Alhemija je jedna od onih neobičnih, mističnih veština za koje su se uvek vezivale fantastične priče. Svi znamo da su alhemičari mahom pokušavali da pretvore gvožđe u zlato, kao i da prave eliksir besmrtnosti i kamen mudrosti ™. Možda alhemija nije ostvarila svoj cilj, ali je svakako interesantna tema za društvene igre.

Tip: kartaška igra Vreme: 30-45 minuta Broj Igrača: 3-4 Mehanizmi: aduti, timsko igranje Dizajner:  Shreesh Bhat Izdavač: Pandasaurus Games Izdato: 2023.

Aurum je mala kartaška igra koja je apstrakcija tog alhemičarskog posla. Poprilično vuče korene iz klasičnih igara kao što su bridž i preferans, pogotovo kada se uzme u obzir da je pravljena za 3 ili 4 igrača, uključuje odnošenje talona kroz adutsku igru, pa čak ima i svojevrsnu berzu, tj. klađenje na to kako će koji igrač da pobedi. Pa dobro, a zašto ovo ne biste igrali sa običnim špilom karata? E pa, zato što je zapravo čak šest boja karata u igri. Pet glavnih boja predstavljaju alhemičarske elemente (bizmut, fosfor, cink, bakar i srebro) i te karte idu od 1 do 10. Poslednja boja je, jel te, zlato. Te karte jedine ne idu igračima u ruke, već su na talonu i služe kao nagrade i bonus poeni.

Svaka runda u Aurum počinje tajnom licitacijom. Svaki od igrača odabere kartu iz ruke i odigra je ispred sebe, kao pokazatelj koliko ruku smatra da će odneti tokom te jedne runde. Normalno, ukoliko taj broj ne dostigne, njegov skor je krompir, tojest 0. A onda kreće naizgled klasična adutska igra – jedan igrač odigra kartu kojom vodi ruku, ostali odigraju po kartu kojom prate i igrač koji je odigrao najjaču kartu nosi talon. Međutim, kvaka je u tome da se ne sme odigrati dvaput ista boja na talon. To znači da ako je Veljko odigrao zelenu kartu, pa Danko za njim plavu, meni ostaje izbor između crvene, ljubičaste i bele karte. Ukoliko ne mogu da odgovorim, runda se momentalno završava i broje se poeni.

One zlatne karte vam sad golicaju maštu, zar ne? Zlatne karte su momenat koji, za mene, Aurum izdiže znatno iznad mnogih ovakvih igara, a najviše me je podsetio na raketice iz The Crew/Posada igara. Dok talon odnosi igrač koji je odigrao najveći broj (a u slučaju nerešenih rezultata, igrač koji je najkasnije igrao), onome ko je odigrao najnižu kartu dolazi zlatna karta tog istog broja. Ispred, ne u ruku, tako da svi znaju da taj igrač ima zlato. Nadalje, svoje zlatne karte možete trošiti kao adut, ultimativno najjaču kartu kojom ćete odneti talon, ali i kao način da kartu kojom ste na početku runde licitirali vratite u ruku i zamenite drugom. Ukoliko vam, pak, zlato ostane u rezervi, dobijate bonus poene.

Iznenadio sam se koliko ovo teških odluka unosi u igru, pogotovo kada se uzme u obzir da uvek igrač koji igra poslednji “prebija” svaku nerešenu situaciju na talonu. Da li da odigrate desetku, kada znate da i neko drugi ima destku? Šta ako igrač koji igra odmah posle vas potroši zlato, a šta ako i na njegovo zlato neko sledeći odgovori zlatom? Imao sam priliku da igram Aurum protiv prijatelja koji ima godine iskustva u preferansu i da vidim kako se igra transformiše u veoma ozbiljnu glavolomku. Meni lično je bilo interesantnije igranje u 4 igrača kada se Aurum pretvara u 2-na-2 partiju gde morate da sarađujete sa igračem prekoputa i da ciljate da pogodite licitaciju na većem broju. Štaviše, ovako smatram da bi optimalno trebalo igrati Aurum.

Bodovanje je isto interesantno. Kao što utvrdismo ranije, “padanje” na kraju runde u odnosu na izlicitirani broj jeste okrugla nula, plus ono malo poena sa zlata, što opet može da vas izvuče. Ukoliko prebacite izlicitirani broj, dobijate toliko ekstra poena, ali vi najviše želite da pogodite tačan taj broj jer onda dobijate duplo toliko poena. Da, legitimna je taktika da predate talon samo da bi jedan igrač promašio svoj cilj. I tako dok neko ne pobedi dve runde, odnosno ne pokupi dva grumena zlata.

Aurum je stvarno prijatno iznenađenje. U trenutku dok ovo čitate, igra bi trebalo da se nađe u prodaji po ceni od oko 15 evra, što je zaista fer cena kada se uzme u obzir kvalitet izrade i veoma unikatan dizajn karata. Iako je više igra za četvoro nego za troje, zaslužuje svaku preporuku i komotno nalazi mesto u kolekcijama u kojima su već tricktaking klasici.

Primerak igre za recenziju ustupio Pandasaurus Games.