Polovina je 18. veka i Doba velikih geografskih otkrića su već davno završena, ali brodovi i dalje haraju svetskim morima i kad-kad nalete na novo parčence zemlje. Tako je u otkriću ovog izmišljenog i veoma čudno geografski oblikovanog ostrva, pomogao pas Kuper. Ne, nije u pitanju bakarno (Copper) već Kuperovo ostrvo, nazvano po dizajnerovom omiljenom ljubimcu.
|
Cooper Island je kompleksna euro igra postavljanja radnika za 2 do 4 igrača u kojoj veštim postavljanjem pločica sa terenima i odigravanjem pravih akcija pokušavate da sakupite što veći broj poena i razvijete svoje poluostrvo više od drugih igrača.
Svaki igrač će na početku partije dobiti svoju tablu sa informacijama, skladištem resursa i različitim unapređenjima, ali i delić osnovne table na kojoj će posedovati jedno poluostrvo. Igra traje 5 rundi, a tokom svake igrači će imati fazu prihoda praćenu odigravanjem dve do četiri akcije. Tokom prve faze igrači će dobijati bonuse prikazane na osnovnoj tabli i na brodovima koji su tu izgrađeni. Tako će potencijalno dobijati resurse za skladište, dobijati dodatne pločice za postavljanje na tabli, itd. Tokom akcione faze igrači će postavljat radnike koji će im dozvoliti da formiraju svoje poluostrvo postavljanjem različitih pločica sa terenima, ali i da trguju, grade brodove, građevine, statue…
“Na kraju svake runde igrači će morati da nahrane svoje radnike, ali i potencijalno dobijati bonus poene za izgrađene statue i formirane terene.”
Pravljenje stvari zahteva resurse koje će igrači uglavnom dobijati formiranjem svog poluostrva. Svako postavljanje pločice će sa sobom doneti resurs određen tipom terena, pa će se drvo naći na šumama, hrana na pašnjacima, kamen ili zlato na planinama i svila u selima. Ovi resursi će biti vredniji što je veći broj pločica ispod njih, pa će vam značiti da idete u visinu, ali će vam najviše lokacije zuazimati polja sa građevinama i statuama kada ih sagradite i onemogućavati dalje teraformiranje vašeg zemljišta.
Na kraju svake runde igrači će morati da nahrane svoje radnike, ali i potencijalno dobijati bonus poene za izgrađene statue i formirane terene.
Cilj igre je da sakupite što veći broj poena koji su uglavnom reprezentovani kroz kretanje vaših brodova oko ostrva. Ova kretanja ćete dobijati kroz izgradnje tokom akcione faze, ali i kroz bonuse u okviru kraja runde.
Ovaj veoma, veoma skraćeni opis igre bi trebalo samo okvirno da vam da sliku o tome kako Cooper Island funkcioniše, ali je igra isuviše kompleksna i mehanički isprepletana da bi se lako objasnila u nekoliko rečenica teksta, pa bi odmah prešli na naše mišljenje o njoj.
Počećemo od komponenti. Kvalitet je uglavnom na veoma visokom nivou, mada su table za igrače male i odštampane na tankom kartonu. Dizajner je pokušao ovo da objasni time da se table od lepenke savijaju (dajući kao primer Endeavor koji je imao problem sa tablama sa duplom lepenkom koja se krivila od lepka između) i da je ovo kvalitetnije (po njegovim rečima “i skuplje”) rešenje, ali mi baš nismo videli logiku u svemu tome. Ilustracije su korektne i rade posao, kutija izgleda prelepo, dok sama igra izgleda okej, ali je potreban kratak period da se naviknete na ikonografiju i preglednost.
Osim što, kao Agricola, zahteva hranjenje radnika, Cooper Island ima još jednu sličnost sa Rozenbergovim remek delom; igra je veoma stresna i utegnuta, a za svaki poen je potrebno dobro se oznojiti. Tu je i relativna potreba da se svime pozabavite barem po malo, jer ćete dodatne radnike otključavati tako što izvršite određena dostignuća u okviru igre. Ipak, iako početnu radnu snagu od dva radnika možete da uvećate do četiri, kako bi uzeli napredne radnike (koji ojačavaju akcije), morate žrtvovati nekog od standardnih. Ovo će vam, osim jačeg radnika otvoriti i karticu za krajnje bodovanje, kojem morate ozbiljno da se posvetite da bi se isplatilo.
“Igra je veoma stresna i utegnuta, a za svaki poen je potrebno dobro se oznojiti.”
Već objašnjeni način “pravljenja” resursa je nešto što nigde nismo videli i osim što je unikatan, funkcioniše zaista odlično. Veće količine resursa su definitivno primamljive, ali trošenje kockica sa hrpe kartona kako bi plaćali bilo šta neće vraćati kusur, pa prevelike visine i nisu toliko pozitivne. Tu je i problem sa izgradnjom građevina i statua koje će vrlo brzo zauzeti sva najprimamljivija visoka mesta. Ipak, visina vam je potrebna i zbog zlata, najvrednijeg resursa, koji će se pojaviti tek na planinama koje su visoke barem 3 pločice.
Sjajan deo igre je i funkcionisanje raznih vrsta bonusa koje igrači mogu dobiti tokom igre. Tu su brodovi na ličnoj tabli koji se aktiviraju u svakoj fazi prihoda, ostrva koja ćete postavljati jednom po potezu i aktivirati onda kada vaši brodići pređu preko njih, ali i trgovina koja će vam ostaviti besplatnu akciju koju možete odigrati jednom po rundi. Svi ovi bonusi uglavnom rade slične stvari koje možete odigrati i kroz akcije radnika, pa su zaista bitni i zabavni.
Osim poena i otključavanja dodatnog prostora na ličnoj tabli, građenje malih i velikih kuća će igračima dati i karte koje će imati akcije, pasivne bonuse ili krajnje bodovanje. Ove kartice uvode malo nasumičnosti u poprilično otvorenu igru, mada je uticaj sreće smanjen time što će igrači izvlačiti čak četiri karte i birati jednu.
Još jedan nasumični deo je znao da bude problematičan u partijama koje smo mi igrali; naime, svaka pločica terena pokriva dva šestougla i na sebi uvek ima dvostrano sva četiri moguća terena sa različitim rasporedima. To nam daje ukupno 3 različite konfiguracije terena i 1 u 3 šanse da izvučete baš onu pločicu koja vam treba (doduše, uglavnom bi to bilo i 2 u 3, s obzirom da selo može biti postavljeno na bilo koju osnovu). Iako je broj kombinacija mali, u pravom trenutku u ovoliko mehanički utegnutoj igri to jedno izvlačenje može da bude razlika od 5 poena na kraju partije, što na proseku od 30-35 čini ogromnu prednost ili gubitak.
“Igra je odlična u svim varijantama, ali je definitivno osetno opuštenija i otvorenija u 2 nego u 4 igrača, pa je i osećaj igranja drugačiji.”
Nažalost, ova nasumičnost nije dovoljna kako bi igra bila posebno drugačija kada je više puta igrate. Daleko od toga da je ovo veliki problem jer iskustvo, ma koliko bilo dobro, nije baš idealno za svakodnevno igranje. Veću varijabilnost ćete dobiti igranjem sa različitim brojem igrača. Igra je odlična u svim varijantama, ali je definitivno osetno opuštenija i otvorenija u 2 nego u 4 igrača, pa je i osećaj igranja drugačiji.
Cooper Island je veoma kompleksna igra koja svojom sporom izgradnjom i laganom progresijom tokom partije neće biti interesantna ljudima koji nisu zagriženi euro igrači. Sami mehanizmi nisu preterano komplikovani, ali je njihov zbir prilično čudno čudovište koje će od vas zahtevati poseban nivo pažnje i strategije kako bi ga uspešno savladali. Ali za one koji su spremni da se upuste u tu borbu, posle svake partije ćete se, bez obzira na rezultat, osećati kao pobednik.
Categories: Boardgames, Recenzija
