Pre oko dva meseca, društvena igra Ark Nova je ušla u veoma ekskluzivan klub Top 10 igara BGG-a. Trenutno je čak na 7. mestu. Za igru koja je izašla lane, kao i sajt na kojem je, pored dobrih ocena, potrebno i da imate veliki broj istih, to je poprilično ozbiljno dostignuće. E, da, igra je prva za dizajnera Matiasa Vigea.

I tako, svi su oduševljeni Ark Novom. Igrači, recenzenti na internetu, influenseri na Instagramu, bukvalno se svuda priča o igri. Ovaj nivo hajpa je nešto na šta smo navikli od Stounmajerovih izdanja, ali ovo je Feuerland Spiele. I igra nije baš simbol lepote i kvaliteta komponenti, kao što to Džejmi radi. Da li je tajna uspeha realan kvalitet same igre?

Uzmite u obzir da je ovo prvi utisak o igri. Za igru ovog kalibra, to nije ni blizu dovoljno za ozbiljnu recenziju i definitivno razvijeno mišljenje. No, prošlo je malo vremena od igranja, utisci su se slegli, i mislim da mogu da budem maksimalno objektivan i izrazim svoje mišljenje, onima koje to zanima. Ukratko – igra mi se sviđa. Da li je najbolja stvar posle sečenog ‘leba? Ne, ne baš.

Za one koji nisu upućeni, Ark Nova je mešavina nekoliko poznatih igara. Akcioni sistem sa kartama je preuzet iz nove Civilizacije (po mom mišljenju, jedina stvar koju vredi i uzimati iz te igre), bodovanje i okidač kraja iz Rajas of the Ganges, kreiranje tabli za igrače iz… verovatno neke Uveove igre, samo sa heksovima umesto kvadrata, a građenje pokretača (engine building) iz Teraformiranja Marsa. Tu je i trkanje za različita dostignuća, pločice, bonuse, i svašta nešto što će vam doneti poene ili olakšati život tj. gradnju zoološkog vrta.

No, da ne ulazim previše u pravila, prešao bih odmah na utiske o igri. Krenuvši od produkcije. Kvalitet komponenti je prosečan, osnovna tabla je besmisleno dugačka, a table igrača su odštampane na debljem masnom papiru. To je ok, s obzirom da ih je veliki broj i predstavljaju asimetričnost tokom igre. Grafički dizajn je uglavnom pregledan i ok izgleda, ali su na kartama umesto ilustracija stavljanje fotografije, što je za mene veliki minus.

Akcioni sistem sa kartama koje odigravate sa određene lokacije, dobijajući bonus u odnosu na mesto gde se nalazi, ali je i vraćajući na prvo (najslabije) svaki put posle igranja je idealno legao u ovu kombinaciju. Sve akcije su stalno tu ispred vas, ne možete zaboraviti šta možete, a šta ne da uradite. Uz to, mehanika zahteva planiranje i pametan raspored odigravanja akcija, što je svakako plus.

Građenje table igrača i ceo spacijalni element je zanimljiv, daje bonuse (koji mogu aktivirati uvek zabavne kombinacije) i generalno dodaje još jedan nivo strateškog razmišljanja. Bodovanje, kao u Radžama, se sastoji iz dve odvojene trake koje počinju na suprotnim stranama table i kada se spoje (ili pređu) označavaju kraj igre. Razlika između ove dve trake predstavlja broj poena igrača. Za razliku od Radža, gde često do kraja partije dođe iznenada kada ni onaj koji je uspeo da pređe nije baš očekivao da će uspeti sve to u jednoj rundi, Ark Nova je sporija i čini se da će do takvih situacija mnogo teže doći. Ovo je za mene veliki plus (jer Radže sam izbacio iz kolekcije samo zbog toga), ali možda se nekome i neće svideti.

Skupljanje karata, tj. građenje pokretača je veoma slično Teraformiranju Marsa. I, kao i u toj igri, nasumičnost karata će dosta uticati na to šta ćete moći da uradite i odigrate. Ovo je ujedno i najveći problem igre, jer za razliku od drugih stvari koje zahtevaju neko (barem kratkoročno) planiranje, karte su nepredvidive i celu igru okreću ka taktičkim odlukama. Naravno, ovo samo po sebi i nije toliki problem, koliki je činjenica da će i pored svega toga, sreća imati finu ulogu u igri. Nije to ništa više nego što je u bilo kojoj drugoj igri sličnog tipa, ali je i dalje tu. I dalje ćete se potencijalno moliti za tu jednu kartu koja vam treba kako bi nešto uradili, ali ona nikako da dođe. Ark Nova jednostavno nije igra tog tipa, morate uvek da grabite napred, da igrate sa onim što imate u ruci ili vam je dostupno na tabli.

Sve u svemu, Ark Nova je veoma dobra društvena igra sa mehanikama koje su s jedne strane jako lepo uklopljene, ali u isto vreme imaju i mali problem što deo njih ohrabruje i savršeno funkcioniše kod strateškog planiranja, dok kod odigravanja karata uvek moramo da se oslanjamo na ono što nam je dostupno i menjamo planove uz svu frustriranost koju to donosi. Nije sve to baš toliko strašno. Da, uticaj sreće nije zanemarljiv, ali i dalje je najbitnije da je “pametno” odigrate. Igra traje relativno dugo, ali ste sve vreme na iglama, zabavljeni i uzbuđeni, i ok, možda iznerivirani. Nije baš najlepša na svetu, ali je dovoljno pregledna i nije ružna.

Za Ark Novu od nas, nakon jednog igranja, topla preporuka. Da li će nam se mišljenje promeniti posle još partija, videćemo, ali u ovom trenutku nam se jako svidela. Samo ne mislimo da baš zaslužuje mesto među najboljim igrama na svetu.