Još od vremena Amige, uvek me je nešto privlačilo ka graditeljskim igrama. Ima nečeg u građenju kuća, prodavnica, spomenika i parkova. Pa se nakon odrađenog posla odmaknete i pogledate kako sve to lepo funkcioniše (ili ne).
|
Nova igra Aleksa Katlera, Expancity, donosi na stolove esenciju graditeljskih igara bez mnogo razvodnjavanja i komplikovanja graditeljske teme i time zaslužuje svoje mesto pored ostalih naslova sa temom izgradnje ili menadžmenta metropola.
U Expancity ste u ulozi gradskog arhitekte i građevinske kompanije jednog fiktivnog zajedničkog grada.Vaš cilj je da izgradite najbolje zgrade u najboljim komšilucima. Grad se širi blok po blok i raste sprat po sprat dok se trudite da postignete balans između zgrade na dobroj lokaciji i njene visine.
Igrači na raspolaganju imaju parcele koje izvlače iz vreće i spratove zgrada pomoću kojih zidaju iste na parcelama. U svakom krugu ćete spuštati jednu pločicu, koja predstavlja parcelu, tako da se priključuje već postojećoj izgradnji. Kada spustite pločicu možete graditi na tri već postojeće parcele. Možete na praznoj parceli započeti novu zgradu ili na svojoj već započetoj zgradi dodati još jedan sprat. Ako vam nedostaje spratova možete ih nabaviti iz rezerve. Sve su vam to opcije od kojih možete izabrati samo tri. Zatim možete završiti zgradu tako što ćete na nju staviti krov i od impresionirane uprave grada dobiti dva ugovora od kojih birate jedan koji biste želeli da ispunite i zaradite poene. I to bi bilo to što se tiče pravila, uz još nekoliko detalja koji ovde bar nisu bitni.
Znam da ste već pomislili da je najbolja strategija da se odmah furaju tornjevi na Avali i Beograd na vodi, ali uprava grada vam to neće dozvoliti. Vidite, postoje uslovi gradnje. Znam, zvuči neverovatno. Da biste sazidali stambenu zgradu od dva sprata, prvo morate da pokažete upravi da ste sposobni da izgradite i završite jednospratnu stambenu zgradu. Posle završene dvospratnice, dozvola se proširuje i na trospratne stambene zgrade i tako redom. Oba tipa zgrada, stambene i kancelarije, imaju neke limite. Stambene zgrade ne mogu biti više od četiri sprata dok kancelarijske zgrade moraju imati minimum četiri sprata da bi bile kompletirane i nemaju gornji limit spratova.
Svaki sprat kompletirane zgrade donosi jedan poen plus bonus pozitivne ili negativne poene od okolnih propratnih zgrada. Takođe se oduzimaju poeni za prazne placeve koji okružuju tek završenu zgradu. Tek završena stambena četvorospratnica će doneti mnogo poena ako se nalazi pored škole, crkve ili parka, ali neće biti dobro ocenjena ako je pored kafana ili stadiona. Ovo je osnovni način skupljanja poena. Pored njega, svaki put kada završite zgradu dobićete dva ugovora od grada od kojih jedan zadržavate i pokušavate da ga ispunite. Ugovori su dosta različiti i predstavljaju uslove poput – izgradite tri dvospratne stambene zgrade do izgradite petospratnu kancelarijsku zgradu pored banke. Kada nestane placeva u vreći, saberu se poeni na kompletiranim zgradama, izvršenim ugovorima i zajedničkim ciljevima i odredi se novi Siniša Mali.
Tema izgradnje grada, na onom osnovnom nivou – beton i žica, je jednostavno i uspešno pretočena u pravila. Ikonografija je veoma jednostavna kao i upotreba boja. Onima koji imaju iskustva sa graditeljskim kompjuterskim igrama poput Sim City odmah će biti jasno da zeleni placevi predstavljaju polja za gradnju stambenih zgrada dok plavi placevi predstavljaju lokacije za buduće kancelarije u neboderima. Bonusi i penali na pločicama institucija i propratne infrastrukture su razumni i jednostavno prikazani plusevima i minusima u zelenom ili plavom krugu. I bez čitanja bonusa sa pločice biće vam odmah jasno da želite stambene zgrade pored policijske stanice i škole a da će narod ispaštati pored stadiona.
Expancity nije kooperativna igra ali nije ni preterano takmičarski orijentisana. Jedini vid sukoba i interakcije između igrača je podmetanje praznih placeva oko zgrade protivnika. Na ovaj način on je primoran da počne neplanirano da gradi na tim placevima da ne bi dobijao penale prilikom završetka zgrade koja je okružena betonskim stubovima i žicama. Ova interakcija vam neće biti jedna od primarnih objektiva u igri jer ćete se prvenstveno baviti planiranjem svojih placeva i zgrada kao i ispunjavanjem ugovora sa gradom.
Jako nam se svidelo to što kada se savladaju pravila krugovi prolaze relativno brzo. Spusti plac, gradi na tri mesta, stavi krov(ove) i uzmi ugovor(e). Nema mnogo filozofiranja. Zastajkivanje u krugu se dešava uglavnom kada igrač dobije dva ugovora od grada i treba da izabere koji će da ispuni, ali je to u granicama tolerancije. Pomenuti ugovori su jedna od stavki igre koja nam se nije svidela. Iako su zamišljeni kao neke smernice i ciljevi koje možete i ne morate da pratite i ispunjavate, kako igra odmiče i kako kompletirate sve više zgrada, ugovori koje dobijate će biti ili već kompletirani, ako ste srećne ruke, ili će biti blizu kompletiranja. Drugim rečima – igrate bingo sa špilom karata. Čini nam se da bi bilo možda bolje da se neispunjeni ugovori penalizuju na kraju, ali o tome u pravilima nema ni jednog slova.
Expancity je jedna od onih igara koje jednostavno prelepo izgledaju na stolu kada se partija završi. Igra počinje sa centralnom pločicom koja predstavlja gradsku upravu i odatle se vaš grad nepredvidivo širi i raste. U širinu i u visinu. Uvek različito. Jedinstvenost svakog završenog grada prosto zove da ga slikate i ovekovečite njegove ulice prepune visokih nebodera oko tržnih centara i parkova, stambenih zgrada oko crkava i škola i nedovršenih projekata koje će pojesti mahovina.
Komponente su visokog kvaliteta. Delovi zgrada i tri vrste krovova su od kvalitetne odlivene plastike sa zadovoljavajućim brojem detalja. Pločice su od debelog kartona, a karte sa ugovorima imaju laneni finiš. Knjiga pravila je odlično prelomljena i prezentovana na samo 6 strana sa dovoljno primera da bi učenje proteklo bez problema. Možemo slobodno reći da je ovo jedna od boljih knjiga pravila koje smo videli u poslednje vreme. Tu su i referentne kartice sa sumiranim pravilima za svakog igrača koje uvek pozdravljamo!
Naša zamerka su kartice koje predstavljaju zajedničke ciljeve. Izgledaju nekako jeftino i ima ih veoma malo, te je varijetet igranja sa njima limitiran. Druga zamerka je usmerena ka vrećici koja drži pločice čija je veličina taman za čuvanje istih u kutiji, ali je potpuno nepraktična kada je tokom igre potrebno da izvučete dve pločice iz iste. Kutija dolazi sa dva uloška koji su odlično urađeni. Gornji je podeljen na četiri dela i sadrži zgrade za četiri igrača dok donji sadrži ostatak komponenti. Ovakva podela u kutiji omogućava budete spremni za igru u roku od najviše 3 minuta.
I kada tokom igre ispucate sve fore vezane za Beograd na vodi, Sava Malu i ostalu bespravnu gradnju, postavlja se pitanje šta vam ostaje na stolu sem prelepog grada? Expancity je jednostavna i pristupačna igra izgradnje i ekspanzije jednog grada koja svojom repetitivnošću postaje pomalo zamorna pred kraj partije i na ivici je da postane mučno iskustvo. Iako žanr ređanja pločica podiže na malo viši nivo dodatkom treće dimenzije, poslednjih nekoliko krugova u partiji će vam se čiiniti da su suvišni i da samo čekate svoj red da izvučete neki ugovor i možda upecate još koji poen.
Kao jednostavna igra sa taktilnim komponentama i sjajnim vizuelnim iskustvom, za one koji nemaju često dodira sa društvenim igrama, Expancity je veoma pristupačnan i možete započeti igru za 10 minuta sa sve objašnjavanjem pravila. On je idealan za porodično igranje ili za brzu partiju sa prijateljima gde zbog laganosti strategije ima mesta i za opušteno ćaskanje tokom igranja. U kosturu igre ima mesta za ekspanzije. Industrijski placevi, mešani placevi, menjanje namene placa ili rušenje placa su samo neke od ideja koje nam padaju na pamet i koje očekujemo da vidimo u najavljenoj ekspanziji. Za one koji traže nešto više od puke gradnje, Expancity ne doseže više od mezanina.
Categories: Boardgames, Recenzija
