Krajem 19. i početkom 20. veka Evropom je vladao novi umetnički stil koji je nastao u Belgiji 1890-ih. Art Nouveau je svoje korene našao u Britanskom Arts & Crafts pokretu koji je spajao dekorativnu i finu umetnost, pa je tokom 20-tak godina njegovog postojanja širom zapadne Evrope nastalo pregršt objekata koji su ga reprezentovali. 1897. godine, u vreme njegove najveće popularnosti, Brisel organizuje Svetsku izložbu.
|
Bruxelles 1897 je kartična igra za dva do četiri igrača, varijanta društvene igre koju je publika, sada već davne 2013. godine, odlično primila. Varijanta na tabli je bila kompleksna mešavina gomile različitih mehanizama koji su i pored određene pipavosti uspevali da funkcionišu veoma dobro, a gospodin Espreman je ovaj put pokušao da većinu stvari koje su igrači tokom godina nahvalili, spakuje u malenu kutiju i špil karata.
Igrači će tokom 4 runde biti u ulozi arhitekata koji će skupljati materijale, umetnine, graditi zgrade i privlačiti različite plemiće koji će im pomoći da sakupe što veći broj poena. Svaka runda je podeljena u nekoliko poteza u kojima igrači koriste radnike različitih vrednosti plaćajući ih da preuzimaju kartice sa table. Umesto toga, besplatno ih mogu poslati i u Brisel kako bi odigrali neku od generičkih akcija gde, doduše, rizikuju da im neko od njih završi u zatvoru. Na kraju runde će igrači bodovati grbove, poslati radnike u zatvor ako su ih imali najviše u Briselu i proveravati koja kolona ima radnike najviše vrednosti, pa će igrači u odnosu na to dobiti različite bonuse; više raspoloživih plemića, više poena za zgrade na kraju partije, više poena za grbove ili oslobađanje radnika iz zatvora. Na kraju igre igrači će dobijati dodatne poene za izgrađene zgrade i kartice koje daju krajnje bodovanje, a koje su uspeli da “osvoje” većinskim prisustvom u određenoj koloni.
“Najvažnije pitanje je da li Bruxelles 1897 uspeva da makar delimično postigne genijalnost svog velikog prethodnika. Uglavnom, da.”
Kao i kod svog prethodnika, a kako je i primereno temi, igra je urađena u Art Nouveau stilu, ali je ceo posao ovaj put umesto Alexandre Roche-a uradio Vincent Joassin. Meni lično se nova varijanta više dopada, ali pre svega zbog preglednosti, čemu verovatno više pomaže osetno manja kompleksnost igre. Komponente su proste i osim jedne malene table i par drvenih markera, igra se sastoji od stotinak veoma kvalitetnih karata koje bi trebalo da vam i bez slivova dugo potraju.
Najvažnije pitanje je da li Bruxelles 1897 uspeva da makar delimično postigne genijalnost svog prethodnika i da ga spakuje u malenu kutiju kartične igre. Uglavnom, da. Igra je definitivno tečnija, generalno kraće traje i mnogo lakše se objasni, a uz sve to zadržava skoro sve pozitivne stvari svog starijeg rođaka, pa neke čak i unapređuje. Tu je kontrola grbova napravljenih kroz postavljanje radnika, besplatne akcije u Briselu kojima rizikujete gubitak radnika, plemići sa zabavnim akcijama, dok je mehanizam kontrole oblasti u kojima igrači dobijaju bonuse kroz kolone u kojima su imali najvrednije radnike čak i bolje organizovan kroz kartice predefinisanih vrednosti, nego kroz originalnu zamisao da igrači mogu da stave koliko god žele novca.
Tu je sada i akcija izložbe koja će onome ko je odigra dati prednost prvog igranja u narednoj rundi, ali će i započeti izložbu gde će igrači u krug predstavljati po jedno umetničko delo iz svoje kolekcije i dobijati poene. Igra ima četiri različite umetnine od kojih je svaku moguće prikazati samo jednom po izložbi, pa je dobar odabir kupovine i prikazivanja veoma bitan kako bi se sakupio što veći broj poena i zaustavio najopasniji protivnik.
Ono što nam iz originalne igre najviše nedostaje je način trgovine umetninama koji je tamo stvarno odlično zamišljen, a ovde najdosadnija akcija kojom ćete izbaciti jedno umetničko delo i uzeti fiksno 3 belgijske franke. Nažalost, na nečemu je moralo da se uštedi kako bi igra bila dovoljno mala i lagana.
“Igra odiše time da je upakovana u špil karata samo da bi bila kartična igra.”
Još jedan problem su same kartice koje u igri predstavljaju skoro sve; radnike, akcije, resurse, građevine, umetnička dela, novac… Igra odiše time da je upakovana u špil karata samo da bi bila kartična igra, a ne samo prostija verzija svog prethodnika. Ipak, posle prvobitnog šoka i malo navikavanja, shvatite da za većinu stvari ipak ima logike što su u kartičnom obliku, bez obzira na početni osećaj.
Još dve prednosti originala su veća varijabilnost i podrška za 5 igrača. Bruxelles 1897 vam neće brzo dosaditi jer je cela igra prepuna nasumično određenih elemenata, ali s obzirom na daleko uprošćenu igrivost ne možemo očekivati da će mu rok trajanja biti isti kao kod 1893 verzije. Isto tako, dok igra radi fantastično sa svim brojevima igrača, sama mogućnost stare verzije da se igra u pet otvara je za veći broj korisnika.
Bruxelles 1897 je fantastično uspešan pokušaj prebacivanja odlične igre u kartični oblik. Ne samo što je većina najboljih delova igre implementirana u novu varijantu, već su neke stvari i poboljšane. Uprošćena verzija definitivno umanjuje varijabilnost i izbacuje neke elemente koji su nam se svideli, ali kao zamenu vam daje igru koja će trajati duplo kraće, zauzimati mnogo manje mesta na polici i stolu i otvoriti je ka igračima koji nisu navikli na kompleksne igre.
Categories: Boardgames, Recenzija
