U šumskom carstvu je nastao novi poredak. Žirevi i šišarke više nisu dovoljni, moralo se preći na ozbiljan biznis. A gde je ozbiljan biznis, tu je i izvesna ”nevladina organizacija” koja ubira profit, pa se moraju oprati ruke, ali i parice, od svega toga. Dobrodošli u svet Counterfeiters!
|
Ideja i postavka ove igre neće prestati da zvuče fenomenalno ni posle sto godina. Vi ćete, dakle, biti u ulozi životinjica koje su odlučile da krenu putem ilegale, da budemo precizniji falsifikovanja novca, i tako postanu najbogatije u celoj prašumi. Nema sakupljanja poena i drugarstava, niti bilo kakvih apstraktnih načina za merenje ko je najveća faca među prepredenim živuljkama. Debljina buđelara će proporcionalno biti jednaka vašoj šansi za pobedu, dokle god sav taj krivotvoreni novac pretvorite u prave zelembaće.
Da biste uopšte napravili imperiju, morate prvo imati sredstva za rad, odnosno štampač novca i materijal. Na početku ćete imati jedan štampač i papir, boju ili žig (nasumično podeljeni) čime pravite krivotvoreni novac najslabijeg kvaliteta. Ipak, dovoljno da se podmetne u lokalnom supermarketu i obrne lova na brzaka. Daljim ulaganjem imaćete još štampača, ali i sakupiti ono što vam preostaje od pomenuta tri materijala kako biste proizvodili novac najboljeg kvaliteta koji će em više vredeti ”ispod tezge”, em će ga i snage reda, zakona & krofni teže loviti. Koliko zaista imate lažnog/pravog novca krijete od ostalih igrača sve dok ne morate nešto da platite/konvertujete, kao i samog kraja igre kada se paravani podižu.
Osnova igre je veoma brz worker placement. Svakog radnog dana na raspolaganju imate tri potrčka koji će za vas ići u šverc, štampati novac, isti preprodavati, ili skoknuti na Karibe i polagati depozit na privatni račun u banci. Krugovi prolaze munjevito brzo, šanse da dođe do ”zaglavljivanja” kruga su minimalne i veća je šansa da nećete odraditi sve što ste želeli jer vam nedostaje radnika. Opšte guranje na tabli oko najtraženijih akcija i podbadanje za stolom je u našem slučaju savršeno prenosilo atmosferu ove igre, a često se moglo čuti i ”uf, hteo bih i ovo i ovo, ali nema se vremena ni para!”. Nama je to znak dobro osmišljene slagalice.
I same opcije koje su pred vama su zabavne, osim izgleda cele igre (o čemu ćemo malo kasnije). Možete utopiti falsifikate u prodavnici za solidan priliv keša, ali ne i puno novčanica po akciji. S druge strane, ”sigurnom vezom” se keš može pretopiti u većoj količini, mada za znatno manje para. Tu je i pomenuto sklanjanje para na sigurno što vas košta ili 30 dolara, ili kupovinu privatnog aviona, kao i sam čin štampanja novca gde se gleda količina štampača i zvezdice na materijalima. Na kraju, uvek možete pozajmiti malo keša od familije, čak i preuzeti inicijativu za odigravanje sledećeg kruga, ili skoknuti na market i kupiti kafić, materijale, čak i imunitet kod sudije koji vam daje dodatnu akciju na kraju kruga.
Međutim, svo to vaše divljanje podizaće pažnju policije. Meda jeste spor u reagovanju na sve te falsifikate koji lete unaokolo, ali će staviti šapu na sve mutne radnje kako igra odmiče. Vremenom će samoposluga odbijati nekvalitetne falsifikate jer će umeti da ih prepozna, možda će vam biti zabranjeno poletanje ka toplijim krajevima, ili ćete morati da svom bosu date procenat. A kad kažemo ”procenat”, mislimo polovinu, jer nije čovek blesav da vam dozvoli da se tek tako kupate u svom tom kešu. I to pravi novac, falsifikati ga ne zanimaju. Zbog toga ćete želeti da što više novca osigurate na računu, simpatično predstavljenim žutom kovertom, a balansiranje između količine ostavljene za crne dane i novca koji vam ostaje na raspolaganju za razvoj biznisa je jedna od ključnih glavolomki ove igre.
Counterfeiters zaista sjajno izgleda na stolu. Bogate ilustracije Iana O’Tula (dugogodišnji Laserdin saradnik) krase svaki pedalj igre i kupaju je neonskim tonovima koji prenose igrače u svet gde se brzo živi i još brže podmićuje. Igra je pritom i veoma taktilna, sa velikim drvenim minijaturama životinja, paravanima, kovertama i, naravno, papirnim novčanicama. Produkcija je apsolutno vrhunska i ni na čemu se nije štedelo, osim možda na količinama novčanica. Kada god smo igrali u četiri igrača, redovno nam je ponestajalo novčanica od $10, tako da ćete želeti da obezbedite rezerve, na primer novac iz Monopola ili slične igre. Takođe, ovo je realno igra koju želite da igrate sa maksimumom igrača jer tada postaje pravo guranje po tabli gde se svaka akcija treba odmeriti i gde nećete već u drugom krugu imati maksimalno nabudženu štampariju. Barem je tako nama bila najzabavnija.
Takva bi bila i naša preporuka za Counterfeiters. Ako imate još troje prijatelja koji su spremni da se tridesetak minuta prave da su najveći krimosi sa ove strane Čudesne šume i ne smeta vam očigledno ”ilegalna tematika”, odlično ćete se zabaviti. Vrlo povoljna i prenosiva igra koja traje taman toliko da odmah poželite da je barem još jednom odigrate, a mi se nadamo i potencijalnoj ekspanziji koja će dodati petog igrača.
Categories: Boardgames, Recenzija
