Ako ste prljave metalike kao mi, onda ćete poželeti da za Noć Veštica iliti “Helouvin” odigrate neku prigodnu avanturu.

Bilo da ste katolik, pa je za vas noć pred Sve Svete, bilo da ste pravoslavac pa se krstite što ljudi slave ovaj satanistički praznik, bilo da ste satanista ili ne, Helouvin ili Noć Veštica slavi se na ovoj planeti. Razni su običaji, ali uglavnom se vrte oko bundeva, gotičkih obeležja, horora i slatkiša. Eto prilike da napravite noćoveštični jednokratni RPG, a mi ćemo vam baciti nekoliko forica. Ukoliko naprosto želite da održite veče društvenih igara, bar smo o tome pisali onoliko!

Pakao horora i humora

Horor i humor su dva žanra koja se teško predstavljaju u RPG igrama. Kad neko dolazi na sesiju znajući da će se igra potruditi da ga zastraši ili nasmeje, faktor iznenađenja se gubi. Možda je čak i malo lakše upriličiti atmosferu humora, jer smešni RPG ne mora da bude smehotresan poput crtanog filma, dovoljno je glupirati se, parodirati i to  je to. Malo je teže zaplašiti igrače. Ali nije nemoguće.

Postoje neke tehnike koje mogu da vam pomognu da bilo koju avanturu pretvorite u horor. Najvažnije je da ne preterujete i ne insistirate. Manje je više. Znam, zvuči kao zen filozofija, ali zapravo je praktičan savet. Ne, neće igrača uplašiti susret sa vamirom, demonskim lordom ili kakvom drugom karakondžulom, ma koliko da je jezivom prikažete. Strašno je ono protiv čega nema (očigledne) odbrane. I zavisi od sistema. U Rolemasteru, najjeziviji horor je 10 goblina. Jer sistem je takav da su sve šanse da će jedan od njih postići krit i unakaziti igrača. U D&D šta je strašno zavisi od toga šta igrači mogu. Ali u načelu, najjezivija su bića koja imaju mogućnost da ostanu van dosega igrača, koja su nevidiljiva i ona koja mogu da nekažnjeno povrede igrača. Ili recimo, da mu oduzmu nivo (brrr).

Jeza, Užas, Panika i Nada

Nije svaki strah isti. Igrače i ne možete sve vreme držati u strahu na isti način. Zapitajte se šta je to zapravo strašno. Uostalom, ni horor filmovi nisu svi na istu foru. Neki su slešeri gde je “strašno” to što liju potoci krvi i limfe (što za hekensleš RPG nije nešto što uliva strah). Drugi su psihološki horori. Treći se zasnivaju na pokušaju da ožive strahove iz života (nešto sumnjam da će filmovi epidemiološke katastrofe biti mnogo strašni u budućnosti).

U tom smislu, nada je važan deo horor-žanra. Pojavljivanje nade i rušenje nade, veoma su efikasno sredstvo pojačavanja utiska horora. Zamislite avanturiste koji saznaju za nevolju. Zatim se, naravno, zapućuju ka rešenju. No, pred samo razrešenje, situacija se menja i nada u srećan ishod se gasi. Sve posle toga veoma je plodno tle za jezu, užas i paniku. No, hajde da proučimo šta je šta.

Autor: Ana Podedworna

Jeza se sastoji iz zle slutnje, strepnje pred nepoznatim. Postiže se minimalizmom u izrazu, te izazivanjem pitanja “šta bi to moglo da bude?” kod igrača. Igrači su na putu ka selu… zatiču leš. Nema tragova ubistva. Omg, šta bi moglo da bude tako smrtonosno? Možda nađu samo krvavu mrlju? Šta ako zateknu prazno selo. Često je odsustvo jezivije od prisustva.

Užas se sastoji iz spoznaje da se desilo ili se dešava zlo. Jeziva slutnja se ostvarila. Jedan leš ispostavlja se da je deo pokolja. Krvava fleka se pokazuje kao dokaz zločina. Horor može biti i kakvo užasno saznanje. O, ne! Zli bog je oslobođen! O, ne! Izbila je kuga!

Panika nastaje u sukobu. U susretu sa izvorom horora. U saznanju da je posredi prepreka koju je (naizgled) nemoguće savladati. Ako ste postavili jezu i užas pravilno, protivnik koji izaziva paniku ne mora da bude prekarakondžulast ili svemoćan. Može da se ispostavi da avanturisti nemaju više baklji ili vatrenih magija, a protivnik je trol koji se regeneriše! Panika se lakše postiže ograničavanjem resursa ili shvatanjem igrača da nemaju (dovoljno) resursa. Ako su strelci ispucali svu municiju, magovi ostali bez čarolija, a ratnici slomili mačeve, čak i buljuk goblina može da izazove paniku.

Nada je važan deo žanra. Ne samo da horor zahteva katarzu, pročišćenje, izlazak iz pakla, već je nada važna kao predah, kao mesto gde se tenzija spušta da bi problemi ponovo eskalirali. Možda selo nije opustelo zato što su svi pobijeni, već zato što su se sakrili u obližnju pećinu. Možda se ukazuje način da se strašno zlo otkloni ili spreči.

Pripremite scene tim redom, nada – jeza – užas – panika – nada. Onda kombinujte, užas i panika, jeza i nada, nada i panika.

Strašnoća praznine

Autor: Christian Bravery

Igrači pristupaju RPG-u u ritmu postavka problema – problem – rešenje, bilo da je alat oružje i borba ili mozganje. U tom smislu, veoma efikasan način zastrašivanja igrača je – praznina, nepoznato. Nedostatak informacija. Ovo je rizično jer može da vodi frustraciji, ali ako pametno postavite može biti strašnije – ono čega nema.

Zadatak može biti veoma konkretan, ali svi tragovi mogu biti izrazito ovlašni. Uopšte, šta je jasno, a šta je nejasno, može biti dobra igra praznine. Ktulu nije toliko strašan zato što je ogroman, već zato što je stran. Ne možemo dokučiti njegove motive i ciljeve. Igrače možete izložiti čudnom, pomerenom, uvrnutom, a izostanak objašnjenja je praznina koja zastrašuje.

Možda igrači nailaze na plave gobline? Možda trol nije otporan na led? Možda su zalutali u šumu gde se biljke kreću, a životinje rastu na drveću? Možda nabasaju na čudno odevena bića koja ne govore već komuniciraju nekim naizgleda nedokučvim metodom? Možda sve samo deluje da je u redu, pomerenost može biti vrlo mala, naizgled beznačajna, a izazvati horor.

Za one koji nemaju vremena…

Da vas ne bih karakterisao kao manje kreativne, za one koji nemaju mnogo vremena da pripremaju svoju pustolovinu, uputiću na gotove avanture koje mogu da se lepo prilagode za Noć Veštica.

The Haunt možete naći na DM’s Guild, predviđena je za likove 4. nivoa, a traje dobrih šest-sedam sati. War-Lock iz Goodman Games-a, pruža pustolovinu punu istraživanja i detekcije. Eldritch Lairs, knjiga Kobold Press-a donosi osam kratkih, ali uzbudljivih avantura, a posebno izdvajam Blood Vaults of Sister Alkava.

Naravno, apsolutni klasik je – Curse of Strahd, mada ne verujem da ima neko ko je nije odigrao.

A vi? Koja je vaša omiljena avantura za Noć Veštica?