U krčmu ulaze ogromni čupavi vanzemaljac sa četiri ruke, pravoslavni sveštenik i vitez u plastičnom oklopu sa titanijumskim mačem i blasterom o boku. Nije vic, to je Fading Suns.

Nije lako napraviti zanimljiv svet. Posebno ako pravite nešto što je istovremeno klasični sci-fi, pomešan sa svemirskom operom i srednjovekovnim retro-stilom. Opasnost da neko prepozna Zvezdane Ratove, Dinu ili Warhammer 40K više je nego ozbiljna. Srećom, Holistic Design, tim koji radi fantastične strateške igre za računare, odlučio je da za ovu nemoguću misiju uposli likove koji su pisali za Vampire: Masquerade i Werewolf: The Apocalypse, Endrua Grinberga i Bila Bridžisa.

Ishod je jedan od mojih omiljenih svetova, Fading Suns. Premda će vam pojedini elementi zaista biti prepoznatljivi, posredi je, u celini, sjajan svet pun časnih junaka, ogavnih zlikovaca, epskih bitaka, zakulisnih političkih radnji, svet bogato izmešan starim i novim. Sistem pravila koji je mešavina d20 i WoD nazvali su Victory Point System i izuzetno je užasan, ali to nije razlog da ne uživate u fantastično plodnom tlu za maštanje koje su za nas stvorili Endi i Bili.

Uvodna priča govori o svetu u kome su ljudi našli zvezdanu kapiju i otkrili nove svetove. Galaksija je kolonizovana, a vanzemaljci porobljeni. Rasa inteligentnih konja, džinovske inteligentne sove, čupavi četvororuki divlji džinovi dečijeg uma, dve dekadentne rase “svemirskih vilenjaka” (tamni i svetli, naravno). Niz dobro osmišljenih tuđinaca mogu biti upoređeni sa vanzemaljcima iz drugih svetova (vilenjaci, vukiji), ali ipak nose svoj jedinstven šmek.

Čovečanstvo prolazi kroz razdoblje neverovatnog uspona i dijaspore. Prekidaju se veze sa starim tradicijama, što omogućava Proroku Zebulonu da počne da propoveda novu viziju svemira i čovekovog mesta u njemu. Kao i uvek, nova religija uskoro dobija i novu crkvu, a tolerantna učenja prorokova postaju temelj za represivnu crkvu koja propoveda mržnju prema vanzemaljcima.

Dok ljudi preuzimaju galaksiju, postaju raspršeni, niču mala i velika carstva, dinastije. A onda sledi šamarčina.

Ljudi zadiru u prostor moćne imperije Vau. Veoma birokratski nastrojeni, ovi vanzemaljci poseduju daleko napredniju tehnologiju baziranu na upravljanju sirovom energijom. Flote čovečanstva ne mogu da se odupru ni najslabijim brodovima rase Vau, a u jednom od incidenata sa njima Prorok gine. Crkva stiče sve veću moć u galaksiji uplašenih ljudi, tvrdeći da su Vau božija kazna za čovekov ponos.

Stari sistem se raspada, ali moćne trgovačke organizacije i panični pokušaji da se pomeri granica tehnologije dovode do renesanse čovečanstva. Druga Republika postaje utopijsko mesto za celu galaksiju. Genetika briše čitav niz bolesti i deformiteta, ali i stvara nove oblike života, teraformiranje zahvata niz planeta. Medicina briše sve vrste povreda iz rečnika ljudi. Uz energetske štitove i eliksire života, ekstremni sportovi poput surfovanja po površini sunca postaju luda zabava. Ljudi su ponovo opijeni lagodnim životom na grbači jeftinog vanzemaljskog rada, dostupne tehnologije, a Republika više i više skriva anomalije i nevolje koje ugrožavaju sistem.

Kolaps sistema socijalne pomoći (od koga je živela većina čovečanstva) desio se istovremeno sa razbuktalim pobunama. Neke su predvodili plemići, druge eko-teroristi, borci za prava vanzemaljaca, a onda su sunca počela da se gase…

Panika i strah zavladali su pred neobjašnjivim fenomenom doslovnog nadolaska mračnih vremena. Posle pobune koja je oborila galaktičku vladu, flote deset plemićkih kuća ujedinile su se i oslobodile središte galaktičke vlade. Naravno, bio je to pad republike i početak mračnog doba. Crkva je za sve okrivila razobručenu tehnologiju. Sa plemstvom su napravili pakt. Sva tehnologija je grešna. Plemstvo koristi tehnologiju za zaštitu ljudi, žrtvujući se i prihvatajući greh na sebe, a Crkva je preko potrebna da se stara za duhovnu snagu plemića i pročišćenje tog greha. Jedini bastion nauke i tehnike postala je Liga, udruženje trgovačkih i republikanskih kuća dovoljno brojni da se koliko-toliko odbrane od navale Crkve i plemstva.

Moć plemstva je rasla. Rasle su i nevolje, jer su mnogi svetovi po padu Republike zatvorili pristup kapijama. Sada su se vratili u vidu “varvarskih” upada. Sa jedne strane počeli su napadi Vuldroka (svemirski vikinzi), a sa druge moćnog Kurganskog kalifata. Plemstvo je počelo da se ujedinjuje, a izvesni Vladimir postarao se da združeni napori odbiju varvare. Tek što je pretnja otklonjena, Vladimir je istakao nameru da postane car galaksije. Kratka pobuna ugušena je ali na samom krunisanju pokuljala mu je krv iz očiju i svet je još jednom gurnut u nered. Priče o demonima, kao i o atentatorima uterale su strah u kosti svima. Plemstvo je odlučilo da na deset godina bira regenta, ali taj poredak nije mogao da potraje.

Rat za carsko nasleđe (The Emperor Wars) morao je da sačeka. Naime, tek što je Vladimir preminuo buknuo je novi rat protiv vanzemaljaca. Na obodu carstva pojavili su se Simbioti. Prepoznaćete dašak 40K tiranida. Naime, ovi vanzemaljci spojili su se sa ljudima i drugim oblicima života. Monstruozni živi brodovi, mutanti koji uzgajaju oružje pokazali su se kao nezaustavljiva pretnja. Crkva je najviše proganjala psionike, teurge i druge bogočudake, ali ispostavilo se da su upravo ove tajanstvene veštine ključ za zaustavljanje čudovišnih vanzemaljaca. Crkva je morala da prizna niz, do tada proskribovanih, sekti i uspostavi kontrolu nad divljim psionicima.

Tek što se rat protiv Simbiota okončao, galaksija je još jednom zaratila, ovaj put pet preostalih velikih kuća okrenule su se jedne protiv drugih u pokušaju da se domognu carskog trona. Ovde ćete prepoznati dašak Dine, jer plemstvo čine Hokvudi, plemeniti, ponosni i časni (Atreidi, plavi, je l’ te), Dekadosi, intriganti i dekadenti (je l’ neko rekao Harkoneni), konzorcijum militantnog plemstva Hazat (latino-šmek), nauci i trgovini naklonjeni Al-Malik (arapsko-islamski šmek), te kruti i religiozni Li Halan (azijski šmek).

Počelo je tako što su Hokvudi počeli da vrbuju Crkvu i Ligu za svoju ideju. I jedna i druga organizacija shvatili su da se regentski sisterm ljulja i požurili da se naoružaju. Posle početnih borbi, Hokvudi su uspeli da privole kuće Li Halan i Al-Malik da ih podrže. Crkva je odlučila da se drži postrani, a Liga je nastavila da se naoružava, ali nije učestvovala u borbama. Dekadosi i Hazati odbili su mir i rat je godinama buktao galaksijom. To je i tema igre “Emperor of the Fading Suns”. Elem, tik pred pobedu, Dekadosi su se predali i prihvatili Aleksija Hokvuda za cara, dok su Hazati bili primorani da pristanu u zamenu za pomoć protiv Kurganskog kalifata koji su im ozbiljno ugrozili granice.

Car Aleksije je krunisan, odrekao se svog porekla i proglasio da je carstvo važnije od svega. U službu su pohrlili veterani rata, mladi plemići koji u krutom sistemu nasleđivanja nisu imali izgelda da steknu moć i slavu. Počelo je doba obnove, istraživanja i novih uspeha, a glasina kaže da su nove zvezde počele da se rađaju. Ovo je vreme u kome se događaju pustolovine RPG-a Fading Suns.

Svet koji smo dobili ovom bogatom istorijom kao stvoren je za priče. Krutost običaja u sukobu je sa stvarnošću, a svet je podeljen gotovo na svakom koraku. Represija i sloboda, običaji i zakoni, svetovno i duhovno, primitivno i tehnološki napredno, ksenofobija i mnoštvo različitosti. Planete galaksije razlikuju se tako da na jednima zatucani seljaci skupljalju letinu za plemstvo i sve izgleda kao D&D, na drugima tehnologija je futuristička u odnosu na današnjicu, a plemići su obožavane zvezde, njihov život je rijaliti šou. Sa jedne strane, tehnologija izgradnje svemirskih brodova je odavno izgubljena, a sa druge, trgovci voze drevne krtnije i razvoze putnike i robu sa kraja na kraj galaksije. Toliko toga ima da se istraži i iskusi, svet je otvoren za razne stilove igre, ali najlepše od svega je to što je u srži jedinstvena atmosfera koja podseća na 40K, ali je daleko uverljivija i igrivija.

Pravila su zasnovana na d20, ranije pomenuti Victory Point System. Svaka veština ili akcija ima dve komponente. Na primer, da biste nekog pogodili blasterom neophodno je da imate veštinu (Firearms) i odgovarajući talenat (Dexterity). Zbir predstavlja broj koji, ako prebacite, niste uspeli. E sad. Ako bacite manje, onda se gleda razlika između neuspeha i uspeha, pa se na tabilici odredi broj “victory” poena, pa onda bacite toliko d20 koliko imate “uspeha” i onda se na posebnoj tablici pogleda efekat. Deluje jednostavno, ali je u praksi prilično grbav sistem. U teoriji, ovaj sistem onemogućava da neko sa malom veštinom postigne veliki efekat, ali je granulacija u praksi nepotrebna, a može da učini da neko sa velikom veštinom postigne veoma mali efekat, plus pet posto šanse za automatski fejl. Ni to ne bi bilo strašno da se sve dodatno ne komplikuje bacanjem kofice kockica za jedan jedni ishod, a često se ishod dobija tek posle nekoliko rundi bacanja, sabiranja i odzimanja VP (Victory Points). Užas.

Objavljena su i d20 System pravila, ali je konverzija odrađena veoma traljavo i uopšte nije u duhu Fading Suns univerzuma. U izradi je četvrta edicija koju će pisati Bili Bridžis, ali za sada ništa od toga. Zanimljivo je da je Fading Suns bio veoma popularan među LARPerima, sa posebnim pravilima (Passion Play) prilagođen ovom hobiju.

Sve u svemu, sjajan svet u kome sam zaista proživeo lepe priče. Putujući trgovac Gospodin Gric i njegova družina, spasavanje hokvudske princeze, otkrivanje poslednjeg naslednika iz loze Čauaki koji mogu da obore čitav konglomerat Hazata, put mladog Hokvuda od plaćenika do borca za slobodu (zasnovano na fantastičnoj priči “Inšalah gori”)… Naravno, kakva crna Victory Points pravila, sve sam vodio u modifikovanom Warhammeru. Elem, topla preporuka ako želite da vinete svoje pustolovine u zvezde, a ne odlazi vam se previše u futuristiku.