Verovatno ste svi nekada igrali legendarne Crviće, odnosno Worms. Stari serijal video igara veselo je treštao sa naših kompjutera i konzola poslednjih par decenija, ali nikako da stigne u varijanti “bez struje”. U koštac sa tim se uhvatio izdavač Mantic Games, osnovan od nekadašnjih Games Workshop zaposlenih. Jedan Kickstarter i stotine hiljada evra kasnije, Worms društvena igra je sletela na stolove publike širom sveta, pa i kod nas.
|
Očekivano, Worms The Board Game dolazi sa brdom minijatura crvića, po četiri za svakog igrača u četiri poze. Tu su i kutije, mine i eksplozivna burad, baš onakvi kakvih ih se sećamo iz igara. Karte takođe odišu šarmom i šarenišem Worms franšize. Umesto po 2D vertikali kao u video igrei, napucavaćete se na mapi ravnoj kao palačinka. Sastavite teren, a onda naizmenično postavljate crviće i eksplodijaruće drangulije (maksimum su tri stvari po polju) dok ne postavite sve. E, ali tek onda saznajete koji je vaš tim (nasumičnim izborom), pa vi vidite jel bilo pametno smestiti dva ista crva uz eksploziv.
Od tog momenta kreće opšti haos. Kao i u video igri, svaki igrač u toku svog poteza ima kontrolu nad samo jednim od svojih crvića. Nakon što odaberete “pulena”, možete da gamižete po poljima ili skačete, a onda raspalite po nekome.Oružja u Worms društvenoj igri su verno preneta sa ekrana: bazuke, granate, nindža konpoci, ali i banane, bakice i ovce. Nakon rokanja sleću dopune municije i ostalog zabavnog inventara, tako da na tabli uvek ima opcija. Špil dopuna je i tajmer za igru, sa finalnom armagedon kartom koja unosi novo pravilo za finale igre.
Logično pitanje je kako uopšte jedna Worms društvena igra radi kad nema kompjutera da računa fiziku. Odgovor su, kao i uvek, kockice. I to dvanaestostrane. Rolaćete ih za preciznost, posledice pogotka po crviće, eksplozije, vetar, razletanje… Većina oružja ima “preciznost”. Kako nišanite da udaljeniju metu, broj dostupnih kockica se smanjuje, a samim tim i šansa da napad bude tačno onako efektan kako ste želeli, jer birate jedan od dobijenih rezultata. Može biti direktan pogodak ili susedno polje u zavisnosti od vetra, pa tu ima i malo taktiziranja i namernog mašenja. Crvići imaju dva poena zdravlja. Prvi put kad su pogođeni se polažu na stranu, a drugi pogodak ih eliminiše iz igre. Eksplozije ih razbucavaju unaokolo i, pogađate, rolate kockicu za svakoga ponaosob.
Vi ćete poprilično često rolati kockice i, u situacijama kada se nanižu eksplozije, potezi umeju baš da potraju. Odnos snaga na tabli se munjevito menja ako vas kockice baš vole ili ne, kao i sam reljef, jer polja mogu i da se kompletno unište. Prva partija koju sam igrao se završila u trećem potezu. Protivnik je raketirao polje gde su bili moj crvić i bure, eksplozija je crvića izbacila sa mape u vodu, a bure je zapalilo polje gde je bio moj drugi crvić pored mine i tako sam ostao bez pola tima pre nego što sam uopšte došao na potez. Ovolika haotičnost i nasumičnost dovode do urnebesnih situacija, ali i momenata kada osećate da nemate ikakvu kontrolu. Zamislite da ste jedva pokupili super oružje, zafrljačili ga i ono veselo odskakuće sa mape eksplodirajući pritom i da nikoga ne pogodi. Istina, i u video igri ste lako mogli da sebe ukanalite ili da pobrišete pola ekrana, ali je definitivno bilo više kontrole nad tim haosom.
Ima tu dosta i do skučenosti mape za igru. Po pravilima, koristite onoliko elemenata mape koliko je igrača, što u partiji za dva igrača znači toliko skučen prostor da nema šanse da promašite. Rekao bih da je najbolja opcija igrati u tri igrača, ali sa svim delovima mape. I tu je još jedan problem igre – dobijate samo četiri table i ograničeni ste na veličinu mape i raznovrsnost iste. Jedino kolekcionarsko izdanje igre (znatno skuplje i teško za nabavku) ima šest tabli i povećava broj igrača na čak šest. Kad se dotičem već problema, pravila su mogla biti srećnije formatirana. Način na koji vas uče kako se igra Worms društvena igra nije najintuitivniji, sa zbrda-zdola redosledom kojim su objašnjene mehanike i potezi da ćete stalno prevrtati knjiicu dok ne pokapirate sve (proverili smo i originalni engleski dokument, nije došlo do greške u prevodu). Worms igre su uvek bile lagane za učenje i takva je morala biti i društvena igra, pogotovo što izdavač sa njom cilja manje hobističku publiku. Prosto ne možete imati nejasne situacije u igri za čitavu porodicu.
Da li je Worms društvena igra za vas zavisi, dakle, najviše od toga da li volite stalno da rolate kockice i nemate problema sa oslanjanjem skoro u potpunosti na sreću. Naravno, značilo bi i da ste već ljubitelj predloška. Moglo je ovo ispasti dosta bolje, možda će Mantic Games krpiti rupe osvežavanjem pravila, a ovako je naslov za povremeno zezanje u društvu fanova Wormsa dok se spremate da igrate nešto ozbiljnije i kompleksnije.
Primerak igre za recenziju ustupio Conflux.
Categories: Boardgames, Recenzija
1 reply »