Još jedna godina je iza nas. Ne bih ulazio u to kakva je bila geopolitički, ekonomski i sve ono o čemu ionako ne želite da čitate. Ali je po pitanju kvaliteta izdatih igara možda i jedna od najboljih u poslednje vreme.

Pošto nismo Dice Tower, pa da bivamo obasipani paketima izdavača na dnevnom nivou, niti nam je ovo jedini posao da imamo vremena da odigramo toliko igara, ova lista najboljih će biti podeljena u dve grupe. Moje skromno mišljenje vezano za najbolje društvene igre izdate u 2022. godini, kao i ponovni pregled i top 10 najboljih iz 2021. godine, sada kada smo imali prilike da probamo malo veći broj istih.

5. Flamecraft

Skoro izjednačene na petom mestu, našle su se igre Flamecraft i Skate Summer. Ni jedna ni druga me nisu baš oborile sa nogu, ali su bile iznenađujuće prijatno iskustvo na dva potpuno različita načina. Ipak, odlučio sam se da na petom mestu bude Flamecraft kao igra sa meni lepšom temom i neverovatnom produkcijom, koja uz lagana, porodično nastrojena pravila donosi dovoljnu količinu zanimljivih odluka.

4. Zapotec

Zapotec je jedna od onih igara koja se nezapaženo pojavila i isto tako nezapaženo će da nestane iz sećanja ljudi. Delimično zbog lošeg marketinga, a delimično zbog toga što je 2022. bila godina veoma dobrih naslova u moru kojih su neki morali ostati u senci “jačih” imena i lepših izdanja. No, Zapotec je jedan veoma uzbudljiv i tesni euro koji, uigrana ekipa, bez problema može završiti za sat vremena, čak i u 4 igrača.

3. Next Station: London

Najveće iznenađenje ove godine je maleno, neugledno izdanje Blue Orange – Next Station: London. Brzi, lagani Okreni&Piši naslov sa taman dovoljno odluka da bude zanimljiv i malo ozbiljnijim igračima, a pristupačan baš svakome. Igra dolazi i sa par mini varijacija koje bi trebalo da malo upotpune uživanje, ali i u osnovnoj verziji je dovoljno igriva na duže staze. Sve u svemu, Next Station: London je zasluženo bila jedna od naših najigranijih igara prethodne godine.

2. Carnegie

Carnegie je igra koja se skoro pa našla na mojoj top 10 listi koju smo obradili na TandaraMandara tribini u septembru, što bi trebalo da dovoljno govori u tome koliko nam se svidela. Surovi kapitalistički sistem druge polovine 19. veka je prenet na tablu u vidu širenja vaše fabrike, izgradnje železnice i, naravno, ulaganja u dobrotvorne ustanove kako bi se osećali malo bolje pred kraj života. No, bez obzira na temu, igra kroz ne preterano komplikovana pravila nudi finu količinu interakcije i gomilu zanimljivih odluka i za današnje uslove, prilično unikatno iskustvo.

1. Woodcraft

Ipak, Carnegie nije najbolja nova igra koju smo igrali ove godine. To mesto zauzima Woodcraft, najnoviji Suchy-ev naslov koji nas je oborio s nogu. Od blago unapređenog odabira akcija iz Prage (koji nam se sviđao već takav kakav je bio), preko zabavne i simpatične teme do verovatno najbolje i najuzbudljivije odrađene manipulacije kockicama koje je jedna igra ikada imala. Svakih par rundi u Woodcraftu su kao neka mini igra u kojoj pokušavate da osmislite način kako da rešite vaše zadatke na najoptimalniji način koristeći razne načine koje vam igra nudi. Woodcraft je za nas šlag na tortu koja je bila 2022. godina. A gomilu novih igara tek treba probati…

Ponovni osvrt na 2021. godinu

Pre nešto manje od godinu dana smo izbacili listu najboljih igara izdatih 2020. i 2021. godine. Ovaj put bih prošao ponovo kroz listu onih izdatih 2021. Osim što je odigran još nemali broj novih tokom ove godine, neke smo odigrali dovoljan broj puta da smo uvideli njihove skrivene prednosti i mane i došli do mnogo kompletnije liste.

10. Canvas

Canvas je jedna od onih igara od kojih ne očekujete previše jer smatrate da se oslanjaju samo na izgled i gimmick transparentnih karata. Ipak, Canvas i pored veoma jednostavnih mehanika nudi dovoljno zabavne odluke i lagane i brze partije. Pored toga igra dolazi sa finim brojem različitih karata za bodovanje od čijeg seta se znatno menja osećaj igranja. Ovi setovi mogu biti predefinisani i da dolaze sa određenim dostignućima, tj. poenima koje bilo koji od igrača treba da dostigne, a možete ih praviti i po želji ili nasumično.

9. Cascadia (Kaskadija)

Iako nešto lošije produkcije nego Calico, Kaskadija nudi mnogo lepše iskustvo igranja. Pravila su jednostavnija, igra nije toliko tesna i što je najbitnije ne postoji onaj porazan uticaj nasumičnosti na kraju partije koji je u Kaliku toliko izražen. No, da ih ne bi samo poredili, Kaskadija je zabavan i brz naslov sa sjajnom temom i sa varijantama koje možete koristiti po potrebama onih sa kojima se igrate. Dodajte na to zabavna dostignuća i sati i sati zabave su zagarantovani.

8. Azul: Queen’s Garden (Azul: Kraljičin Vrt)

Četvrti Azul donosi nešto komplikovanija pravila, duže partije i nažalost, mnogo lošiju produkciju. Ok, to je izgleda nova realnost, ali je Azul barem bio igra koja se oslanjala na kvalitet komponenti. Ipak, i pored toga, našao se na osmom mestu naše liste igara izdatih tokom 2021. Iako ne želim ponovo da ulazim u direktna poređenja, Kraljičin Vrt je ono što je Calico trebalo da bude. Ukratko, sličnosti su očigledne, ali je novi Azul osetno bolja igra sa interesantnijim odlukama i osetno manjim uticajem sreće. Ukratko, Kraljičin Vrt je sjajan nastavak serije koji bi bio savršen korak napred za sve ljubitelje originalnog Azula koji žele nešto malo “jače”.

7. Railroad Ink Challenge

Railroad Ink Challenge je nova edicija malo starije baci&piši igre Railroad Ink. Broj igrača je smanjen na 4 (sa originalnih 6), ali su dodate neke nove mehanike, kao i naslovni Čelendži koji igračima mogu doneti dodatne poene. Ipak, kao i u osnovnoj, jedna od najboljih stvari vezanih za igru je lakoća modulacije sa dodatnim kockama. Uvek možete igrati najosnovniju igru bez ikakvih “dodataka”, ali ubacivanjem samo jedne ili dve specijalne kockce u potpunosti menjate iskustvo. Jedini minus i razlog za nešto lošiju poziciju je nepraktičnost igranja zbog piši/briši tabli.

6. Explorers

Novi okreni&piši naslov Fila Vokera Hardinga je mešavina Trails of Toucana i Kingdom Builder-a. Brzi i jednostavni, Istraživači imaju fin nivo varijabilnosti, a daleko manju nasumičnost igranja od gore dve pomenute igre (doduše i minimalnu dozu interakcije u odnosu na Kingdom Builder-a, ali igrači koji vole istu uglavnom i izbegavaju ____&piši naslove).

5. It’s a Wonderful Kingdom

S obzirom da nisam preterani ljubitelj zatvorenog draftinga, a ni teme hladnog rata, It’s a Wonderful World mi se iznenađujuće mnogo svideo. Pa prebacivanje teme na srednji vek i menjanje mehanike u “ja sečem – ti biraš” bi trebalo da radi dobro. Doduše, nisam preterani ljubitelj ni ove druge mehanike, ali je ovde urađena blago drugačije i zaista jako-jako dobro. Ostatak gena je preuzet iz originalne igre, a tu smo već znali šta nas čeka i koliko nam se sviđa. Pored toga tu su i različite varijacije igranja koje bi ovu sjajnu igru trebalo da zadrže dugo na vašem stolu, a nama će se sigurno naći u izboru najboljih igara za dva igrača.

4. Bitoku

Devir nas je iznenadio još jednom sjajnom i prelepom igrom (možda i previše lepom za svoje dobro, ali o tome kasnije). Bitoku je igra u kojoj upravljate japanskim šumskim duhovima. Produkcija igre je na veoma visokom nivou, ali ono što je još bitnije, igra je mehanički prepuna teških i zabavnih odluka i dovoljno inovativnih rešenja za ljubitelje malo tvrdokornijih evro naslova. Najveći minus igre je njen izgled, odnosno muke oko postavljanja table zbog gomile različitih pločica koje je potrebno ubaciti kako bi igra radila drugačije u zavisnosti od broja igrača (što je lako moglo da se reši i na neki malo manje lep način :))

3. Boonlake

Pfisterov Boonlake, kao i prethodne njegove igre radi po principu preuzimanja određenih mehanika iz prethodnih naslova i nadograđivanjem na temu. I kako su Blackout i Maracaibo pozajmili mehanike iz Mombase, tako je i Boonlake nastao na kartičnoj osnovi Maracaibo-a sa dovoljnom dozom rondel kretanja brodom po vodi. S obzirom da se Pfister već dovoljno puta “opekao” na temu, ovaj put smo dobili potpuno generički steam punk divlji zapad, pa kome se sviđa, sviđa. S druge strane, mehanički gledano Boonlake je odlična igra. Malo pravljenja pokretača ala Tera Mistika, malo selekcija akcija ala Porto Riko, malo karte koje utiču na to šta i kako radite i bodujete. Sve u svemu, ako niste baš protivnici velikog broja karata (i nasumičnosti koje donose) u igrama, Boonlake je još jedan pun pogodak od veselog Austrijanca.

2. Witchstone

Iako je doktor u razvoju ove igre verovatno učestvovao samo na papiru, odnosno u preuzimanju mehanike i potencijalnom marketinškom potezu, Witchstone je zvanično moja omiljena Knicijina igra. Relativno lagan, do osrednje težak euro sa pregršt različitih mehanika koje opet možete lako objasniti i novajlijama. Postavljanje pločica, kretanje po tabli, povlačenje karata, kontrola oblasti, trkanje, karte sa poenima… I sve to spakovano u igru prepunu kombotastičnih poteza u kojima ćete izvoditi neverovatne stvari i sa osmehom na licu gledati kako se vaši snovi ostvaruju.

1. Pax Renaissance 2nd edition

I ubedljivo prvo mesto je Pax Renaissance u blagom varanju, tj. drugoj ediciji (s obzirom da je originalna igra izašla 2016. godine. No, ako može Dice Tower da koristi druge edicije, mogu i ja i da se ne osećam loše zbog toga. Za one koji nisu igrali, Pax igre su kartični naslovi koji predstavljaju simulacije određenih događaja ili perioda i prebacuju ih u veoma unikatna igračka iskustva. Pax Renaissance nas stavlja u uloge bankara iz rane Renesanse u kojoj novcem utičemo na političku scenu tadašnje Evrope. Ne sviđa vam se da kralj sedi na prestolu Portugala, prebacite ga u republiku… i to islamsku, jer vam muftije daju veću kontrolu. I sve ovo u igri koja često traje i kraće od sat vremena.

I tako završismo sa ovim pregledom. Nekim prvim impresijama vezanim za 2022. godinu (u nadi da će nam ’23. doneti mnogo nezaboravne trenutke uz 2022 izdanja koja tek treba da nam stignu) i onim malo “slegnutijim” i proširenijim vezanim za naslove iz 2021. Želim nam svima novog društva za igranje, dobrih igara, zanimljivih mesta i još mnogo pristupačnih i kvalitetnih lokalizacija. Srećna Nova godina!