San mnogih je da se sa partnerom ili partnerkom upuste u rolplej. Što zaista i deluje kao divna zamisao, ali može ostaviti neke neželjene posledice!

Ah, ne ne ne. Ne. Nisam mislio na TAJ rolplej. Mislim i za njega isto važi. To za žarke želje i posledice, ali ovaj put neću se baviti igranjem uloga u krevetu, već savetima za jednu drugu vrstu fetiša, a to su RPG igre!

U danima prvog Zmaja…

Da, deluje kao naslov ili bar prva rečenica kakvog petparačkog romana epske fantastike. Ali, zapravo se odnosi na pozne devedesete godine prošlog veka (bokte, prošlo dvajs’ i kusur godina već!) kada je scena RPG igrača i gejmmastera počela da se okuplja. Prvi klub nosio je, naravno, naziv Zmaj.

A u njemu, nije bilo baš bogznakoliko mnogo žena.

No, bile su to dame koje su ispoljavale najbolje odlike čelika i svile, bez straha da se nađu u takvoj nedotupavnoj zabavi kao što je RPG, spremne da zasuču rukave i okrvave ruke, razume se, ne govorim doslovce, već o njihovom hitrom prilagođavaju fenomenu “mrdrhobo” u koji se pre ili kasnije svaki običan FRP izmetne.

No, taj ipak novi fenomen, tojest RPG kao hobi, vremenom je izrodio i prve RPG-parove, situacije u kojima se momče i devojče zajedno igraju, najpre kao simpatije, potom kao par, a neki su se tako i orodili.

U poslednje vreme, pak, dok je sasvim uobičajeno u bilo kom klubu društvenih igara sresti bordgejmerke, RPG žene su i dalje – retkost. Te sam odlučio da posvetim ovaj tekst kako onima koji maštaju o tome da nađu svoju srodu nerdicu (ili nerda) ili koji bi da svoju polovinu uključe u hobi umesto da odlaze na FRP kao što drugi odlaze sa drugarima (ili drugaricama) na pivo (tj. pivo, jer kao što znate danas cure rade sve što i momci, pa i srču pivo).

Za osamljena srca

Dakle, ovaj deo je za vas koji imate FRP, a nemate partnera. Kad kažem partnera, mislim i/ili partnerku, da se ne zamajavam stalno sa politički korektnim (s)polovnim gramatikama, okej?

E, tako. Dakle, prvi savet je – ako ste zainteresovani za suigrače, predlažem vam da ne budete gejm master u toj igri. Deluje kontraintuitivno, ali verujte mi, tako je.

GM je autoritet, problematičan u svakom pogledu. Zahtev koji se stavlja pred GM-a je ono što je počesto vrlo teško pomiriti, a to je da pred igrače stavi izazove, a da istovemeno bude na njihovoj strani. Oni koji igraju nekad će i da gube, pa se ustalilo to da GM igra protiv igrača čak i kada nije zapravo tako, jer mnogi pokušavaju na taj način da uspostave onu zdravu tenziju, napetost i uzbuđenje u igri. Bespotrebno, razume se, ali tako je. Oni koji sednu za sto tebe kao GMa i vole malo takve napetosti, ali lako se sve to premetne u nelagodnost čim postane jasno da GM favorizuje nekog igrača.

Pre ili kasnije, GM će ili da jasno iskazuje popustljivost prema osobi koja mu je draga u tom smislu ili štaviše da preterano zateže, a to može da pokvari igru svima. Znate, teško je pozvati na kafu nekog čijeg ste lika upravo bacili pod trolove, pretvorili u krvavu izmaglicu ili pak izložili zavisti i gnevu saigrača.

Ukoliko vam je neko simpatičan, pozovite ga da učestvuje zajedno sa vama u igri. Tako, pod uslovom da inače niste kreten, imate šanse da se zajedno zabavite, podelite iskustvo i upoznate bolje potencijalnu bolju polovinu. Mislim, šta više govori “volim te” od davanja budućoj ženi prvi izbor kad se deli plen! Ili primanja strele umesto budućeg dečka!

Za one u bračnim vodama

Izvor: Wallacegamer (DeviantArt)

Skačem na one koji su se već ukačili sa svojim životnim saputnikom. Ponajpre stoga što je sa njima uglavnom sve jasno. Mislim, ko nema dragog, pravilo je jednostavno, ne budi mu GM. A bračni odnosi su, premda zamršeni i zakučasti, ipak uglavnom jasni onima koji su u njih umršeni.

Jedino pravilo koje ovde postoji je – opreznost. Onaj najobičniji, najljudskiji obzir. Lepše je da se zabavljate zajedno sa onom za koju ste se vezali, nego da ga ostavljate samog da vas čeka da se vratite sa RPG seanse, puni utisaka i slasti koju je teško prepričati ili preneti.

Čak i da vaš partner ne želi da saučestvuje, postoji mnoštvo načina na koji možete da je uključite u RPG. Za početak, možete da ugostite družinu da se igra u vašem prostoru. Ili da ih njegove oči nikad ne vide. Zavisi šta bi više usrećilo vašu suprugu.

Kapirate fazon? To je to. Jedini zakon je da razgovarate (ili pregovarate) sa osobom sa kojom delite život i pokušate nekako da im približite ono što vas ispunjava u RPGu.

Ako imate dragog koji će da presvisne od ljubomore, ne igrajte bardicu. Ako imate ženu koja će da presvisne od ljubomore ako joj kao GM niste eksplicitno naklonjeni, na to upozorite svoje saigrače. Za razliku od rasprostranjenog mišljenja, RPG nije baš toliko važan. Nije važniji od prijatnog suživota i poštovanja prema partneru. Nije, jebote, ko vas je tako učio crko dabogda.

Ono što je najvažnije je komunikacija. Ne mislim samo na supružnika, već i na družinu kojoj ste GM ili saigrač. Ako vaša najbolja žena na svetu želi da se igra, ali ne uživa u tome da se mlati po bojištima, napravite RPG bez borbe (o da, moguće je!). Ako pak, voli konje ili uživa u borbenoj akciji, potrudite se da joj to i upriličite u igri. Ne forsirajte da vaš muž zavoli vaše saigrače. Napravite ekipu koja će podjednako uživati u onome što vama kao paru prija najviše.

I to je zakon. Prilagodite RPG svom životu, a ne obrnuto.

Za srculence moje, ljubavi moja, medvediću moj

Vi ste u problemu. Mislim, ako vam je veza stabilna, ako ste u predbračnim vodama, sve važi za vas kao i u prethodnom odeljku. Ne budite kreten, pazite na svog dečka, upriličite zabavu koja neće nikog vređati ili uznemiriti, znate već.

Ali ako ste mlad par, tek se smuvali ili u nekoj čudnoj fazi veze ili u upoznavanju, dr’žte se dobro.

U suštini, vi ste tu negde u najgorem stadijumu za FRP. Za vas se odnose najproblematičniji zaključci iz oba odeljka. Tako i pristupite RPGu. Ne budite GM svojoj devojci, ako niste sigurni da vam neće zameriti što ste joj lika pretvorili u žabu. Ne budite saigrač svom dečku ako znate da će biti ljubomoran na to što ste bolja fajterka od njega.

Izvor: Jeremy Chong (ArtStation)

A negde ćete se, s oproštenjem zajebati. Mislim, ruku na srce, u svojoj dugogodišnjoj karijeri GMa, nisam baš sreo mnogo parova koji su se za stolom posvađali. Što je nekako uobičajeno za bordgejmove, čak sam viđao i parove na ivici razvoda zbog nesretne partije Republic of Rome ili Twilight Imperium. No, jesam susretao parove koji su imali ozbiljne razgovore posle nekih dramatičnih seansi RPGa.

Da li vam ja to upravo savetujem da se ne igrate dok ne stabilizujete svoj odnos? Pa, da.

RPG igre su samo glupe igre. Ali ima nešto u srži FRPa što učesnici baš i vole. Znate ono kad ste bili mali pa ste mrzeli glumca koji igra negativca, jer ste toliko navijali za heroje. I uzalud vam baba objašnjava da je to dobar čika, kad vi znate da je verovatno pijandura koji vara ženu i nije čudo da je dobio ulogu zločinca.

Tako vam je nekako i sa FRPom. Svi učesnici znaju da je posredi samo šala i zabava. Ali jedan zategnut razgovor, jedna neprijatna situacija, nekoliko rundi PvPa kasnije i ne gine vam ono “moramo da razgovaramo”. Možda mislite da ste iznad toga, možda baš želite da testirate svoj odabir partnera kroz posmatranje njihovih ponašanja u RPGu.

Bravo, upravo ste usrali zabavu i sebi i njoj i svima za stolom. RPG nije život. Avaj, dešavalo mi se da zbog neke situacije na sesiji neko posle neće da razgovara sa mnom ili mi ispotiha zamera. Uh, dešavalo mi se i da budem seronja prema nekom zato što sam u njegovom FRPu izgubio lika. Ljudi smo, teško nam je da razlučimo ono što smo iskusili sa onim što je samo igra. Okej, nije RPG ono, fazon, Total Rikol pa ne možete više da razlikujete stvarnost od fantazije, ali jeste intenzivno iskustvo koje može da ima naporne posledice.

Zaljubljeni bi trebalo da se vole, a ne da sebi i drugima komplikuju život.