Nafta. Zovu je crno zlato. Njeni derivati pokreću razne mašinerije, kamione, avione i bicikle. Dobro, ne baš bicikle. Zaneo sam se. Dok se Tramp odlučno vraća fosilnim gorivima uprkos težnjama sveta za obnovljivim izvorima energije, ljudi sve više spoznaju termin Peak oil i njegove moguće posledice.
|
Društvena igra Peak Oil, zvučno nazvana po ovoj teoriji, se ne bavi ovim momentom, već onim što sledi pre i neposredno po nestanku rezervi nafte na našoj planeti. Kao predsednici velikih naftnih firmi, igrači moraju da vode svoje korporacije u budućnost u kojoj su rezerve nafte presušile.
Da li sam dobar ili loš lider očeve Juben Oil naftne kompanije ostaće u amanet mlađim generacijama da sude. Nisam jedini u ovoj globalnoj igri za dominacijom preostalim rezervama nafte. King Oil, Platypus Petroleum, Boyd Energies i Headup Space Oil žele deo tog crnog kolača. Jer oni, kao i ja, znaju da se mora investirati u startap kompanije koje se bave nekim novim, obnovljivim izvorima energije.
Iz dana u dan stižu dojave gde se agenti naftnih korporacija kreću kao i informacije o njihovim aktivnostima. Moram gledati veću sliku i biti na pravom mestu, sa dovoljnim brojem agenata, da bi naša kompanija bila u većini. Moram poslati agente i u izviđačke pohode, ne bi li opstruirao planove konkurencije da nesmetano izvodi svoje operacije.
Svaki dan je prepun rizika. Eksploatacija nafte i njen transport su u stalnoj opasnosti od lokalnog stanovništva, raznih nevladinih organizacija, kao i pirata koji vrebaju moje pošiljke. Investiranje u nove tehnologije i konsultante je uvek protkano spletkama drugih kompanija koje će moje poteze učiniti rizičnijim i podložnim medijskom linču. Zato uvek moram biti spreman da sa svojim konsultantima spinujem negativni publicitet i naftu sa crnog tržišta preusmerim u svoje fondove i u svoje startap kompanije.
Peak Oil je, kako piše na kutiji, igra rizika i profita. Zadržaćemo se za sada na riziku, pošto je on ključna komponenta, mehanika i sredstvo za merenje protoka vremena. Svaki put kada je igrač primoran ili je izabrao da preuzme rizik, pre odigravanja svoje planirane akcije mora da gurne ruku u crnu vrećicu i izvuče određen broj burića. Prvo izvučeno crno bure – nafta, uvek ide na crno tržište. Igrač zatim nesmetano nastavlja svoju akciju. Ako je bure crveno ili žuto, kompanija je pretrpela medijski linč ili je nečiji prljav veš ili fetiš dospeo u javnost. Žuti burići permanentno izlaze iz igre dok se crveni vraćaju u vreću. Kako vreme prolazi, crnih burića je sve manje dok je crvenih, medijskih skandala, uvek isti broj.
Crni burići nafte su veoma vešto iskorišćeni kao komponenta. Oni predstavljaju, očigledno, naftu akomuliranu na bušotinama širom sveta, a tokom igre ona se pretače (ha!) u novac vaše kompanije, naftu na crnom tržištu ili vrednost startap kompanija. Manipulacijom ovih burića kao valutom, kupovinom startap kompanija, otvaranjem novih bušotina i zapošljavanjem konsultanata akumulirate poene potrebne za pobedu.
Četiri piona po igraču koji predstavljaju agente, raznobojni burići nafte i nekoliko špilova karata koji predstavljaju bušotine, startap kompanije, konsultante i medijske krize sjajno prikazuju tematsku borbu između naftnih kompanija na jedan vrlo lep, jasan i sveden način.
Igrači će u svakom krugu prvo odigravati akciju na nekom od akcionih polja ili transportovati naftu sa izabranih regija na mapi sveta, a zatim pomerati agente da bi ih pripremili za izvršavanje akcija u sledećem potezu. Ovaj detalj, da se prvo aktiviraju polja pa onda pomeraju, je suština i glavna caka Peak Oil igre. Kada se ovo krucijalno osnovno pravilo pomeša sa tim da akciju možete izvršiti bez rizika samo ako su vaši agenti u većini na određenom polju, dobijate pravu borbu naftnih kompanija. Konstantno predviđanje kretanja rivalskih agenata i prisutnost na važnim akcionim poljima ili naftnim regijama na mapi sveta, ne bi li se protivnik primorao da preuzme rizik pre odigravanja akcije, postaju igra u okviru igre.
Kada konačno nestane nafte, pobednik je kompanija koja je vlasnik najskupljih startap kompanija i naftnih polja koja su uparena sa tim kompanijama. Konsultanti povećavaju finalni rezultat dok ga medijski skandali smanjuju. Burići nafte, koji predstavljaju novac i koje kompanija nije iskoristila, nemaju nikakvu vrednost.
Komponente su solidne i nema ih mnogo. Pioni, 4 špila karata, nekoliko kartonskih markera, vreća i burići su sve što je dizajnerima bilo potrebno da ožive borbu naftnih kompanija. Ilustracije i prezentacija su sjajne i mislimo da je Heiko Gunter odradio odličan posao bežeći od suve euro prezentacije koja je možda svima prva na pameti kada se priča o strateškoj igri.
Peak Oil nam se jako svideo. Impresivno je šta su dizajneri Tobajas Gorhband i Heiko Gunter postigli sa vrlo svedenim brojem komponenti u igri koja je puna strateških odluka. Apstraktni prikaz prelaska nafte u novac a zatim u startap investicije putem samo jedne komponente – burića, je sjajan. Direktnih konfrontacija igrača nema, ali je forsiranje saigrača da preuzimaju rizik integralni deo igre i mami osmeh igračima kada protivnika nateraju da zavuče ruku u crnu vreću.
Igru nije teško savladati. Najveći problem ljudima predstavlja prihvatanje koncepta, koji je i najvažniji, da se prvo odrađuje akcija, a zatim pomeraju agenti. Jednom kada to legne – sve teče bez većih problema. Igra najbolje funkcioniše sa 3 do 5 igrača. Ima mehanizme skaliranja za sve varijante, a treba samo uzeti u obzir da, sa većim brojem igrača, cene startap kompanija vrtoglavo rastu. Peak Oil preporučujemo svima koji su spremni da sa laganih worker placement igara pređu na nešto malčice kompleksniju i malo drugačiju igru velikih korporacija.
Categories: Boardgames, Recenzija
