Ponovo se vraćamo u Mezoameriku sa početka nove ere. Dok je širom Mediterana Rimsko carstvo pokazivalo svoju vojnu nadmoć, u Meksičkoj dolini cveta grad koji u tom trenutku ima stanovnika koliko i Večni Grad. Kada su, hiljadu godina kasnije, Asteci u svojim osvajanjima došli do ruševina ovog grada, toliko su bili oduševljeni spomenicima i građevinama koje su tu zatekli, da su odlučili da ga nazovu Teotihuacan, dom Bogova.

Tip: strateška igra Vreme: 90-120 minuta Broj Igrača: 1-4 Mehanizmi: kretanje od tačke do tačke, skupljanje setova, postavljanje pločica, postavljanje radnika Dizajner: Daniele Tascini Izdavač: NSKN Games (sada Board&Dice) Izdato: 2018.

Kodizajner Tzolk’ina, Daniele Tascini nas opet vraća u doba Maja. Ovaj put u ulogu graditelja Piramide Sunca, najveće građevine Teotihuakana. Kroz 3 ere koje se završavaju pomračenjem, igrači će skupljati resurse, aktivirati bonuse, graditi piramidu i dekorisati je, kako bi sakupili što veći broj poena. Tokom svakog pomračenja igračima će se bodovati učešće u izgradnji piramide i Avenije Mrtvih kao i skupocena kolekcija maski, ali i naplatiti ishrana radnika.

Osnovna tabla se sastoji od velikog Rondela sa 8 različitih lokacija. Radnici su predstavljeni kockicama koje imaju ograničeno kretanje i nadograđuju se tako što rade osnovne akcije na lokacijama, dobijajući mogućnost korišćenja jačih ili jeftinijih akcija. Kada dospe do poslednjeg, šestog, nivoa, radnik umire i biva zamenjen novim početnim radnikom, ali i daje igraču određene bonuse i reputaciju u okviru Avenije Mrtvih.

Na svakoj lokaciji radnik može uzeti kakao ili aktivirati osnovnu akciju plaćanjem u zavisnosti od trenutno prisutnih radnika na tom mestu. Pojedine lokacije imaju i mesta za bogosluženje koja privremeno zaključavaju radnike, ali daju jake bonuse, reputaciju u hramovima ili maske. Osnovne akcije mogu biti preuzimanje građevinskih resursa koji će vam služiti za pravljenje i dekorisanje Piramide i Avenije mrtvih, ali i omogućiti kupovinu različitih bonusa.

Kada igrači u potpunosti završe Piramidu Sunca ili dođe do trećeg pomračenja igra se završava, a na sve poene koji se dobijaju kroz pomračenje se dodaju i poeni kroz otključane bonuse u hramovima.

Kvalitet komponenti i ilustracija u igri je na veoma visokom nivou, posebno ako se u obzir uzme i cena koja je za kutiju prepunu kartona i drveta veoma niska. Detalji na tabli su fantastični i iznenadiće one koji vole da se zagledaju, a izgrađena piramida izgleda stvarno spektakularno na stolu. Jedina mana svemu ovome je preveliki broj kartonskih pločica koje se teško razaznaju u svom tom šarenilu.

Kao i svoj prethodnik, Teotihuacan je fantastično zamišljena igra sa veoma inovativnim idejama i pametno uklopljenim mehanizmima. Hramovi, bonusi, Avenija Mrtvih, gradnja i dekoracija piramide, sve ovo vodi klasičnom point-salad osećaju igranja sa svim dobrim i lošim stvarima koje to donosi. Avenija Mrtvih je posebno dobro zamišljena jer igračima tokom igre donosi poene i reputaciju za izgrađene građevine, ali tokom pomračenja za nivo reputacije pomnožen sa brojem koji je manji što je broj izgrađenih građevina veći.

Rondel je mehanika koja je uvek dobrodošla i mislim da je u Teotihuacanu sasvim fino implementirana. Akcije su uglavnom smislene i daju značajne bonuse za unapređene radnike. Napredovanje radnika se vrši relativno lako, pa će vam i jače akcije biti relativno brzo dostupne, ali snažniji radnici zahtevaju više hrane tokom pomračenja, pa treba biti pažljiv, posebno što kraj ere zavisi od svih igrača i nije vezan samo za broj poteza.

Modularnost igre je neverovatno velika. Poučen negativnom reakcijom ljudi na Tzolk’ina, Tascini je ovaj put odlučio da skoro svaki sitni deo igre bude modularan. Tako smo pored osnovne table dobili lokacije, bonuse, krajnje bodovanje hramova i gomilu sitnica u vidu odvojenih pločica i tabli koje možemo nasumično raspoređivati kako nam je volja. Ovo u teoriji zvuči fantastično, jer igri donosi ogroman kvalitet ponovnog igranja, ali u praksi šteti balansu, uvećava vreme postavljanja i sklapanja i povećava kompleksnost. Na svu sreću, osnovna tabla dolazi sa verovatno najizbalansiranijim scenarijom već naštampanim na nju, pa će vam pola ziplok kesica ostati neiskorišćeno u kutiji dok se ne odlučite za neku drugu varijantu. U svakom slučaju, bez obzira što nije baš savršeno implementiran, ovaj modularni sistem pozdravljam i podržavam u potpunosti.

No, nažalost, pored svih svojih dobrih strana, Teotihuacan je i prepun sitnih problema. Igra je, barem u početku, neverovatno pipava. Gomila sitnica koje treba zapamtiti čini da sam pravila morao da okrećem čak i u trećoj-četvrtoj odigranoj partiji, a o pamćenju na duže staze posle par meseci neigranja, neću ni da pričam.

Maske su veoma zabavan način dobijanja poena, ali su dobrim delom bazirane na sreći i igraču teško mogu doneti veliki broj poena u odnosu na uloženo vreme i resurse, čak i ako niko od drugih igrača ne pokušava da ga zaustavi.

Za kraj, moj najveći problem je sama Piramida. Centralni deo table je spektakularna drvena gomila pločica koja se sklapa u Piramidu Sunca koja je… zapravo samo jedan od načina na koji dolazite do poena u ovoj igri. I to što postoji još gomila drugih, samo po sebi nije problem, već činjenica da ta ista piramida izgleda tako prelepo na stolu, najvažniji je deo same teme igre, a često će biti samo još jedan od načina da dobijete po koji poen. Određene pločice imaju ikonice različitih boja koje kada se poklope sa istom ikonicom igraču donose reputaciju u tom hramu, ali ovo vam često neće biti isplativo ili jednostavno ni jedna pločica neće imati obojenu ikonicu.

Teotihuacan podržava igranje od 1 do 4 igrača. Slično kao i u Tzolk’inu, dummy radnici će otežavati pristup određenim akcijama, pa je osećaj igranja relativno sličan u bilo kojoj varijanti od 2 do 4. S druge strane, Solo varijanta ima potpisanog Davida Turczi-a (Anachrony, Dice Settlers) i potpuni je promašaj. Igra je već sama po sebi dosta pipava i prepuna sitnih pravila koje ne treba zaboraviti, a ovaj problem se barem triplira kada ste sami za stolom. “Šta ako…” se za svaku akciju automatskog protivnika ponavlja po 4-5 puta, pa će pamćenje svega biti skoro nemoguće.

U zaključku, Teotihuacan je odlična igra. Možda je u ovoj recenziji prenaglašen uticaj negativnih aspekata, što je verovatno i najbolji način da znate da li je igra za vas ili ne. U svakom slučaju znajte da se radi o izvanrednoj igri koja je zasluženo jedna od najboljih igara izdatih tokom prošle godine. Da li je uspela da nadmaši Tzolk’ina? Uz Tribes & Prophecies, veoma teško. Bez ekspanzije, Teotihuacan mi je ipak nešto draži… Kad smo već kod ekspanzije, Board&Dice je za avgust najavio i ekspanziju za Grad Bogova. Pa ćemo videti da li će se tada nešto promeniti.