Godišnja doba se lagano smenjuju nad večnom dolinom. Životinje užurbano pripremaju namirnice za sledeću zimu jer stiže jos usta koja se moraju nahraniti. Valja i izgraditi nove kuće, unaprediti infrastrukturu, a sve to pod štitom Večnog drveta. Dobrodošli u Everdel.
|
Obično nemamo praksu da recenzije društvenih igara započinjemo osvrtom na njene komponente, ali moramo napraviti izuzetak. Everdel je lepa, prelepa društvena igra. Ovo je igra koja je kao “fino posuđe”, nešto što želite da iznesete pred goste da pokažete koliko lepu stvar imate u kolekciji. Postavljena na stolu, igra momentalno privlači pogled i gde god da pogledate – na Večno drvo, ilustracije, drvene životinjice – sve je… lepo. A da li je jednako lepo i za igranje?
O da, apsolutno. Everdel je u osnovi worker placement igra, tj. imaćete nekoliko radnika-životinjica koje postavljate na polja na tabli i tako prikupljate materijale potrebne za izgradnju. Vama je cilj da ispred sebe izgradite najvrednije selo, predstavljeno kartama. Neke karte ćete imati odmah u ruci, dok će ostatak biti dostupan svim igračima sa centralnog dela table, tako da je bitno planirati poteze i brzo odigrati isplanirano dok vas neko na pretekne. Potezi su pritom veoma jednostavni – ili postavite radnika, ili odigrate kartu tako što platite naznačenu cenu. Naravno, stvar je u tome šta sve možete uraditi i kako iskombinovati ograničeni broj poteza.
Specifičnost igre u odnosu na slične naslove je što je postavka table svaki put drugačija. Postoje polja koja su uvek ista, ali se određeni broj nasumično odabira, te ćete morati da menjate i strategiju svaki put kad budete igrali. Tu je i talon dostupnih karata na livadi koji se stalno menja, tako da Everdel zahteva od igrača da prate šta se dešava i menjaju planove u hodu. Uvek se možete desiti da naiđe baš dobra građevina ili stvorenje koji donose mnogo poena na kraju. Ne samo to, već određene građevine omogućavaju da vi, ili čak drugi igrači odigravaju svoje radnike na njih, čime se tokom partije još više povećava solidno veliki broj opcija. Kao i svaka dobra društvena igra, Everdel pred vas stavlja toliko lepih opcija, ali vam baš fali taj potez ili dva da odigrate sve što ste želeli. Pritom se broj odigravanja povećava kako teče partija, jer sa svakim godišnjim dobom dobijate još radnika i, sa njima, prilika da sakupite materijale.
Igra krije još jednu sjajnu ideju u svojim kartama. Naime, svaka od građevina je povezana sa tačno jednim od stvorenja koja se nalaze u špilu. Ako imate već izgrađenu neku zgradu, njeno odgovarajuće stvorenje možete besplatno dodati u svoje selo. Ovo je nešto što smo videli u 7 Wonders, ali je svakako lepo izvedeno i u ovakvom formatu kada je partija neprestano tesna, kako zbog štednje na svakoj bobici i kamenu, tako i na potezima. S obzirom da građevine mogu samo jednom da vam daju besplatno povlačenje stvorenja, kao i pravilo da se određene karte mogu samo jednom pojaviti u svakom selu, a i da ste ograničeni na svega 15 karata, vrlo brzo ćete shvatiti kolika je ovo zaista mozgalica. Da li se kockati sa potezima i čekati da vam “padne s neba” karta koju ćete ukombinovati sa nekom iz ruke, da li sakupljati setove karata za bonuse sa table, ili se uzdati u karte koje daju besplatne materijale? To ćete znati samo vi, a svaka taktika je savršeno validna. Štaviše, ovo je jedna od retkih igara u kojima nekoliko slabijih poteza ne znače katastrofu, štaviše obrti su mogući sve do samog kraja.
Everdel nije bez mana. Večno drvo, kartonska skulptura koja postaje veliki deo table za igru, je ujedno i glavobolja. Svaki put ga treba sastavljati (osim ako ne planirate da isto držite van kutije) i pitanje je koliki je životni vek kartona. Takođe donosi problem vidljivosti kartica koje su na krošnji, naročito ako sedite dovoljno daleko za stolom. Kad pominjemo čitkost, tekst na kartama je nešto sitniji za naš ukus i neretko se dešavalo da igrači uzimaju kartu po kartu sa table i čitaju šta zapravo rade pre nego što se odluče da li žele da ih odigraju. Lepo je što ilustracije zauzimaju dosta mesta, ali je tekst takođe bitan jer nije nešto što se moglo lako zameniti ikonicama. Takođe, pravila imaju par manjih rupa jer ne objašnjavaju u dovoljno detalja neke stvari, na primer da kada odaberete da se spremite za sledeće godišnje doba ne čekate da svi igrači to odrade. Nije ništa veliko u pitanju (khm, Portal Games, khm) niti je problem do Mipla, jer su sva izdanja igre sa delimično šturim pravilima.
Everdel je, da utvrdimo još jednom, prelepa i predivna igra. Jedna je od onih igara kojima je lako vraćati se i gde igrači diskutuju posle svake odigrane partije, dovoljno lagana da je započnete kroz par minuta, a ipak prepuna strategije da vam vijuge radosno trepere. A takve igre, zasluženo, postaju klasici.
Hvala Mipl na ustupljenom primerku za recenziju.
Categories: Boardgames, Recenzija
Koliko je objektivno tesko citati tekst na kartama? Je l’ prevodom na srpski dodatno zagusen taj deo karte predvidjen za tekst Ili je ipak igrivo na kraju krajeva, ali malo teze u odnosu na ostale igre? Ovo me oduvek sprecavalo da kupim Everdell jer je prva (za koju ja znam) igra koja ima ovakav problem. Hvala!