Boardgames

Escape Tales: The Awakening – recenzija

Sigurno ste čuli za ili čak isprobali neki escape room, prostoriju iz koje morate u određenom vremenu da nađete izlaz dok usput dešifrujete mali milion apsurdno-apstraktnih mozgalica. Do sada smo viđali više pokušaja da se koncept ”zbriši iz sobe i usput rešavaj zagonetke” pretvori u društvene igre, ali su uglavnom bile male igre koje odigrate jednom i to je to. Zato je ideja koju je Board & Dice imao zvučala veoma interesantno.

    • Tip: escape room igra
    • Vreme: 180-300 minuta
    • Broj Igrača: 1-4
    • Mehanizmi: dedukcija, slagalice, kooperativno igranje
    • Dizajner: Jakub Kaban, Mat Dembek, Bartoš Idžikovski
    • Izdavač: Board & Dice
    • Izdato: 2018.

Escape Tales, sa prvom epizodom The Awakening, pokušava da escape room prikaže ne samo kao celovečernju ”ozbiljnu” igru, već i da kroz istu ispriča kompleksnu i ozbiljnu priču. Za razliku od drugih igara ovog tipa, ovde nećete biti ni ograničeni vremenom, ali još interesantnija je premisa da možete više puta da prolazite kroz celu igru i nalazite različita rešenja, granate priču i, konačno, dođete do različitih finala cele avanture. U tome je izdavač donekle i uspeo.

Priča počinje vrlo tragično – Semova ćerka je doživela nesreću i nalazi se u bolnici gde je već nekoliko meseci u komi. Brižni otac se oseća beskorisno i ne želi da ćerku izgubi kao ranije svoju suprugu i upoznaje Marka, koji mu govori da je njegov sin bio u sličnom kritičnom stanju, ali da je uspeo da ga probudi. Vidite, postoji taj jedan ritual Buđenja. Ako se izvede pravilno – osoba će se probuditi iz kome. Naravno, sve to može da pođe naglavačke ako se izgubite u hodnicima paralelnih svetova, ili na strašnom putovanju poverujete nekome kome ne bi trebalo. Sem tako uzima knjigu magije od Marka i u svom podrumu kreće u nepoznato. Šta će se dešavati dalje je uglavnom na igračima.

Sve što vam treba za veliku avanturu

Postavka igre je vrlo neobična, ali istovremeno znači da pred sobom nemate naročito mnogo pravila da učite i praktično možete početi desetak minuta nakon što sve otpakujete. Minijaturna tabla služi samo da na nju postavite dve karte koje predstavljaju sobu u kojoj ste i na njoj zapravo ništa ni ne radite. Stvarne akcije su u kartama i igra vam se otvara kroz ogromni špil sa stotinak karata na kojima su šeme za sobe, zagonetke, predmeti, ali i poneki težak izbor u vašoj seansi. Knjiga sa pričom će vam dalje objašnjavati postavljanje svake sobe, a kroz njene pasuse ćete dobijati detaljniji uvid u to šta je na polju, kao i naznake koje karte da otkrijete. Sve ovo funkcioniše veoma elegantno i biće vam sasvim prirodno već posle par minuta igranja.

Kako ne postoji vremensko ograničenje, dizajneri su odlučili da vam daju dovoljno poteza da istražite sve bitne kutke sobe, ali ne i baš da vršljate okolo i mirišete cveće. Iskreno, to je sasvim suprotno načelima po kojima se u video igrama a i stvarnosti dizajnira jedan escape room, jer bi trebalo upravo da potiče igrače da prevrću sve, istražuju i upijaju atmosferu. Zbog toga u navratima može delovati da vas igra požuruje da jurite dalje kada nađete izlaz iz sobe umesto da nađete možda još neki koristan predmet. Štaviše, odvojeni špil Doom karata predstavlja određene, pa… hajde da kažemo penale, a moraćete da vučete karte odatle kad god vam ponestane akcija (predstavljenih crvenim žetonima).

”Sedi na pod i čitaj iz Nekronomikona”

Dok pričica teče sasvim solidno, sa povremenim izletima čak i u horor (mada i dalje nešto što možete igrati sa mlađim tinejdžerima), sa puzzle strane igra je umela da razočara. Ukoliko ste ikad igrali point & click avanture, znate sigurno za izrar ”moon logic”, odnosno za nakradnu i nadasve naopaku logiku koju dizajneri problema obično imaju. E pa, takvih situacija ima povremeno i ovde, štaviše već na prvoj (prvoj!) prostoriji vam se može desiti da ozbiljno zapnete jer možda nećete naći kartu koja daje hint, ili vam jednostavno neće biti sasvim jasno šta dizajneri pokušavaju da vam poruče da uradite. Imajte papir i olovku sa sobom, možda čak i u više varijanti/boja, jer neke kasnije zagonetke zahtevaju preklapanje i poravnavanje karata koje su, jel te, neprovidne, pa se vi snađite.

A rešenja zagonetki zapravo ne postavljate na tablu, već u aplikaciju kojoj pristupate sa sajta igre. Karte koje pokreću zagonetke, ili su deo istih, imaju simbole, a kada u aplikaciji ukucate rešenje dobićete dalja uputstva šta da radite (obično čitanje pasusa). Ukoliko to želite, aplikacija vam nudi i nekoliko nagoveštaja za svaki zadatak šta bi trebalo raditi, kao i koliko karata je potrebno za dolazak do rešenja, pa čak i samo rešenje ako se baš zaglavite tako da napredovanje nikada nije stvarni problem. I pored toga, potencijal nije najbolje iskorišćen, naročito za predmete jer u njihovom slučaju samo eto magično se reši sve od sebe i dobijete sledeći pasus priče.

Ne smemo da vam pokažemo spoilere, pa uživajte u našem lepom stolnjaku

Escape Tales verovatno nećete završiti u cugu kada prvi put sednete da ga igrate. Igra taje veoma dugo, minimum tri sata, a može potrajati i do šest. Takođe, grananja i izbori znače da nećete videti baš sve u svom prvom prolazu, mada po našoj proceni to će biti oko tri četvrtine cele igre. Zato smo i rekli da smo skeptični oko toga koliko će zaista igrači ponavljati igranje, naročito ako dobiju dovoljno zadovoljavajuć kraj koji zaokruži priču. Naravno, uvek možete kupiti ovakvu igru kao deljenu, pa će cirkulisati po društvu dok se svi ne izigraju, jer realno nema razlike da li je igra 1 ili 21 igrač istovremeno.

U talasu escape room igara, Escape Tales: Awakening je najveća, najozbiljnija, ali i najskuplja (doduše, i dalje vrlo povoljna). Možete joj dati šansu ako ste izgustirali Exit, Unlock i slične serijale, mada je ovo i dalje od punokrvnih escape room igara koje ste možda isprobali na PC-u. Ako Board & Dice odluči da ovo bude serijal, kao što se podnaslovom sugeriše, moraće malo da utegne mehanike. Potencijal je svakako tu.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.