Uvod o Robinu Hudu sa svim otvorenim i/ili prikrivenim porukama smo već imali u okviru recenzije za Robin Hood and the Merry Men. Sada bismo akcenat, umesto na istorijsku pozadinu, stavili na novo Rozenbergovo apstraktno čedo. Trubaduri putuju kroz sela i šire slavu Robina od Lokslija koji krade bogatstva normanskih lordova, poklanjajući ih anglosaksonskoj sirotinji neprijateljski raspoloženoj prema kralju Džonu koji joj je nametnuo silne poreze zbog ratova na kontinentu.

Tip: porodična igra Vreme: 30-45 minuta Broj Igrača: 2 Mehanizmi: kretanje po mreži, modularna tabla, skupljanje setova Dizajner: Uwe Rosenberg Izdavač: Wyrmgold Gmbh Izdato: 2019.

Robin od Lokslija je igra za dva igrača u kojoj je potrebno da trubaduri igrača naprave dva kruga kroz sela Midlendsa. Šireći slavu poznatog razbojnika u isto vreme pomerate dotičnog po centralnoj mreži pločica na kojoj se nalaze različita blaga. Postavka igre se svodi na dve vrste pločica – pločice slave (koje ja uporno zovem sela, jer mi je nekako tematskije) i pločice blaga. Pločice slave se polu-nasumično postavljaju oko mreže pločica sa blagom i može ih biti različit broj u zavisnosti od toga da li želite da igrate standardnu, dužu ili kraću igru. Broj pločica blaga u sredini je uvek 23, odnosno mreža 5×5 sa dva polja uvek zauzeta sa Robinima igrača.

Tokom poteza, igrač mora pomeriti svog Robina po mreži, prateći pravila šahovskoj konjanika (odnosno u L) uzimajući pločicu na kojoj je završio i postavljajući novu, nasumičnu na polje odakle je krenuo. Pre ili posle ove akcije igrač može pomeriti Trubadura preko pločica slave ukoliko ispunjava njihove zahteve. Pločice će zahtevati da igrač ima određene setove blaga ili da se nalazi na određenoj poziciji u odnosu na protivnika. Ukoliko je nevoljan da ispuni neki zahtev, uvek može da umesto ispunjenja da jedan novčić kako bi ga preskočio. Novac će, s druge strane, zarađivati skupljanjem većih setova blaga i izbacivanjem dotičnih iz “ruke”.

Kada jedan od trubadura završi drugi krug po pločicama slave (tj. selima), igra se automatski završava i on je pobednik.

U apsolutno prevelikoj kutiji ćete naći 60 pločica sa blagom (u šest različitih tipova, tj. boja), 24 pločica slave i po jednog Robina i trubadura po igraču. Ilustracije su simpatične, ali ne vrhunske, dok je kvalitet komponenti na veoma finom nivou.

“Igrači pokušavaju da skupe novac kako bi oslobodili kralja i doneli mir u Englesku.”

Kao što sam već pomenuo, Robin od Lokslija je apstraktna igra, ali je i pored toga objašnjeno zašto ima dva Robina u igri. Naime, Kralj Ričard je zarobljen i njegov mlađi brat Džon ne namerava da plati otkupninu. Zbog ovoga su se dva potpuno različita Robina od Lokslija (naslednici Roberta od Lokslija) pojavila na jednom mestu i odlučila da sakupe novac kako bi oslobodili kralja i doneli mir u Englesku (ovde ulazi i praktičnost unisex imena Robin). Zbog čega to ne rade zajedno (i time ga brže oslobode) i u razlog zašto je pobednik onaj ko je sakupio više slave (a ne novca), za sada ne bi ulazili, tako da je bolje da na priču u potpunosti zaboravite i prepustite se mehanikama igre.

“Pravila su veoma prosta, postavka i trajanje vremenski kratki, pa bi igra mogla da bude zabavna svim igračima, neiskusnijim, ali i kao filer za one koji su već dugo u svetu društvenih igara.”

E sad, ni mehanike igre nisu nešto u čemu Robin od Lokslija briljira, ali daleko od toga da su loše. No, da počnemo sa dobrim stvarima. Robin od Lokslija je igra u kojoj se igrači trkaju skupljajući setove i pomerajući se po mreži različitog blaga. Sreća može igrati značajnu ulogu, ali je ipak dobro planiranje ključno za uspeh. U kom trenutku uzeti koju pločicu, kada znati da je ipak pametnije platiti za prelazak pločice, a kada je bolje sačekati koji krug i ispuniti zadatak, igra je zaista puna zabavnih odluka. Pravila su veoma prosta, postavka i trajanje vremenski kratki, pa bi igra mogla da bude zabavna svim igračima – neiskusnijim, ali i kao filer za one koji su već dugo u svetu društvenih igara.

Varijabilnost u igri je ogromna jer je u izboru veliki broj različitih pločica slave. Uzimajući u obzir i različit raspored istih po partiji u teoriji bi svaka igra trebalo da bude potpuno drugačija. Iako dotične zaista mnogo utiču na pristup igri, igra nije dovoljno duboka da bi ovo došlo do izražaja. Već posle nekoliko partija možete imati osećaj da se ipak sve svodi na isto.

No, došlo je do toga da pređemo i na negativne strane ove igre. Pored već pomenutog uticaja sreće koji ponekad može negativno uticati na vašu savršeno osmišljenu strategiju, najveći problem je zapravo činjenica da je Uve možda malo zbrzao dizajn ove igre. Naime, igra u svojim osnovnim pravilima na nekoliko frontova favorizuje prvog igrača. Za početak tu je sama činjenica da će prvi igrač imati potez više prilikom završavanja trke.

“Naime, igra u svojim osnovnim pravilima na nekoliko frontova favorizuje prvog igrača.”

Tu su i tri pločice slave koje zahtevaju posebno pozicioniranje u odnosu na drugog igrača. Na mreži 5×5, prvi igrač će moći da ispuni dva zadatka pomeranjem svog Robina, dok će drugi igrač moći samo jedan od istih. Iako igra ima sasvim dovoljan broj pločica slave (da nije potrebno ni igrati sa pomenutim), pa i mogućnost preskakanja plaćanjem (što ćete svakako veoma često raditi) i dalje ne mogu, a da se ne osetim malko razočarano u, čini se, veliki previd u dizajnu. Naravno, igrači se mogu dogovoriti i da uvek ubace 2 od tri pločice od kojih bi jedna favorizovala drugog igrača. I za kraj, prvi igrač će uvek moći da stane na sva dostupna polja, dok je u isto vreme u mogućnosti da često “zatvori” jedno polje za drugog igrača (upravo ono što jedan od gore pomenutih zadataka i zahteva).

Naravno, i pored dizajnerskih previda koji nam govore da je Uve možda (čuj, možda!) počeo da štancuje igre, daleko od toga da je igra u potpunosti “slomljena”. Prvi igrač će i dalje izgubiti zbog loše odigranih poteza ili nedostatka sreće. Igra je u svakom slučaju brza, zabavna, uzbudljiva i vredna igranja. Samo imajte sve ovo na umu kada budete razmišljali o kupovini.