Ako posle originalnog Azula i njegovog (sada već možemo reći – prvog) naslednika nismo shvatili da će Next Move Games početi da nas bombarduje šarenim, porodičnim, apstraktnim igrama sa prelepim plastičnim komponentama, onda su nas u poslednjih godinu dana definitivno ubedili. Tu je sada, svima na ovim prostorima zabavan, Tuki, a uskoro nas očekuje i novi zadatak od kralja Portugala. Međutim, ovaj put ćemo pričati o prošlogodišnjem naslovu koji od nas zahteva da pravimo najlepše grebene mora.

Tip: apstraktna, porodična igra Vreme: 30-45 minuta Broj Igrača: 2-4 Mehanizmi: menadžment ruke, pravljenje šablona Dizajner: Emerson Matsuuchi Izdavač: Next Move Games Izdato: 2018.

Kao što smo već pomenuli, Reef je poprilično apstraktna igra sa mrvicama teme u kojoj igrači prave morske grebene na svojim tablama i pokušavaju da sakupe što veći broj poena kroz kartice koje prikazuju različite šablone. Svaki igrač će na početku partije dobiti jednu ličnu tablu sa 4×4 mrežom, dve kartice i četiri početne pločice (u sve četiri različite boje) koje predstavljaju grebene. U svom potezu igrač može vući novu karticu iz otvorenog izloga od 3 karte, platiti jedan poen da uzme jednu sa vrha špila ili odigrati jednu od karata iz ruke.

“U svom potezu igrač može vući novu karticu iz otvorenog izloga od 3 karte, platiti jedan poen da uzme jednu sa vrha špila ili odigrati jednu od karata iz ruke.”

Svaka karta na sebi prikazuje dve stvari; dve pločice grebena određenih boja koje igrač mora da stavi na svoju tablu na prazno mesto ili na već postojeći greben, a zatim i šablon za bodovanje sa brojem bodova za svako unikatno pojavljivanje tog šablona na vašoj tabli. Tako npr. možete dobiti poene za svaki greben koji je određene boje (uvek se gleda samo poslednja, gornja, boja), ali i mnogo veći broj poena ako uspete da napravite 2×2 šablone, dijagonale i slično. Nekada će šabloni tražiti određene visine grebena i drugačije postavke u odnosu na druge boje.

Mi smo uz kutiju dobili i malenu ekspanziju Kings of the Coral koja u igru uvodi dve ribice po igraču koje možete “šetati” vašom tablom, a koje vam ograničavaju postavljanje pločica na tim lokacijama, ali vam i donose poene za bodovane šablone koji koriste greben na kojem se nalaze.

“Produkcija je na veoma visokom nivou.”

Igra se završava kada se potroše sve pločice grebena jedne boje ili kada igrači potroše sve karte iz špila. Igrači nakon ovoga mogu dobiti poene za sve karte iz ruke, ali su ograničeni na jedan maksimalno jedan unikatan šablon po kartici.

Ako ste imali prilike da se “družite” sa bilo kojim Azulom, znate šta da očekujete od komponenti i u Reefu. Sve pločice su urađene od veoma kvalitetne plastike koja odaje fantastičan osećaj u ruci, karte su debele, table blago matirane, a igra prelepo šarena. Sve u svemu, produkcija je na veoma visokom nivou.

“Partija ne traje predugo, ali ako ste realno uživali u samo 5-10 minuta, razmera se ne isplati.”

Kao što smo navikli od ovih igara, Reef možete postaviti za 2 minuta, naučiti pravila za 5 i odigrati ga bez problema za do pola sata. Kao takav, idealan je predstavnik ove porodice, ali… Zabava u ovoj igri će mnogo zavisiti od toga koliko imate sreće, a čak i ako vam se Fortuna osmehnula, u svakoj partiji će doći do trenutaka gde ćete morati da uzimate i odigravate karte koje nemaju veze sa onim što želite, samo da biste ih se otarasili iz ruke. Ako, pak, baš nemate sreće, veći deo vremena ćete provoditi krckajući po koji sitan poen, ali ni u jednom trenutku nemajući mogućnost da odigrate dobru kombinaciju i dostignete 15-20 poena u jednom potezu. Problem nije što ćete izgubiti, već što ostajete bez jedinog pravog zadovoljstva koje ova igra nudi. Partija ne traje predugo, oko 30 minuta, ali ako ste realno uživali u samo 5-10, razmera se ne isplati. Pomenuti problem je manje izražen u većem broju igrača jer se izlog brže menja i otvaraju potencijalno dobre kombinacije za svakog igrača, mada u isto vreme i smanjuje ukupan broj poteza da ih realizujete.

Da stvar bude još gora, nisam baš ubeđen ni u kvalitet balansa poena na kartama. Šabloni koji se na tabli mogu pojaviti maksimalno 3 puta u odnosu na šablone koji mogu čak 5, bez obzira na to što se u osnovi prave na isti način, ne treba da donose identičan broj poena. Znam da su dizajner i testeri na ovome radili neuporedivo više nego mi i da verovatno postoji neki dobar razlog zašto je tako, ali meni se i dalje čini nelogično.

Još jedan problem igre je i to što, koliko god da vam se čini da možete delimično kontrolisati kada će se igra završiti, to je moguće samo na baš minimalnom nivou. Ako ste na početku uspeli da na brzinu uzmete veliki broj nekih pločica, one će, statistički, manje izlaziti u narednom periodu i jednostavno usporiti sa umanjivanjem. Možda možete igru skratiti ili produžiti za neki potez, ali aktivno ići na to da igra traje osetno kraće (ili duže) je praktično nemoguće.

Jedna od svetlih tačaka igre je ova mini ekspanzija koju smo igrali. Ribice na vašu tablu dodaju jedan maleni skup odluka koje neće produžiti niti otežati igranje, ali će osim prelepih komponenti doneti po neki smisleni poen koji neće imati mnogo veze sa tim šta ste izvukli.

“Kada dođete u situaciju da donosite odluke koje imaju smisla, igra zaista može biti zabavna.”

Da ipak ne budemo skroz negativni, Reef u suštini nije toliko loša igra. Za razliku od Azula, koji bismo mogli da preporučimo svakome, uvek i svugde, Reef će ipak biti zabavan pre svega onima koji tek ulaze u hobi. Igra ima prostija pravila, manje zlobne interakcije i generalno je osetno lakša za igru, pa razlika između iskusnih igrača i novajlija neće biti prevelika. Još ako vam izlog ponudi kartice koje možete da uklopite u dobru kombinaciju, osećaj odigravanja tih nekoliko poteza za redom je stvarno odličan. Kada dođete u situaciju da donosite odluke koje imaju smisla, igra zaista može biti zabavna, pa mislim da bi uvođenje nekog kućnog pravila po kojem se u izlogu nalazi na primer 5 umesto 3 kartice, moglo osetno da poboljša celokupno iskustvo.

Sve u svemu, Reef je jedna od onih igara (mada, zar nisu sve?) koje je najbolje probati pre nego što ih kupite. Prelepe komponente i ilustracije će uz kratka i prosta pravila biti odličan magnet za ljude koji nisu dugo u hobiju, ali zabavne odluke koje igra može da vam ponudi, nažalost, previše zavise od karata koje izlaze. Mada, kada do njih dođe, igra zaista može da zasija. U suštini, Reef je solidna porodična igra koja ima tu nesreću da se upoređuje sa gigantom kao što je Azul, kojem ipak, nije dorastao.