Svi koji su odrasli 70tih i 80tih godina prošlog veka, sećaju se igre autićima koju smo igrali po prašnjavim dvorištima, na kredom nacrtanim stazama ili belim ivičnjacima. Kada se pomenu 1, 2, 3, Reli ili Gurke uvek se setim proleća na Vračaru i gurkanja autića na kolenima.

Kontaktirao sam Marka Dimitrijevića predsednika udruženja 1, 2, 3 Autići, intrigiran njihovom akcijom oživljavanja zaboravljene zabave iz dvorišta,  koja je čini se, pod naletom novih tehnologija i sve bržeg načina života, pala u zaborav. Evo našeg kratkog razgovora.

Nije neobično da se ekipa okupi i zabavi oko neke društvene igre ali vi ste se organizovali i učinili mnogo više od toga. Koliko sam upoznat udruženje 1,2,3 Autići postoji već  nekoliko godina. Šta je zapravo 1,2,3 i kako je došlo do toga da osnujete ovo sad već veoma aktivno udruženje?

Po meni 1,2,3 je najbolja igra autićima ikad! 1,2,3 igračima donosi i mnoge benefite pored zabave, jer je i vežba za unapređenje fine motorike igrača, podstiče socijalizaciju i najmlađim igračima daje osnovna znanja o principima saobraćaja.

Igrali smo je i voleli kada smo bili klinci, crtali smo staze ispred zgrade, nekada toliko dugačke da ne bismo stigli da završimo partiju pre mraka. Međutim uprkos tome što je bila popularna igra nekako se, u ludim oklnostima koje su donele 90te godine, zaboravila i nestala sa beogradskih pločnika. Sve dok jednog dana nisam poveo svog klinca na Kalemegdan da ga naučim da igra 1,2,3. Nacrtali smo stazu kredama u boji i zaigrali. Ubrzo se oko nas stvorilo 20-ak ljudi i uz komentare “Jao, pa ja sam to obožavao, jel mogu i ja da igram – crtam”.

Rekoh to svojim bliskim drugarima, Rajku Radosavljeviću i Damjanu Dobrili, a sada i suosnivačima udruženja za to što mi se desilo i spontano se, tog jednog petka veče, dogovorimo da napravimo turnir na Kališu. Napravili smo isto veče neki plakat i podelili ga putem društvenih mreža pozivajući ekipu da dođe u nedelju na turnir. Na naše zaprepašćenje u nedelju nam je došlo 150 ljudi, žena i dece. Bio je to predivan dan ispunjen osmesima i dobrim vibracijama i to nas je motivisalo da osnujemo udruženje i ovu predivnu igru vratimo iz zaborava i predstavimo je novim generacijama. Do sada kao  udruženje organizovali smo već veliki broj turnira, na kojima je nekad bilo više odraslih nego dece a nekad i obratno. Takođe smo radili promocije u školama kao i na brojnim dečijim manifestacijama.

U vreme video igara na svim mogućim platformama i eri socijalnih medija, kako danas deca reaguju na igru?

Čini mi se da je došlo do određene promene paradigme gde su današnja deca naviknuta na digitalne sadržaje i na neki način nas je iznenadila njihova reakcija na igru. Bilo je puno komentara da je ovo isto kao video igra ali uživo. Vrlo lako su prihvatili pravila i takmičarski koncept igre. Mnogi roditelji koji su doveli klince na naše turnire primetili su da se tokom trajanja turnira deca uopšte i ne sete mobilnog telefona koji im inače dominantno okupira pažnju. A deci je posebno interesantno da vide kako im tate odlepe i podetinje igrajući jednu od omiljenih igara iz detinjstva pa ih to još i dodatno motiviše na igru.

Zpazili smo da klinci nisu toliko oduševljeni crtanjem staza koliko samim igranjem i tako smo došli na ideju da napravimo gotove staze,  spremne za igru. Ovaj potez se pokazao kao pun pogodak jer sada 1,2,3 može da se igra i kod kuće, kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju igranje napolju ali i da se iznese ispred zgrade i odigra.

Veoma ste dobro rešili mape i pakovanje. Uspeli ste igru koja se igrala na otvorenom transformišete u igru koja može da se igra i kod kuće. Reci nam nešto o kreiranju i plasiranju društvenih igara u Srbiji? 

Kada smo konstruisali igru vodili smo računa o svemu do najmanje sitnice pre nego što smo je izbacili u javnost. Staze smo napravili tako da su jako izdržljive i da mogu trajati godinama. Takođe staze su dizajnirane modularno i mogu se nastavljati jedna na drugu. To znači ako ja imam jednu a ti drugu stazu, zajedno možemo da napravimo veću, te da prelazimo iz nivoa u nivo. Imamo za sada 7 razlitih modela staza u prodaji mada pravimo i custom made staze po potrebi.

E sad, plasirati igru je sasvim druga stvar od kreiranja igre. Plasman u Srbiji ne ide lako jer je komplikovano ući u velike prodajne sisteme i reklamiranje je skupo ali verujemo da će se stvari odvijati u željenom smeru. Čini se da popunjavamo jednu veliku rupu na tržištu igračaka gde su autići, prema nekim pokazateljima, najprodavaniji tip igračke na svetu a ne postoje neke konkretne igre sa pravilima, koje se igraju autićima. Sada smo to popravili i pored 1,2,3 uskoro izbacujemo i nove igre koje se takođe igraju autićima ali sa drugačijim mehanikama.

Narednog vikenda učestvovaćete na Games.conu na beogradskom sajmu, kakva su vam učekivanja?

Od 15. do 17. decembara učestvujemo na Games.conu i zaista se radujemo toj manifestaciji. Obično na naše turnire dolazi ekipa koja zna i voli 1,2,3 ali na ovakvim dešavanjima imamo priliku da igru predstavimo mnogima koji ne znaju da smo je revitalizovali ili koji je nikad nisu igrali niti čuli za nju. Naime velika većina rođenih posle 1990. godine nikad nije igrala 1,2,3 pa nam je uzbudljivo da im je predstavimo i naučimo ih. Za ovu priliku spremili smo i veliki sajamski popust od 33,3% koji ćemo zadržati do kraja godine za sve koji kupe igru na sajmu i putem našeg sajta.

Pozvao bih čitaoce Pitchwise.net da zagreju prstiće, ponesu autiće i pridruže nam se na sajmu i isprobaju bilo koju od igara koje smo vam spremili i da se se zajedno zabavimo uz najbolju igru autićima ikad!

Više informacija o ovoj igri možete pronaći na oficijelnoj fejsbuk stranici ili zvaničnom vebsajtu.