Dizajnersku genijalnost Aleksandra Pfistera smo već imali prilike da iskusimo u Great Western Trail, Broom Service, Isle of Skye i drugim igrama, pa je i logično što su iščekivanja velika kada su njegove igre u pitanju. Ovaj put nam se za stolom našla crna kutija prepuna užasno ilustrovanih komponenti. Da li je igra ipak vredna žrtve gledanja u ovu abominaciju?
|
Blackout: Hong Kong vas smešta u ulogu organizatora grupice dobrovoljaca koji pomažu ljudima širom grada tokom dugotrajnog nestanka struje i potpune neorganizovanosti vlasti da izađe na kraj sa problemom.
Na početku svake runde 3 kockice (crvena, žuta i plava) koje prikazuju 6 različitih resursa će biti bačene i postavljene na odgovarajuća polja u okviru rondela za resurse. Igrači će zatim birati radnike (u vidu kartica) koji će biti aktivirani u tom potezu. Članovi tima mogu biti u jednoj od tri osnovne boje i doneće resurs koji je kockica pokazala, ali mogu biti i specijalisti koji imaju posebne sposobnosti, kao što je dobijanje baterija (džoker resurs), zamena resursa za novac, lečenje povređenih saboraca, itd.
Pošto svi igrači aktiviraju svoje radnike, prelazi se u fazu izvršenja zadataka sa privatnih tabli igrača koji će vam pomoći da osiguravate zone grada, donositi vam nove sposobnosti i, što je najvažnije, dodavati vam nove radnike u ruku.
Do kraja poteza igrači su u mogućnosti i da kupe nove zadatke, izvrše izviđanje po gradu, provere sigurnost sektora, prodaju vodu i hranu i potencijalno vrate odredjene radnike u ruku, u zavisnosti od toga koliko ih imaju neiskorišćenih.
Igra se završava kada se potroše sve kartice zadataka i igrač sa najviše poena je pobednik.
U užasno ružnoj crnoj kutiji sa malo sivih detalja naći ćete još ružniju osnovnu tablu, gomilu jednoličnih kartica koje nećete želeti da pogledate više od jednom, table za igrače i drvene komponente od kojih je jedna u nesrećnoj sivoj boji, jedva vidljiva na tabli. Po pitanju kvaliteta sve je u modernom standardu i ne bi trebalo nikoga da razočara, mada crne kartice imaju tendenciju da mnogo brže počnu da pokazuju oštećenja od korišćenja, pa je stavljanje zaštite preporučljivo.
Ipak, nije sve tako crno (pun intended). Za one kojima je mehanizam igranja bitniji od grafičkog dizajna i teme, Blackout: Hong Kong nudi mnogo toga dobrog.
Teško je steći utisak koliko je Blackout zabavan za igranje samo na osnovu mog šturog opisa u prethodnim pasusima. Počevši od uzbuđenja koje donosi bacanje kockica na početku svake runde, preko teškog izbora članova aktivnog tima, kupovine novih zadataka, izviđanja i na kraju odlično osmišljenog aktiviranja akcija od kojih mnoge daju veoma zabavne kombinacije. Svaki trenutak igre je prepun zabavnih odluka, ali opet ne preterano teških, pa će zastajkivanje i čekanje drugih igrača biti svedeno na minimum, posebno kada se radi o uigranoj ekipi koja bez problema može da rundu većim delom igra simultano.
Igra nudi i pregršt načina da dođete do velikog broja poena. Igrači mogu forsirati osiguravanje različitih sektora, izviđanje teritorija, rešavanje zadataka, lečenje povređenih radnika ili što češće aktivirati akcije koje im donose poene. Iz partija koje smo odigrali rekli bismo da je gospodin Pfister sa svojim timom odradio odličan posao, jer nemamo utisak da je bilo koji način isplativiji od drugih, mada će igrači efektivno morati da koriste većinu ovih načina u manjoj ili većoj meri kako bi bili kompetitivni.
Ipak, pored vizuelnog utiska, igra ima još neke mane. Pre svega potreban prostor za igru je apsolutno prevelik, jer pored osnovne table i prostora za karte u izlogu, igrači poseduju ogromne lične table oko kojih je opet potrebno stavljati veliki broj kartica. Ovo ima i svoju dobru stranu jer su pomenute lične table odlična referentna ispomoć tokom igre.
Nekome može smetati i relativno slaba tematska povezanost i ograničena interakcija, ali s obzirom na tip igrača kojima je igra namenjena, ne verujem da će ovo biti veliki problem.
Igra ima i kampanju koja se sadrži iz 5 scenarija, a koji u suštini predstavljaju samo nekoliko varijacija u dužini same partije i zahtevaju od igrača da imaju određen broj poena i rešene osnovne zadatke kako bi pobedili.
Po pitanju varijabilnosti, igra ima nekoliko modularnih, početnih elemenata, ali na tom planu ne briljira. Svi igrači počinju sa identičnim kartama na istim pozicijama, mada sa nešto drugačijim početnim zadatkom, koji će definitivno barem blago usmeriti dalje igranje. Ipak, i pored toga, Blackout ima dosta nasumičnih elemenata tokom same igre, pa uz kockice za resurse, nasumično izvlačenje kartica sa zadacima i nekoliko načina za skupljanje poena, nudi veliku vrednost ponovnog igranja i definitivno može biti dugo zabavna.
Što se tiče broja igrača, igra je fantastična u tri i četiri igrača, ali je blagi problem predstavljalo igranje u dvoje, jer je mapa grada iste veličine, pa je interakcija u suštini spuštena na minimum, a broj poena koje igrači mogu da dobiju na ovaj način takođe znatno ograničen. Ne može se reći da je igra bila loša, ali je definitivno bolja kada nudi veći nivo interakcije. Kroz gore pomenutu kampanju, igrači mogu igrati i solo varijantu koja je sasvim korektna i ljubiteljima ovog načina igranja bi trebalo da pruži barem malo zabave.
Blackout: Hong Kong nikoga neće oboriti s nogu svojim izgledom i temom, ali po pitanju igrivosti apsolutno briljira. Igra ima pregršt zabavnih odluka i zanimljivo uklopljenih mehanizama koji su odlično izbalansirani i relativno lagani za shvatanje, a uz veliki broj nasumičnih elemenata koji ne utiču mnogo na individualnu sreću igrača, imaće i dugačak životni vek.
Categories: Boardgames, Recenzija
