FOTO: Kristina Radojčić
Posle nekoliko rundi kvalifikacija, sve je spremno za Catan nacionalno prvenstvo.
Ove subote, 21. septembra, beogradski klub društvenih igara Astal će biti domaćin finalnog Catan turnira Srbije. Šesnaest najboljih igrača se, kroz kvalifikacione turnire u Kragujevcu, Pančevu, Novom Sadu i Beogradu izborilo između gotovo 100 takmičara za mesto na velikom finalu.
Čak dvoje takmičara ove godine očekuje laskava titula najboljeg Catan igrača Srbije. Ali, pored toga osvajaju i priliku da brane boje naše zemlje na velikom evropskom šampionatu koji će se od 8. do 10. novembra održati u Utrehtu. Evropski šampionat će biti sastavni deo Spellenspektakel, najvećeg sajma društvenih igara u Holandiji. Naravno, troškovi puta i smeštaja će pobednicima biti plaćeni, kako bi mogli da bez brige razmišljaju o najboljim taktikama.
Pre dve godine, Srbija se našla u finalu evropskog prvenstva, kada je naš predstavnik Milutin Nikolić pokazao da se na Balkanu igra vrhunski Catan. Nadamo se da će i ovogodišnja reprezentacija postići takav uspeh.
Categories: Boardgames, Card Games, News
Board Games univerzum je nesaglediv u svojoj razmeri. Dostupan je veliki izbor društvenih igara i nikad ne znaš kako ćeš se pokazati u nekoj dok istoj ne posvetiš vreme i vijuge, u mnogim ili bar u nekoliko njih održavaju se nacionalna, evropska i svetska prvenstva. Oprobao sam još davno u više društvenih igara, uživao sam igrajući svaku, u svakoj sam pokazao takmičarski duh i prkos, nije mi bilo svejedno da li ću pobediti ili izgubiti kad već igram i učestvujem, ali moram priznati da gotovo ni u jednoj nisam pokazao zavidne, napredne veštine, ni u igri Riziko(i dalje čuvam Riziko koji sam imao kao dečak), ni u Monopol-u, ni u Ne ljuti se, čoveče. A nije na odmet spomenuti i da me ni sreća nije prečesto služila. Dalje, ni u kartaškim igrama nisam bio uspešan, nisam bio na podijumu često, ali sam mnogo voleo igre kao što su mau mau, tač, remi, tablić. E, sad, šah je već nešto drugo, šah mi je bolje legao, mogu reću da mi je dobro išao i pobeđivao sam dosta puta, nisam ga nešto posebno više voleo ili mu bio više naklonjen nego ostalim igrama, ali eto, bio sam privrženiji i, neobično, iako sam se zaista trudio i bio takmičarski nastrojen, jedino nakon poraza u šahu nikad nisam osetio u sebi ljutnju ili gorčinu ili želju da sa istim protivnikom odmah odigram još jednu partiju.