Društvene igre nisu uvek velike, pa ni komplikovane. Nekada su to sjajne ideje spakovane u kutjicu koja staje u džep.

Još bolje je kada takvu igru možete da objasnite i naučite prijatelje u nekoliko rečenica. Zato ćemo pokušati u, nadamo se, samo prvom delu serijala tekstova, da vam predstavimo neke male igre sa dobrim idejama koje ćete možda naći na polici omiljenog kluba, ili ih izneti na sto kao filler poslasticu između “velikih” igara. Pređimo, dakle, na vukodlake, ktulue i nudle.

Werewords

Igre skrivenih uloga obično izazovu dve reakcije: ili ste oduševljeni što ćete dvadesetak minuta plesti mrežu intriga, ili vas trenutno boli glava. Vukodlak, Mafija, Resistance i ostali su odavno utabali put ovom žanru, istraumirali pritom mnoge i zaradili doživotnu šut-kartu iz klubova zbog obavezne galame koju sa sobom nose. Međutim, naleteli smo na igru koju ne samo da su nam dozvolili da unesemo u klub, već nas je čak i oduševila. A igra se u svega 5 minuta.

Werewords daje mnogo interesantniji zadatak – pogodite tajnu reč. Jedan od igrača je gradonačelnik i on će znati tajnu reč koju ostali igrači moraju da pogode postavljanjem DA/NE pitanja. Međutim, pored njega tu reč znaju i vidovnjak (sarađuje sa seljanima), ali i vukodlaci koji će pokušavati da sabotiraju igru i navedu ostale na pogrešne asocijacije. Sve bi to bilo poprilično dosadnjikavo da nije najveće kvake – u pitanju je trka sa vremenom! Igru vodi aplikacija koja će biti tajmer od 4 minuta i sudija koji govori kada ko otvara oči i sme da vidi reč, a njen prebogati rečnik ima stotine pojmova i imena iz nekoliko kategorija sa više težinskih nivoa. Na najvećoj težini igra je opasan izazov, dok je srednja težina idealna i na njoj smo najradije igrali.

Ono što nastaje je interesantna igra asocijacija i mini paranoje. Prilike za svađu ni nema, jer ste prezauzeti pogađanjem (ako vreme istekne ili ispucate sve pokušaje završava se igra), pa je Werewords dobar izbor ako želite promenu od ustaljenje formule. Iskreno nismo ni očekivali da će nam se igra svideti, kamoli da ćemo je uvek radije odabrati nego One Week Ultimate Werewolf, ali vidno je zašto je nominovana za Spiel des Jahres. A pritom je i veoma prenosiva, baš kakva ovakva igra i treba da bude.

Ramen

Kažu da je za dobru činiju ramena potrebno dugogodišnje iskustvo i najsvežiji sastojci. U kartičnoj igri Ramen, za do pet igrača u izdanju španskog Ediciones Primigenio, sastojci će biti na kartama a vaš zadatak da odnošenjem ruku kreirate ispred sebe što više činija ove ukusne supe. Kao u klasičnim trik (adutskim) igrama, najjača karta odnosi ruku, a to u ovoj igri znači da bira jednu od ponuđenih karata sa sastojcima. Zanimljiva caka igre je da su te ponuđene karte na talonu u stvari karte sa kojima se igralo u prethodnoj rundi. To faktički znači da karte sa kojima odnosite talon tokom ove runde postaju talon u sledećoj.

Jačina karata se određuje permanentnim talonom od pet karata koji predstavljaju, jelte, pet sastojaka. Supa, nudle, meso, jaja i alge će tokom igre menjati vrednost. Posetioci vašeg restorana će možda više vrednovati govedinu nego jaja te će shodno tome i karte sa govedinom vredeti više i pomoću njih ćete lakše odnositi ruke. Ako vas dobro krene i vaše činije budu pune raznovrsnih sastojaka tu je i soja sos koji će doneti dodatne poene.

Mala kutija, špil karata i nekoliko novčića i žetona kriju jednu krajnje zabavnu igru sa azijskom temom i mehanikama skupljanja setova, mini aukcije i aduta. Donosi nešto novo sa varijabilnom vrednošću karata kao i zanimljivu mehaniku kreiranja talona. Igra se brzo uči, lagano igra i sjajan je filer. Ostavlja dobre utiske posle igranja kao činija tople supe.

Arkham Noir

Simpatični Španci Ludonova su se zapitali “šta bi bilo da je Lavkraft pisao noir priče?” i tako nastade Arkham Noir. U ovom špilu karata se nalazi avantura smeštena u večno ukleti grad. Vi ćete biti detektiv i rešavaćete ubistva potpuno samostalno, povezujući tragove (ikonice sa leve i desne strane karata) dok vreme neumitno teče, a leševi se nižu kao na traci. Cilj će vam biti da na svaki slučaj naređate barem 5 različitih karata, pritom pazeći na duševno zdravlje a, konačno, da u rezervu sklonite isto toliko karata za znakom slagalice.

Arkham Noir je poprilično apstraktna i nije igra koju ćete igrati zbog priče, pa ni atmosfere. Dok jurite tragove i karte koje bi mogle da se spoje, sastavljaćete fantastično urnebesne male priče koje obično izgledaju ovako: istražujete slučaj ubistva Edvarda Pikmana, koga je njegov domar našao na podu; pored tela su rupe u zidu od pacova; osećate da vas nešto privlači ka njima i nalazite… Nekronomikon. No dobro, takve komedije je imala svaka igra koja pokušava da Lavkrafta predstavi kao seriju nesrećnih slučajeva. Sama slagalica ovde je solidna, iako surovo teška, tako da ćete sigurno puno puta igrati dok bar jednom ne pobedite na osnovnoj težini.

Mada i dalje, na kraju krajeva, igrate nekakav pasijans koji je komotno mogao da ima bilo koju drugu temu i pored sjajnih ilustracija. A ako mislite da je ovo igra za vas, u prodaji su Case #1 i Case #2, zasnovani na pričama kultnog horor pisca.