”Da, to sam ja. Verovatno se pitate kako sam se ovako usosio. Sve je krenulo od jednog jednostavnog poslića – uleteti u palatu, smotati ionako smotane stražare, omastiti brk u riznici. Laća. Ali, znate već kakva sam lopuža, morao sam da zgrabim ono što je najviše šljaštilo. Ispostavilo se da je taj peščanik nekakav artifakt i odjednom sam video četvoricu sebe – neke u još grdnijem sosu, neke koji plivaju u dukatima. A onda je straža digla uzbunu i krenula je frka.”
|
Konačno smo dobili Prince of Persia društvenu igru, i to iz Grčke. A Thief’s Fortune iz Artipia Games nas postavlja u ulogu nesrećnog lopova iz uvoda, ”uličnog pacova” koji je čačnuo nešto što nije trebalo i doživeo… pa, ne baš otkrovenje, ali mali pogled u budućnost. Vi ćete upravo igrati kao njegove budućnosti, krojiti mu budućnost punu avantura, opasnosti i bogatstava, u igri koja poprilično izvrće naglavačke ono što inače očekujemo od kartaških igara.
Ova neispričana priča 1001 noći pred vas stavlja sadašnjost, prošlost i budućnost mladog lopova, sa lokalitetima kroz koje je protutnjao, ljudima koje je sretao i raznim nedaćama kroz koje se jedva izvukao. Tri reda karata koje ćete ređati ispred sebe su rezervisana za pomenute tipove karata i predstavljaju sadašnjost, odnosno ono kroz šta upravo prolazite. Levo od vas su prošli događaji, dok desno nagoveštaji (mogućih) budućnosti. Vi, naravno, želite da za sobom ostavite što više povoljnih ishoda, a ne bi bilo loše i da vam u rukama ostane podosta dragocenosti.
Igra nas je momentalno kupila jasnim mehanikama i brzim odigravanjem rundi. Krug uvek počinjete draftovanjem karata, od kojih neke stavljate u budućnost, neke ostaju u ruci, dok ostale šaljete dalje. Na sve što ste ”zapljunuli” stavljaju se naznačeni resursi – dragulji, mačevi, lampe, peščanici i namrgođeni stražari – od kojih samo određeni broj možete da stignete da pokupite u sledećoj fazi i tako obezbedite dalje gorivo za odigravanje akcija kroz aktiviranje karata. Kada sa karte skinete poslednji resurs, prelazi u sadašnjost odakle se već može odigravati i dodatno gradi vašu malu mašineriju za pravljenje parica. Redosled kojim slažete karte je bitan, jer kada dođe 5. karta u neki red moraćete da onu skroz na levoj strani izbacite i pošaljete u prošlost gde ostaje dok ne dođe finalno računanje poena (samo karte u prošlosti donosi poene i to ako u uglu imaju plavu oznaku).
Vrlo brzo uvidećete koliki potencijal karte imaju za međusobnu kombinatoriku i poteze zbog kojih će vaši drugari za stolom padati u nesvest i govoriti da mogu samo da pokupe igru i predaju vam pobedu. Postoje karte koje utiču na redoslede u različitim redovima, karte koje šalju druge u prošlost (i time osiguravaju vaše poene), karte koje se aktiviraju ako se nešto drugo desi… Veoma lepa kartonska mašina, mada se posle nekoliko igranja uviđa da se treba usredsređivati na jedan, eventualno dva tipa karata kako bi se izvlačio maksimum efikasnosti. Ima tu i drugih sitnica – na sredini je javna ”prodavnica budućnosti”, sa rundama se povećava i broj resursa koje morate pokupiti sa karata, možete trošiti po 2 peščanika da grabite resurse iz budućnosti, ili čak blago minirati ostale crvenim kartama koje označavaju događaja. Na kraju kruga vas svakako očekuju besni stražari, pa je dobro imati i neku sitnicu u džepu da se plati harač.
A Thief’s Fortune nema uvek frenetični tempo. Dok je početak uživancija i grabljenje svega što stižete, kako se bližite finalu igre tako ćete se sve više hvatati za glavu, lupati čelom o sto i mučiti se da iz situacije za koju ste i sami krivi izvučete što manje negativnih poena. Da, ova igra apsolutno može da izazove ozbiljan AP u poslednjem krugu, pa imajte i to na umu pre nego što sednete da je isprobate. S druge strane, imaćete i taj osećaj da ste super pametni što ste smislili kombinaciju karata koja vas je katapultirala na vrh skale sa poenima, iako se sa dosta ponovljenog igranja sve moguće taktike nekako stapaju jedna s drugom u amorfnu masu i nećete uvek imaju jasno obrazloženje zašto ste baš vi za 2 poena bili ispred ostalih igrača. To je i naša jedina realna zamerka igri – ostaje osećaj da više muljate resursima, nego da krojite interesantnu priču i nekakav sled događaja.
Iako tematski igra može da se smesti u gotovo bilo koje okruženje (ne bismo bili iznenađeni da vidimo futuristički ili čak Doctor Who spinof), vizuelno je odlično dočarano okruženje koje znamo iz Aladina, pomenutog persijskog princa i ostalih priča. Vibrantne boje, bogate ilustracije i opšti kvalitet komponenti opravdavaju cenu igre i drago nam je što su izdavači naučili na propustima oko dizajna karata koje smo kritikovali u Kitchen Rush. Iako karte nemaju laneni finiš, sasvim lepo su izdržavale veliki broj igranja i još više mešanja. Začuđujuće, igra poprilično ”pojede sto” iako tako ne deluje u početku, jer ipak svaki igrač mora podosta karata da slaže oko sebe. Takođe, postoje i pravila za solo varijantu, ali iskreno ovo želite da igrate sa još osoba jer bez elementa međusobnog podbadanja i uvaljivanja karata jednostavno nije to to.
A Thief’s Fortune je zabavna, brza i poprilično sveža igra sa odličnim idejama, a i lepo izgleda na stolu. Raspodela karata u početku zahteva period navikavanja i finale igre je moglo biti dramatičnije (umesto mini glavobolje), ali je i pored toga igra koju smo rado vraćali na sto. Vidimo ovoj igri sasvim finu budućnost kroz moguću ekspanziju, ili čak reizdanja sa drugačijim temama i, što da ne, istraživanjem različitih vremenskih perioda. Ko zna, možda lopov sledeći put ukrade sonični šrafciger.
Categories: Boardgames, Card Games, Recenzija
