Zli zmaj Fafnir preti patuljcima Nidavelira kojima preostaje da urade samo jedno – skupe najhrabriju družinu i krenu u borbu protiv velike napasti. Ako vam ovo zvuči kao uvod u neku tematsku, kooperativnu igru, pogrešili ste, jer u Nidaveliru samo jedan igrač može imati tu čast da se bori protiv Fafnira. Osim, što se neće zapravo boriti, jer se igra završava kada skupite družinu… Ali ajmo polako.
|
U ovoj recenziji ću se pozabaviti time da vam objasnim kako je Nidavelir, jedna mala, lagana i praktično porodična igra, postala jedan od mojih omiljenih naslova. Da, ja koji volim velike i komplikovane igre, kojem skup prideva “suvi bež euro” stvori sjaj u oku i natera osmeh na lice, oduševljen sam igrom u kojoj samo skupljate setove karata.
No, kao što rekoh; ajmo polako. Nidavelir je igra za 2 do 5 igrača u kojoj kroz 6 ili 8 rundi povlačite karte iz tri krčme i pokušavate da sakupite što veći broj poena, odnosno oformite najkvalitetniju družinu.
Na početku runde je potrebno da, u zavisnosti od broja igrača, postavite određen broj patuljaka u svaku krčmu. Zatim ćete skriveno tri od vaših pet novčića rasporediti na svaku i kada svi to urade, igrači po količini novca koji su uložili biraju jednu od karata, stavljajući je pored svoje table. Karte se dele na 5 različitih tipova patuljaka od kojih svaki tip donosi poene na kraju igre na drugačiji način. Tako će, npr. Istraživači donositi poene koji su ispisani na samoj karti, dok će Kovači donositi poene u odnosu na to koliko ih ima.
Nakon 6 ili 8 rundi (u zavisnosti od broja igrača), igra se završava, igrači sabiraju poene sa karata sa svojim novčićima i igrač sa najviše poena je pobednik.
I to je u svojoj osnovi cela igra. Kao što rekoh, Nidavelir je veoma jednostavan, ali to ne znači da nema svoje začkoljice koje ga čine toliko zabavnim. Prvo, novac koji igrač imaju nije baš… novac. To je 5 različitih novčića koje ne možete da potrošite, već ih samo koristite za različite stvari. Jedan od tih novčića je uvek 0, i ako se odigra na jednu od krčmi, prilikom aktiviranja će zameniti veći od preostala dva (neodigrana u toj rundi) sa zbirom tih novčića iz rezervi. Međutim, i tu ima još jedan taktički nivo. Ako zbir tih novčića ne postoji (već ga je neko uzeo), onda uzimate prvi sledeći veći, pa uz malo sreće i dobro planiranje možete dobiti 2-3 poena i toliko veći novčić za “džabe”. I tako se cela igra svodi na dobro planiranje i mudro odigravanje novčića u pravom trenutku kako bi dobili patuljka kojeg želite, ali u isto vreme i da vaše novčiće što više ojačate.
Međutim, ni to nije sve. Igra je podeljena na dva doba koje traju tačno polovinu partije. Na kraju prvog doba igrač koji ima najviše rankova (zastavica na kartama, koje su najčešće jedna po patuljku) za svaki tip patuljka dobija određeni bonus. Tako će kovači dati još jednog kovača (sa 2 ranka), rudari će doneti rešavanje nerešenih novčića u svoju korist, a lovci će onaj 0 novčić promeniti u trojku.
No, kako igrači ne bi besomučno uzimali jedan te isti tip patuljaka, dizajner je ubacio i heroje. Svaki put kada dobijete novi set rankova svih tipova patuljaka, možete da odaberete jednog od raspoloživih heroja koji mogu biti neki od postojećih tipova ili neutralni koji će donositi poene na drugačiji način.
Možda sam sada sa objašnjavanjem svega ovoga uveo dovoljno stvari da pomislite kako Nidavelir nije jednostavan, ali zaista jeste. Igra čak nudi i to da se određeni patuljački heroji izbace, ako novim igračima mogu biti komplikovaniji za shvatanje, ali većina njih su heroji koji će donositi nove rankove za postojeće tipove ili čiste poene za određene uslove.
I tako Nidavelir u dve, veoma jednostavne mehanike, ubacuje svoju dubinu zbog koje mi je toliko drag. Izvadite igru, postavite je u roku od 2 minuta, objasnite pravila za 5 i krenite sa igranjem. A onda shvatite da postoji dosta stvari o kojima morate da razmišljate. O tome kada je pametno odigrati koji novčić. Da li je ok da rizikujete i ne uzmete nekog patuljka kako bi uzeli nekog drugog. Kog heroja da uzmete, koji bonus da jurite? Iako je u osnovi sve veoma lagano jer se svodi samo na lagani izbor novčića na par mesta, svaka odluka može da ima veće posledice. Ako ne obratite pažnju protivnik vam sa pravim herojem može uzeti bonus na koji ste već računali da je siguran, itd.
Cela ta interakcija u igri je divna i uzbudljiva, bez zlih elemenata u svom dizajnu, ali potencijalno pakosna kod igrača koji vole tako da igraju. Uz to, igra se lako prati, pregledna je i zbog jednostavnosti i zbog jako lepog grafičkog dizajna.
Pojedinim igračima može smetati nasumičnost, odnosno uticaj sreće kod izvlačenja patuljaka. Retko se dešava, ali je moguće da i pored najjačih novčića neke stvari jednostavno ne možete da pokupite, jer su se pojavile na pogrešnom mestu. Nama je malo smetalo što igra u 4 i 5 igrača traje previše kratko, jer 6 rundi stvarno baš proleti. Moguće je da je i stvar navike jer smo većinu partija igrali u 2 i 3 igrača. Opet, nekima će u 2 igrača smetati što je igra znatno otvorenija i često će igrači moći da pokupe ono što žele bez obzira na izbor protivnika (u izboru su 3 patuljka, a ne 2 po krčmi). Tu potencijalno dolazi u spas ekspanzija Thingvelir, mada nama ni u osnovnoj to nije pravilo problem. U svakom slučaju, mane ove igre nisu jake i dovoljno su specifične da neće svima smetati.
Da se osvrnem i na produkciju same igre koja je na sjajnom nivou. Novčići imaju svoj kartonski umetak koji se koristi tokom igre i u kojem bez problema stoje u kutiji. Pored toga tu su i držači za karte bonusa i heroja koji ekstremno smanjuju količinu potrebnog prostora za stolom. Pored toga radi se o još jednoj lokalizaciji koja je odlično odrađena od strane Mipla.
Nidavelir je za mene već od prvog trenutka kada sam ga probao bio jedno divno iskustvo i jedva sam čekao posle najave o lokalizaciji da se pojavi u prodaji. Počevši od prelepih ilustracija i veoma kvalitetnih komponenti, pa sve do samih mehanika koje jednu brzu i laganu igru čine veoma uzbudljivom i zanimljivom, Nidavelir jednostavno briljira na svim nivoima.
Categories: Boardgames, Recenzija
