Dungeons & Dragons 5th Edition

Nekada je igranje Dungeons & Dragons ili nekih drugih RPG-ova bilo rezervisano samo za malu grupu gikova i izazivalo je čudne poglede u društvu ako se ta tema slučajno pojavi za stolom. Kako vreme prolazi i kako je biti gik postalo kul zahvaljujući industriji igara, filmovima, serijama i online kampanjama koje se prenose preko striming platformi, sve više ljudi se upušta u tumaranje izmišljenim svetovima i spašavanjem princeza od Demogorgona.

Većina današnjih mogula industrije zabave su 80-ih godina prošlog veka odrastali na Dungeons & Dragons avanturama da bi danas kreirali svetove poput World of Warcraft. Današnje video igre vuku korene iz srednjoškolskih i studentskih dana kada se igrao ne samo D&D, već i drugi naslovi, poput Call of Cthulhu, Alternity, Cyberpunk 2020, RuneQuest i mnogi drugi.

Napisano je nekoliko analiza (ovde, ovde i ovde) koje se bave benefitima igranja uloga u razvitku deteta u formativnim godinama od 3. do 8. razreda. One uglavnom sve zajedno pronalaze da su ovo glavne prednosti:

1. Pismenost – RPG-ovi generalno zahtevaju dosta čitanja i pisanja, naročito za GMa a isto tako i za igrače. GM, uglavnom, ima prilično jasnu sliku o pravilima i avanturi ali se i od igrača očekuje da znaju pravila, naročito ako su vezana za njihov karakter. U svakom slučaju, pošto izdanja na srpskom jeziku ne postoje, nema ničeg lošeg u proširivanju engleskog vokabulara čitanjem knjiga na engleskom jeziku.
2. Matematika – Da bi se izračunao potrebni rezultat za pokušaj da se nešto pogodi u borbi, integralni deo igre je i jednostavna matematika. Igrači moraju rapidno da dodaju i oduzimaju brojeve u svojoj glavi da bi znali šta treba da dobiju na kockicama. Tokom borbe određuje se i inicijativa gde se razvija osnovno razumevanje ordinalne skale, kao i prostorni odnosi kada se određuje distanca između boraca.
3. Teorija igre – Ako morate da preskočite rupu punu otrovnih šiljaka ili da pređete taj klimavi, raspali, drveni most, razumevanje teorije verovatnoće i kako ona utiče na ishod vaših hrabrih poduhvata sigurno pomaže, čak i ako igrači to ne vide kao teoriju igre.
4. Strateško planiranje – Naravno da možete da se zaletite u hordu zombija i goblina, ali ćete najverovatnije ostati bez glave. Igrači vrlo brzo nauče da razmišljaju strateški, inkorporirajući u svoju strategiju koncepte kao što su visinska prednost, napadanje sa boka, dok čak i mladi igrači vrlo brzo nauče prednosti zaklona.
5. Mašta – Iako mape i minijature pomažu u definisanju prostornih odnosa na stolu, sve interakcije se dešavaju u glavama igrača. Igrači zamišljaju i vizualizuju kako njihov karakter izgleda, kako njihovi saigrači izgledaju i kako predeli kroz koju putuju izgledaju. GM, sa druge strane, ima zadatak da oslika svet i njegove stanovnike samo sa maštovitim, slikovitim opisima. Ili ne mora: “Ušli ste u sobu 10 x 10 metara. U sobi je ork koji čuva kovčeg.” 🙁
6. Socijalizacija – Iako se možete takmičiti i sarađivati sa drugim igračima u video igrama, preko sedam mora, kada igrate stoni RPG fizički ste prisutni i pričate sa drugim ljudima. Nema ništa bolje od tog kritičnog bacanja kockice koji natera ceo sto da uzvikne. Naravno da se možete dobro provoditi sa kompjuterskim igrama, ali postoji ozbiljna razlika u smejanju u ekran i smejanju sa drugim ljudima u istoj prostoriji. U eri gde se sve više interakcija prenosi u online svet, sedenje za stolom, pričanje sa drugim ljudima i smejanje (sa) njima je neprocenjivo u razvijanju socijalnih veština.

Sledeći put kada sednete za sto i izvadite svoje kockice koje vam donose sreću, papir sa karakterom i figuru, prisetite se svih pozitivnih strana RPG igranja. U stvari, potpuno zaboravite na sve to i samo se dobro zabavite!