Izgleda da je poslednjih nekoliko godina Mars jedna od čestih tema u knjigama, filmovima pa i društvenim igrama. Igre su na različite načine inkorporirale crvenu planetu u svoje priče a najprimetniji je trend teraformiranja ove planete. Terraforming Mars je okićen nagradama a mnogo se očekuje i od najavljene Laserdine igre On Mars. Negde između se nalazi Pocket Mars. Jednostavan, zanimljiv i brz.
|
Dok se u drugim igrama bavite teraformiranjem kompletnog Marsa, florom, faunom, rekama, temperaturom i gradovima, Pocket Mars se bavi mikro menadžmentom. Četiri igrača su u ulozi vizionarskih korporacija koje žele da pošalju što više svojih ljudi u ovaj prvi habitat na Marsu. Ovo stanište na crvenoj planeti treba naseliti vrednim i radnim ljudima koji će voditi računa o njemu i koji će poboljšavati infrastrukturu. Vaš zadatak je da uz prezentovanje projekata i njihovog sprovođenja u realnost, spakujete ljude sa Zemlje u svemirski brod a zatim ih smestite u novi, tesni dom. Neko na Zemlji je izdao direktivu da ih ne zanima ozelenjivanje crvene planete, oni hoće svoje ljude u ovom habitatu i to na dobrim mestima. Ostalo ih ne zanima. To je vizija. Na kraju igre, pogodili ste, ko ima najviše ljudi u habitatu je pobedio.
Pocket Mars je igra kontrole teritorija i menadžmenta karata u ruci. Svaki igrač ima četiri karte od kojih su dve u ruci a dve ispred njega, licem na dole. To je, takozvani, prep modul. Karte predstavljaju projekte; velike, hrabre, vizionarske i korisne nacrte za poboljšanje infrastrukture u habitatu. Bolja klima, pumpe za vodu, solarni paneli, kablovska i internet.
Meso igre čine sami projekti koji imaju na sebi dve akcije i različite interakcije sa ostalim igračima i modulima u zavisnosti odakle je isti odigran. Ako je projekat odigran iz ruke, desiće se samo gornja akcija i projekat je zaboravljen, obrisan, zaostao, kako god hoćete.
Mislite da je život na Marsu lak, drugarice i drugovi svemirski pioniri? Za svaki taj projekt koji uspešno progurate iz prep modula, to jest ako je projekat kvalitetniji od samog modula (veći broj na karti) ili poslednjeg odigranog projekta u koloni, sa njim šaljete i svog čoveka na Mars da radi na njemu. Jer samo on zna da zameni tu đuntu sa sitnim nutom, taj sifon ili jednostavno da isključi i ponovo uključi aparat. On takođe aktivira donju akciju na karti i bonus akciju sa samog modula habitata. Bogato. To je ono što želimo.
Treća mogućnost je igranje projekata iz protivničkog prep modula. Da, one koje ne vidite šta su. Ali znate koje su boje. Ako “kradete” projekat drugog igrača, on takođe ide u modul odgovarajuće boje. Vlasnik projekta odigrava donju akciju karte ako želi, a vi dobijate akciju sa dotičnog modula. Niko ne šalje novog naseljenika. Mnogo je veliki skandal izbio zbog plagijarizma i industrijske špijunaže te su obe strane odlučile da se ne blamiraju i ne šalju svoje naseljenike.
A gde to šaljete svoje ljude u ovoj, u suštini, igri kontrole teritorija? Pa u jedan od 4 modula koji čine ovu prvu naseobinu na Marsu. A zajedno ih drži centralna raskrsnica tunela. Zavisno od toga koji projekat igrate i ako ispunite uslove o kojima smo pisali dobićete i akciju vezanu za dotični modul. Ako poboljšavate modul gde je hidroponika i ostalo gajenje neophodnih biljaka za opstanak čovečanstva moći ćete da pomerate svoje ljude iz spartanskih u luksuznije prostorije u modulima. Investiranje u energetski modul sa solarnim panelima će vam omogućiti da dobijate deo te energije.
Ako se odlučite da investirate u sifone, prečistače i bojlere za vodu, imaćete mogućnost da manipulišete kartama/ projektima u svojoj ruci i prep modulu ispred sebe. Za kraj, ako više volite radio sekciju i rad sa štampanim pločama, investicija u komunikacioni modul će vam omogućiti da prebacujete ljude sa Zemlje do svemirskog broda, što je prvi potez ka naseljavanju Marsa. Tu je i centralni modul, odnosno raskršće tunela, koje ako se aktivira dozvoljava da se jedan naseljenik prebaci sa broda u jedan od modula po izboru igrača.
Svaki od ovih modula ima limit koliko ljudi može da živi u njemu pre nego što ozbiljno počne da smrdi i izbiju prve svađe. Na kraju igre se poentira u zavisnosti od toga u koliko različitih modula ima vaših radnika, da li ima veća količina u jednom i da li su u jeftinim ili skupljim prostorijama za život. Kao što rekoh, kontrola teritorija.
Pocket Mars svojim jednostavnim dizajnerskim rešenjima potpomaže da se igra brzo ukapira i da igranje počne posle pet minuta. Već u drugoj partiji igrači počinju da shvataju i prihvataju igru sa tuđim neotkrivenim kartama kao svojim resursom i igra počinje da blista. Marsovanje će iznova biti zanimljivo čak i kada igrači budu znali koji su to sve projekti dostupni u špilu. Jer limitirane informacije koje su dostupne na tabli i te dve nepoznate karte ispred svakog igrača omogućavaju da igra bude iznova zanimljiva i svaki put na sve dubljem strateškom nivou.
Dizajnerska rešenja da svaka karta projekta ima ilustraciju istog u obliku inženjerskog ili arhitektonskog plana su, meni lično, sjajna. Karte su solidnog kvaliteta kao i same drvene kocke – iste kao i u drugim igrama.
Mogu da predosetim pritužbe da je igra vrlo suva jer nije ovakav dizajn za svakoga, a tematici ne doprinosi ni nivo apstrakcije u igri. Drvene kocke na gomili su ljudi na Zemlji, koji onda dođu na svemirski brod, predstavljen kartom, gde su astronauti pa ih onda stavimo na module na Marsu, predstavljeni kartama, gde su građani, naučnici ili Met Dejmon. Ali na kraju krajeva, ovo je igra naseljavanja Marsa u 50 karata i 30tak malenih drvenih kocaka, u isto tako maloj kutiji, koja ni u jednom momentu neće trajati duže nego što treba, a treba 30 minuta koje sa pravom zavređuje.
Categories: Boardgames, Card Games, Recenzija
