Uve Rozenberg je posle nekoliko manje ili više uspešnih pokušaja igračima predstavio novu apstraktnu, porodičnu igru u kojoj je spojio mehanizme iz svog Patchworka i van Morselovog Habitatsa. Tako je nastala Nova Luna, igra koja od igrača zahteva da svaki put kreće iz početka kada se tabla popuni, simulirajući simboliku Mladog Meseca.
|
Tako nam barem kaže nakrivljeni tekst na početku knjige pravila, pokušavajući da udahne barem tračak teme u ovaj suvi karton i drvene diskove. Neuspešno, ali na svaki trud treba gledati pozitivno. Naime, Nova Luna je potpuno apstraktna igra tokom koje ćete skupljati pločice koje okružuju glavni tablu i postavljati ih na svoj talon, kreirajući mrežu kako biste izvršavali zadatke na pomenutim pločicama i potrošili sve diskove za označavanje.
Svaka pločica na sebi ima jedan broj i nula do tri zadatka, kao i određenu pozadinsku boju. Broj nam je već poznat iz igre Patchwork i označava koliko se na kružnoj tabli pomera marker igrača nakon uzimanja dotičnog, dok će zadaci prikazivati određeni broj kružića u bojama kojima pločica mora da bude okružena kako bi zadatak bio rešen. Redosled igranja je uvek određen pozicijom igračevog markera na kružnoj tabli, tj. igrač koji je na njoj trenutno poslednji je aktivni igrač koji bira jednu od naredne tri pločice od polja označenog kartonskim mladim Mesecom. Igrači mogu uzeti pločice sa malim brojem koje će imati jako teške zadatke ili ih neće imati uopšte, ali i one sa velikim brojevima koje će imati zadatke koji se veoma lako reše. Naravno, uzimanje pločica sa velikim brojem znači da će igrač verovatno preskočiti narednih par igranja, otvarajući protivnicima priliku da lakše planiraju svoje poteze.
“Kada je zadatak izvršen, igrač postavlja jedan od svojih drvenih diskova preko njega. Prvi igrač koji potroši sve svoje diskove je pobednik.”
Kako bi rešili zadatke, igrači moraju pored pločice sa zadatkom da imaju pločice u boji koje taj zadatak prikazuje, sa olakšicom koja dozvoljava da se ista boja ortogonalno nastavlja jedna na drugu za potrebe zadatka. Kada je zadatak izvršen, igrač postavlja jedan od svojih drvenih diskova preko njega. Prvi igrač koji potroši sve svoje diskove je pobednik.
U kutiji osrednje veličine, prelepo ilustrovanoj od strane Lukasa Siegmona (već poznat po saradnji sa Rozenbergom na, takođe predivnom, Reykholtu), dolazi pregršt pločica, glavna kružna tabla, gomila drvenih diskova i jedan simpatičan kartonski mesec. Kvalitet komponenti je standardan, mada je prisutna očigledna ušteda na drvenim diskovima koji su stvarno morali biti veći.
Nova Luna uzima odlično zamišljenu mehaniku sa rasporedom igranja iz Patchworka i spaja je sa mehanikom zadataka iz Habitatsa. Igri definitivno nedostaje tema, pa makar i ona iz Patchworka, ali to ne umanjuje kvalitet onoga što smo dobili. Pravila su lagana i objasne se u 5 minuta, pa veoma brzo možete ući u ozbiljnu trku rešavanja ovih šarenih zadataka.
“Nova Luna uzima odlično zamišljenu mehaniku sa rasporedom igranja iz Patchworka i spaja je sa mehanikom zadataka iz Habitatsa.”
Prostorna zagonetka će vas fino namučiti da u što kraćem vremenskom roku iskombinujete sve ono što ste hteli, a da u isto vreme ne dozvolite protivnicima da lako dođu do pobede. Planiranje za buduće poteze je veoma bitno, kako na nivou onoga što želite dalje da uzmete od predstavljenih pločica, tako i na nivou toga da vam sam talon bude tako postavljen da što lakše rešavate nove zadatke. Tu je naravno bitna i interakcija između igrača, odnosno treba obratiti pažnju i na ono što je vašim protivnicima potrebno, kako biste ih osujetili ili barem usporili u planovima. Ovo možda u teoriji zvuči lako, ali kada se jednom nađete za stolom sa ovom igrom shvatićete koliko ista topi mozak.
Rešiti jedan zadatak nikada nije problem, ali pokušaji da jednom pločicom isplanirate sve ono što dalje hoćete da rešite već može da bude ozbiljan izazov. Sve to dodatno otežava što je sama igra uzbudljiva trka u kojoj igrači mogu imati i poveliku prednost, a da neko od protivnika jednom postavljenom pločicom reši i pet zadataka odjednom. Zapravo, skoro svaki put kada smo igrali je pobednik u svom poslednjem potezu postavio po četiri diska.
“Svo ovo planiranje možda u teoriji zvuči lako, ali kada se jednom nađete za stolom sa ovom igrom shvatićete koliko ova igra topi mozak.”
Za razliku od Patchworka, Nova Luna ipak ima i uticaj sreće (ili izazivanje sreće, ako igrači odluče da tablu popune pre nego što je potpuno prazna) koji ponekad može biti i značajan, naročito za ovaj tip igre. Kao što je naš blagi tematski tekst pomenut na početku recenzije rekao – Nova Luna označava novi početak, odnosno novi krug planiranja kada igrači popunjavaju tablu novim pločicama i ponovo planiraju gde, kako i šta će odigrati. Pored toga što uvek može da dođe do tih problema, koje ne možete da kontrolišete, deo planiranja se definitivno svodi i na postavku koja će vam otvoriti što veći broj različitih mogućnosti za dalja odigravanja.
Nova Luna sjajno funkcioniše i sa dva i sa četiri igrača i podjednako je uzbudljiva i brza u svim varijantama, naročito što igrači lako mogu kontrolisati dužinu partije kroz broj diskova koji su im raspoloživi, ali potencijalno i praviti hendikep za one igrače koji su osetno bolji. Ovo omogućava fer igranje sa decom ili ljudima koji nisu toliko vični u društvenim igrama.
Igra ima i solo mod koji će vam otvoriti nasumičnu zagonetku sastavljenu od dva “kruga” postavljanja pločica gde će vam ukupan rezultat zavisiti od brojeva na njima. Što je rezultat manji – to bolje, s tim što za svaki nepostavljeni disk dobijate dodatnih 10 poena. Solo mod je odličan, brz onoliko koliko želite da bude, veoma izazovan i nagrađujuć ako uspete da ispunite cilj koji ste sebi postavili (pravila kažu manje od 100 poena, ali zašto ne ići i ispod toga).
Prelepa i lagana, Nova Luna je uspešan Uveov eksperiment koji zaslužuje mesto na policama mnogih igrača koji vole apstraktne i porodične igre. Iako mehanički skoro sasvim drugačija, dosta nas je podsetila na Azul koji je možda nešto pristupačniji i definitivno osetno kvalitetniji po pitanju komponenti, ali za kojim ni malo ne zaostaje po pitanju igrivosti i uzbudljivosti.
Categories: Boardgames, Recenzija
