Posto sam napustio PC gaming na neodredjeno vreme, vratio sam se Playstationu. Duze vreme vec odlazem igranje jedne od igara iz serijala Megami Tensei.

Persona 4 je stvarno veliko osvezenje u svetu RPG igara a i u subkulturi Japanese RPG igara. Ona je dokaz da jos uvek ima mesta za nekonvencionalne prilaze ovom zanru.

Vec sam izgubio oko 30-tak sati u igri, a tek sam poceo da se zagrevam. igra je grubo receno spoj Simsa i klasicnog dungeon-crawla. To je toliko grub opis, da sada kada ga ponovo procitam, nesto i nisam zadovoljan……

Uglavnom…..

Neimenovani protagonista, srednjoskolac, gradsko dete, fino vaspitan, dolazi u malo mesto da zivi sa ujakom zato sto mama i tata rade negde preko. Vidite – i japanci rade preko! Nova sredina, novi drugari, novi susreti – milina! Plus pocinju da se desavaju ubistva u malom mestu. Svaki put kada se razidje magla u varosici, osvane lesh koji visi naopacke na banderi! I tako vi sa novim ortacima igrom slucaja bivate uvuceni u ovu misteriju….

Da niste uvuceni u ovu misteriju – ovo bi bili chisti The Sims. Ali posto morate i da lemate monstrume……

Vas odnos sa okolinom razvija “Social Skills” – to je ono sto ostavljate blanko kada popunjavate vas CV. 😀

“Social Skills” direktno utice na snagu vase Persone – vaseg unutrasnjeg ja, koje se manifestuje kada dodju vise nego bizarni monstrumi. Igra traje u vremenskom intervalu od godinu dana u godini 2011. Svaki dan je vazan, jer pre, za i posle shkole mozete se druziti i razvijati vase skills i zblizavati se sa prijateljima, i pripremati se za bizarne dogadjaje.

Glupo je da prepricavam detalje, jer stvarno morate da osetite ovaj Atlusov stylish RPG.

I tako dalje i tako blize…… U svakom slucaju preporucujem.