušnom, pa su mu kritičari zaboli joj poneki nožić u leđa, jer naravno da nije uspeo da povrati uložene stotine miliona. Stoga pomalo čudi ne samo da je Modiphius uopšte izašao na kikstarter sa predlogom ove igre, a još više čudi što je kampanja uspela i donela prilično luksuzno izdanje opskurnog RPGa.

“Oduvek ste želeli biti besmrtnik koji Marsom širi dobre stare južnjačke vrednosti, zar ne?”

Igra nije smeštena u jedno posebno vremensko razdoblje Marsa. Naime, Džon Karter je serijal od jedanaest knjiga (dvanaesta i poslednja biće objavljena uskoro), a ugrubo prateći događaje vreme može da se podeli na tri ere. Prva era, Dotar Sođat era prati prvu knjigu i zatiče Mars u ratnom stanju. Princ Helijuma je era koja se odvija kroz prve tri knjige, tu Karter ženi princezu Toris i postaje princ, to je razdoblje obnove Marsa. Naposletku tu je Džedak Džedaka, era u kojoj Karter postaje superheroj, ujedinitelj, a pojavljuju se mnogi mladi heroji…

Bling-bling!

Ništa ja ne razumem taj Modiphius. Štampu Star Trek knjige puste sa mnogim greškama, a onda za nekog tamo Džona Kartera naprave maltene remek-delo izdavaštva. Ponajpre, korice su sjajne, sa reljefnom štampom što nisu radili ni za Vampire: The Masquerade.

E, sad.

Premda nisam ljubitelj Modiphiusa, evo zašto je posredi genijalan tim. Naime, okrenuli su šampanje knjige sa uobičajenog uspravnog (“portrait”) na vodoravni format (“landscape”). Pa, dobro, zašto je to tako genijalno? Zato što su starinski stripovi štampani u ovom formatu “albuma”. Šta, niste oduševljeni? Okej, ali eto prilike da nešto naučite. Ovo je jedan od najšmekerskijih poteza koje sam video u RPG izdavaštvu, te ako niste u stanju da ga cenite, poverujte mi na reč. 

Uopšte, prelom knjige je zaista odličan, font je dobar, čitak, tekst je lepo podeljen na celine, izdvojeno je ono što je važno, naznačeno je ono što je “fluff”. Ovako dobar prelom jedino je još u skorije vreme imao Symbaorum.

Tzakum-Packum

Dakle, knjiga je fantastično uređena. Za razliku od npr. Star Trek izdanja u kojoj su pravila, fluff i koncepti igre zbrdazdola, ovde je prilično jasno i pitko poređano. Posle kratkog uvoda, knjiga nas upućuje u građenje likova. To je uvek složen proces, jer na njednom mestu objedinjuje razne delove pravila igre, počesto pre nego što se igrač sa njima uopšte i upozna. Zato je u mnogim sistemima tok pravljenja likova besomučno prelaženje sa poglavlja na poglavlje.

Ne i u ovom sistemu. Likovi se grade kroz niz slojeva, prvi je rasa; Marsovci se dele po boji kože na crne, zelene, crvene i žute, a tu su i ljudi tj. Zemljani ili Džasumci (Jasoom), kako nas zovu na crvenoj planeti. 

Fantastično rešenje za novajlije, ali i druge igrače jeste pregledan format u kome su podaci izloženi, a posebno stavke “šta je to što vaš lik može” i “šta je to što vaš lik ne može”. Deluje trivijalno, ali zapravo to su dva pitanja koja zanimaju sve one koji nisu upućeni u pravila, a želeli bi da počnu igru što pre. Setite se. To su upravo pitanja koja će postaviti neko ko se prvi put susreće sa, recimo Dijendijem. Aha, ti si borac, ne možeš da bacaš magije, a možeš da budeš na prvoj liniji borbe. 

Sledeći sloj je odabir arhetipa, nekakve “profesije”, npr. lekar, vodič, glasonoša, begunac. Uz svaku profesiju ide i predlog koje su mu osobine i veštine neophodne kao i odgovori na pitanja “šta može” i “šta ne može”. Kako ne bi bilo zabune oko stvaranja likova, ponuđeno je i nekoliko već napravljenih. Bravo, 100 poena za Modiphius!

2d20 vrati se, sve ti je oprošteno!

Kada sam se prvi put susreo sa 2d20 pravilima pomislio sam, bože svašta. Modipihus je ukombinovao sve najgore od 3d6 i d20 mehanika, smućkao u to neka pravila koja su danas popularna i sve mi se to činilo previše matematičarski (“crunchy”), a premalo pripovedno. 

Za potrebe Džona Kartera i palp priča (pulp) morali su da “olakšaju” sistem i prerade ga čime su, po mom mišljenju, konačno učinili 2d20 upotrebljivim. Štaviše! Ima nekoliko genijalnih rešenja.

Od meta-statistika, tu su Momentum i Luck koji omogućavaju igraču da kontroliše tok igre, ali ga i uključuju u stvaranje scena. Naime, u ovoj igri ne postoje “potezi” (rounds) kao u nekim taktičkim RPGovima, već se filmska atmosfera postiže “scenom” kao osnovnom jedinicom akcije. Secene mogu trajati delić sekunde ili nekoliko minuta. Momentum služi da tokom građenja scena igrač promeni neku okolnost i tako stekne prednost ili osujeti protivnika. Luck poeni su slični tome, ali se stiču kao nagrada za dobru igru.

“Evo prilike da otelotvorite onu narodnu pesmu dragog nam Džoganija i upoznate se sa Ženama Zelenim!”

U skladu sa modernim tendencijama, GM ima kontra-poene iliti Threat koje stiče sporazumno sa igračem i koristi ih da scenu oteža, unese novu dinamiku. Prilikom provere ishoda na kockicama (test), nerešeni rezultat uvek ide u korist igrača, osim ako GM ne u potrebi Threat poen. Ljupko.

Ono što je mene oduševilo jeste kako igra tretira distance. Naime, mnogi RPGovi vuku nasleđe ratnih igara (wargaming, skirmish), pa se mere za kretanje gotovo uvek mogu izraziti kroz “polja”, metre, stope, jarde, tj. bilo šta što je pogodno za pomeranje figurica po tabli. 

U ovoj igri razdaljina se izražava u zonama: Vrlo blizu, Blizu, Tamo, Daleko, Predaleko. Što je fantastično, jednostavno i jasno, a u takođe sprečava zloupotrebe tipa, “lebdim na 31 metar od njih, a pošto je domet njihove čarolije 30, ne mogu mi ništa!”. Ne, ako oruže zahvata one koji su Tamo, jedino oni koji su Daleko su bezbedni od dometa… sjajno!

Plus minus

Generalno, likovi su od starta heroji. Ali nisu superheroji. To se sjajno uklapa sa prirodom ovog FRPa koji jeste zamišljen kao laka zabava u palp scifi operi. Dobro je i to što su veštine i sposobnosti dovoljno široko postavljene da ne mora mnogo da se petlja sa pravilima, a dovoljno su specifične da se posebnosti svakog junaka ističu. 

Talenti su važna stavka u igri, ali ne postoji spisak, premda se u knjizi pominje bar stotinjak. Naime, igrači mogu sami da prave svoje talente, što je… pomalo napredna odlika u ovako jednostavnom sistemu. 

Premda su pravila daleko bolja, brža i pragmatičnija od drugih 2d20 izdanja, ipak je posredi ponešto neintuitivan sistem. Posebno za nas nematematične ludake. Pošto treba baciti ispod vrednosti, broj 20 je vrhunski pakao, što je za dijendijevce mozgolomno. Isto tako procentaže nisu jasne ako niste matematični. Na primer, protiv ciljnog broja 14, 2d20 bacanje ima 70% šanse ako je dovoljan jedan “uspeh”, a 50% ako se traže dva, a za tri je 35%. Kapiram da ima onih kojima ovo nije strano, ali meni je lakše da se držim d100 ili d20.

Menjibekerul?

Šta? Ah, to mi je omiljena fraza u mađarskom jeziku, koliko košta. Mislio sam da je jedna reč, ali u stvari su dve (menjibe kerul). Elem, cena je klasična, $19.99 za PDF, dok je štampano izdanje $49.76. Digitalno izdanje je dobro bukmarkovano, zgodno za pretragu, a i zgodno za prikaz na ekranu. Luksuz štampanog izdanja misilm da je samo to – luksuz. Ne znam koga bi zanimala retro-sci fi igra na opskurnu temu, ali “ćinkuanta dolari” je malo previše za moj ukus. Sve u svemu, sjajna knjiga, odlična kolekcionarska vrednost, dubiozna upotrebna vrednost i tri Bambija za Modiphius!

Digitalno izdanje John Carter of Mars (PDF) je dostupno na DriveThruRPG sajtu. Ako vas zanima ova RPG igra na istom sajtu možete skinuti i John Carter of Mars Quickstart (PDF) potpuno besplatno.

O ovom i svim drugim popularnim i nepoznatim RPGovim možete diskutovati u našim RPG kanalima na Pitchwise.net Discord serveru. Pridružite nam se!