Pretvaranje popularnih žanrova iz video igara u društvene igre nije nikakva novost. Videli smo strategije, vožnje, arkadni FPS, pa i MOBA talas. Ono što nikada nisam video je taktički FPS u stilu Counter-Strike i Rainbow Six, nešto što sam očekivao da će Operators uspeti da emulira.
|
U kompaktnoj Operators kutiji dolazi jedna zanimljiva ideja i jedno obećanje – simulacija taktičkog okrušaja dva tima specijalaca. Deset operativaca su me odmah podsetili na Rainbow Six Siege, kako svojim dizajnom, tako i onim što (potencijalno) mogu da urade tokom okršaja. Primetićete, međutim, da u kutiji nema nikakve table, mape, niti bilo čega što sugeriše da se igrate na nekakvom terenu. Umesto toga, Operators se u potpunosti fokusira na direktno napucavanje i skirmiš scenarije.
Operators barem jednim svojim delom simulira pomenuti ”Kaunter”, a to je po sistemu linije zdravlja, oklopa i novca. Odigravanjem odgovarajućih tokena ćete pucati na protivnika, nabiti šlem na glavu, obući pancir, ili će vam, valjda s neba, pasti koji dolar za kupovinu novih drangulija kojima ćete pokušati da napravite protiv udar (haha, kapirate?). Timovi počinju uvek sa istom opremom, a vremenom kupuju oružje, štitove, ili pakete za lečenje, tako da se i broj opcija povećava kako napreduje meč. Kada naučite osnovna pravila, možete okrenuti table na ”naprednu” varijantu, gde svaki operativac dobija i dve specijalke koje variraju dodatne štete pri rafalu, do raspoređivanja oklopa ostatku tima. S obzirom da se u kutiji dobija 10 operativaca, to je poprilično velik broj kombinacija.
Međutim, igranje Operators više podseća na besomučno rolanje velike kockice umesto nekakve strateške glavolomke. Ovo je tzv. bag building igra, gde svaki kupljeni žeton dodajete u torbu odakle je nadalje dostupan ostalim igračima iz vašeg tima. Načina da utičete na sadržaj torbe izbacivanjem neželjenih predmeta nema, tako da se stvara osećaj da rolate kockicu koja dobija sve više strana i apsolutno sve je podložno sreći. Lično, obožavam kockice u igrama i dozu nasumičnosti koja dovodi do dramatičnih trenutaka i preokreta, ali ovo je smešno. Čak smo se i šalili prilikom poslednjeg igranja da bi ovo mogla da igra jedna osoba protiv same sebe, jer jedini uticaj na tok borbe je koliko ćete rundi napucavanja napraviti i šta kupujete posle ispaljenih rafala.
Jedna runda teče ovako – igrač iz napadačkog tima odluči da li želi da puca. Zatim on i njegov protivnik uzimaju po tri tokena iz torbe i kalkulišu kako se odvio taj mini okršaj (prvo fijuču meci, pa ide stavljanje oklopa i hanzaplasta, pa prebrojavanje keša i onda specijalni predmeti). Nakon toga, pazite sad, može da odluči da li nastavlja fajt. Posle koliko već bude rundi između dva operativca, kupuju se predmeti, sve vraća u torbice i šalje sledećem paru. To je to. To je cela, prokleta mehanika ove igre. Bez raspoređivanja pucnjave, bez uletanja saigrača, bez ikakve potrebe da ova igra bude bilo šta sem čisti 1vs1.
Igranje Operators bez specijalnih sposobnosti likova i u Skirmish modu je gotovo pa uvreda za inteligenciju. Ni ta ”elitna” strana nije bogzna šta, sa tek tri lika koji imaju nekakve timske efekte i čitavim jednim od njih koji može da izbija tokene iz torbe. Ako vam igra ne deluje kao preduga agonija, možete igrati varijantu Capture point u kojoj se borite u pet okršaja i osvajate isto toliko karata koje tokom jedne runde minorno menjaju pravila (pojačano lečenje, jeftinija municija i sl.). A onda se možete igrati i oslobađanja talaca, tačnije tokena koji ne rade ništa i još više vam zatrpavaju torbu tokenima. Sreća u nesreći je da su komponente izuzetno kvalitetne i lepo ilustrovane, ali džaba kada je ostatak truba.
Bar je bio lep štand na Essen Spiel
Ne, Operators ne zaslužuje ikakvu preporuku, sem ako ne znate kako da potrošite pare na kutiju punu lepih komponenti i praznih obećanja.
Categories: Boardgames, Recenzija
