U vreme odmora nastavljamo sa mini recenzijama za mini igre koje možete lako spakovati i poneti na put. Ovaj put su nam sto krasili Kupus, drveće i fabrike.

Mr. Cabbagehead’s Garden

Originalno predstavljena kao besplatna solo PnP igra, Mr. Cabbagehead’s Garden je nešto kasnije dobila i punu kartonsku verziju u izdanju LudiCreations. Šašava priča vas stavlja u ulogu gospodina Kupusoglavog koji pokušava da se izbori sa svojim ljubomornim komšijama (Vojvoda Mahungrašak, Gradonačelnik Lukgrada, Lord Šargarepotelo, itd…) koji pokušavaju da unište njegovu nagrađivanu baštu. Sve je upotpunjeno još šašavijim ilustracijama koje vas definitivno uvode u ovaj čudnovati svet, ali se neće svideti svakome.

Uz povlačenje karata i skupljanje setova, igrači će se truditi da sklope baštu koja će im na kraju doneti što veći broj poena kroz spajanje identičnih povrćki na susednim parcelama, ali i uz ispunjenje određenih zadataka koji zahtevaju određene načine postavljanja u bašti. Posle svakih 5 postavljenih karata, vaše zlokobne komšije će vam potencijalno uništiti neku kartu iz seta ili vas na neki drugi način ograničiti u ispunjenju vašeg sna. Nakon tri odigrane runde i 15 postavljenih ili odbačenih karata, igra se završava i Eudora Kupusnjača dolazi da vam oceni baštu.

Mr. Cabbagehead’s Garden je tematski veoma jedinstvena igra, ali nažalost mehanički nije na nivou koji smo očekivali. Naime, igrač će tokom poteza imati izbor da uzme jednu od 3 ponuđene karte i stavi je u baštu, odbacujući u potpunosti dve preostale. Jedna od te dve karte će vam reći koliko ćete skrivenih pločica sa sličicama komšija izvući i staviti na njihove kartice, kako bi na kraju svake runde (od 5 poteza) videli koji će vam (i da li će neki) komšija uništavati baštu. Problem je što je sve suviše nasumično, pa će tako često igrač imati premalo kontrole nad svojom baštom i šta se u njoj dešava. Pločice sa komšijama izlaze nasumično i bez obzira koliko ih izvlačite, veoma malo možete uticati na ukupan rezultat (komšije će se svađati međusobno, ako ih više od jednog ima najviše pločica na kartici), a od kartica koje povlačite ćete često dolaziti u situaciju gde vam ni jedna ne znači mnogo ili vam sve tri trebaju, pa su izbori opet samo sreća, a mnogo manje pretpostavka i praćenje šta sve može da dođe.

Ironično, ali s obzirom da je igra pravljena pre svega za solo igranje, varijanta za dva igrača je osetno bolje zamišljena. Veći deo partije će igrači od preostale dve karte jednu staviti na dno špila, a drugu dati protivniku i odabrati gde će se ona nalaziti u njegovom izboru (od pozicije zavisi cena kartice), pa je uticaj sreće nešto manji, a ako izvučete 3 karte koje vam trebaju, sve tri će na neki način ostati u igri.

Sve u svemu, Mr. Cabbagehead’s Garden je lagana igra sa potpuno blesavom pričom koja, nažalost, ima apsolutno prevelik uticaj sreće.

Arboretum

Arboretum je kartična igra Renegade Games Studio-a, koje izgleda jako bezazleno i gleda vas svojim lepim šumskim očima dok se u kutiji krije jako zanimljiva i takmičarska ala.

Iz špila u kome se nalazi određen broj setova sorti drveća, 2 do 5 igrača će vući karte, ređati ih ispred sebe i praviti drvorede. Poeni se dobijaju za dužinu drvoreda, postojanje specifičnih brojeva u istom. Bonusi su tu da nagrade one koji su koristili istu sortu za ceo drvored kao i za one koji se sastoje od više od četiri drveta.

Sve je to lepo i sjajno, mnogi bi pomislili da je to igra bez konflikta i da svako igra, da kažemo, neki pasijans ispred sebe, ređajući karte i diveći se svom drvoredu. A u glavi je ludilo. Drvored može ići u svim pravcima i nije limitiran pravom linijom. Kada tome dodamo da na kraju partije nećete dobiti poene za vaš drvored ako ne držite u ruci najjaču kartu sorte drveta od kojeg je sastavljen dotični drvored, onda nastaje pakao.

Posle prve ili druge odigrane partije, igrači shvataju da se ne mogu juriti dugački drvoredi. Treba pratiti šta ko igra i šta ko izbacuje od karata na gomilu izbačenih karata. Ovo produbljuje kontakt između igrača koji je zatim još više pojačan mogućnošću da vučete karte sa bilo koje gomile odbačenih karata. Pobednik je onaj igrač koji pravilno proceni kada je njegov drvored dovoljno dugačak za solidan broj poena i potrudi se da sa držanjem velikih brojeva krucijalnih sorti drveća u ruci negira poentiranje ostalim igračima.

Arboretum je odlično dizajnirana i upakovana igra. Karte su dobrog kvaliteta i sorte drveća su lepo ilustrovane. Ako se desi da neko ne razlikuje sorte zbog sličnih boja, drveće ima  definisane siluete koje se jasno razlikuju među sobom te neće dolaziti do zabune. Igra se vrlo lako uči i zbog svoje skrivene kompleksnosti koja se polako otkriva igračima pogodna je za sve igrače, od ljubitelja laganih igara do onih koji bi nešto veći takmičarski pristup u kartičnim igrama.

Fantastic Factories

Fantastic Factories je igra postavljanja kockica za jednog do pet igrača u kojoj ćete graditi mašinu koja će vam pomoći da skupljate resurse i pobedonosne poene. Svaki igrač počinje igru sa četiri kockice i ličnom tablom na kojoj su osnovne akcije prikupljanja resursa (čelik i energija) i izvlačenja kartica. Na početku svakog poteza, igrači će pokupiti jednu kartu građevine sa table u ruku ili aktivirati jednog specijalistu koji će im dati neku sposobnosti za taj potez, a kada svi završe preći će u drugu fazu runde u kojoj svi simultano bacaju kockice, odigravaju akcije i prave građevine iz ruke. Kako bi napravili građevine, igrači moraju da pored resursa daju još jednu kartu koja ima isti znak kao napravljena građevina.

Građevine će igračima davati uglavnom aktivne sposobnosti. Pa će igrači kroz njih moći da dođu do dodatnih resursa, kartica, kockica, akcija koje će menjati brojke na već bačenim, ali i do robe koja predstavlja pobedonosne poene.

Kada u rundi barem jedan igrač napravi svoju desetu građevinu ili sakupi 12 robe, okida se kraj i igrači odigravaju još samo jednu rundu pre sabiranja poena kroz robu i sagrađene građevine.

Fantastic Factories je lagana igra sa šašavom grafikom i jakim bojama, pa je idealna za početnike, kojima s druge strane u prvom trenutku može predstavljati problem pomalo konfuzna ikonografija. Runde se odigravaju veoma brzo i većinu vremena će igrači sve odigravati simultano, pa će partija trajati oko 15 minuta po igraču, kada igra uđe svima u prste.

Blagi problem može predstavljati uticaj sreće koji je izražen kroz kockice i izvlačenje karata, ali se obe stvari donekle mogu ublažiti izgrađenim građevinama.

Sve u svemu, Fantastic Factories nas je prijatno iznenadio celim svojim paketom. Lagana pravila, šarena grafika i brzi potezi će pomoći da se i početnici u hobiju ne dosađuju, a zabavne kartice sa akcijama će biti uzbudljive i iskusnijim igračima koji će pokušati da naprave savršenu kombinaciju građevina.

PNP verziju igre je za potrebe recenzije ustupio dizajner.