Kanagawa je oblast u Kanto regiji Japana čiji glavni grad je takođe poznat i po imenu društvene igre – Yokohama. U prvoj polovini 19. veka u Edu (današnji Tokio) živi Kacušika Hokusaj, Japanski slikar i grafičar koji je bio opsednut lepotom planine Fudži. Najpoznatija dela su mu serija slika 36 pogleda na planinu Fudži i Veliki talas nad Kanagavom.
|
Kanagawa je igra za 2 do 4 igrača u kojoj ste u ulozi učenika novootvorene škole slikanja učitelja Hokusaja.
Na početku svake runde, prvi igrač će izvući i staviti na bambusnu tablu onoliko kartica koliko ima igrača, prekrivajući polja u prvom redu table, pazeći na pravilo da određene kartice ostaju okrenute licem na dole. Svaka kartica može na sebi da ima jednu od četiri teme (drveće, životinje, građevine ili ljude) i tema se vidi i na poleđini. Nakon ovoga, igrači, počevši od prvog, mogu da odaberu jednu kolonu sa karticama (u ovom slučaju samo jedna kartica) ili da propuste potez. Kada su svi preuzeli kolonu ili propustili potez, prvi igrač vuče nove kartice i stavlja ih u drugi red, popunjavajući kolone koje su ostale u igri. Kada se popuni treći red, igrači moraju da odaberu po jednu od raspoloživih kolona.
Pošto odabere kolonu, igrač mora da uzme i odigra sve karte iz nje. Svaka karta se deli na paletni i slikarski deo. Slikarski deo uglavnom prikazuje temu sa poleđine. To za drveće može biti jedno ili više drveća, a za životinje, ljude i građevine jedna od dotičnih. Da bi postavio karticu u slikarski deo, igrač mora da ima raspoložive boje u paleti i da iskoristi četkice na tim bojama. Četkice, boje, mogućnost pomeranja četkica sa boje na boju i razne druge sposobnosti (čuvanje kartica iz poteza u potez, preuzimanje prvog igrača, itd…) igrač dobija tako što kartice stavlja u paletu.
Kada postavi sve kartice, proverava se mogućnost preuzimanja novih diploma (npr. za određen broj istih boja, za broj različitih građevina, životinja, itd…) koje igraču daju poene na kraju igre i potencijalno još neke sposobnosti. Ako igrač odluči da uzme diplomu, ne može više uzeti ni jednu diplomu iz te kategorije, a ako odluči da sačeka, kako bi uzeo jaču, više ne može da uzme one koje je prethodno “preskočio” rizikujući da jaču nikada ne dostigne, ili da mu je uzme neki drugi igrač.
Svaka od kartica na svom slikarskom delu ima ikonicu za jedno od godišnjih doba ili oluju (koja je džoker). Tokom igre je potrebno da se pravi niz kartica sa istim godišnjim dobom kako bi se na kraju dobili dodatni poeni.
Kada se istroši ceo špil sa karticama ili neko od igrača ima 11 ili više kartica u okviru svog platna, igra se na kraju te runde završava i igrači dobijaju poene za kartice na platnu, najveći niz jednog godišnjeg doba, dodatne poene na karticama i diplomama. Kao i obično, igrač sa najviše poena je pobednik.
Igra se sastoji od rolo “table” napravljene od bambusa (kao one što generalno srećete po kineskim restoranima… ili prodavnicama), drvenih “četkica”, 70-tak kvadratnih kartica i 20-tak kartonskih tajlova koji prikazuju diplome i početno platno i paletu za igrače. Kartice su prosečnog kvaliteta, ne mešaju se često (jednom pred partiju), ne drže se u ruci, ali se stavljaju jedna ispod druge i nepažljivi igrači ovako mogu da ih oštete. Ostale komponente u igru su dosta kvalitetne i sigurno će bez problema dugo trajati!
Ilustracije su, što je i logično za ovu temu igre, aposlutno prelepe. Blage, pastelne boje, pregledne kartice, preslatki drveni “ćupovi sa četkicama”. Cela igra izgleda fantastično i veoma je pregledna!
Kanagawa je relativno lagana igra draftovanja kartica sa blagim push-your-luck elementima, koja se dosta brzo igra (računajte oko 10 minuta po igraču), a uz to izgleda prelepo i nagrađuje dobro odigrane i osmišljene poteze. Prilikom kupljenja kartica sa table bitno je da znate da sve kartice moraju da se iskoriste (osim ako nemate specijalnu sposobnost čuvanja), pa idealna kartica koja vam BAŠ treba na slici vam ne znači ništa ako nemate dovoljno boje da je završite. Dodatni poeni koji se dobijaju na godišnja doba su bitni, ali ako previše insistirate na tome, možete mnogo zaostati sa ukupnim brojem kartica i u drugim bitnim aspektima. Preračun da li vredi ići na jaču diplomu takođe uvećava uzbudljivost igre. Celokupan uticaj sreće nije mali, ali za kratke porodične igre u potpunosti prihvatljiv.
Po pitanju varijabilnosti zaostaje za komplikovanijim igrama, pa nije nešto što ćete moći stalno da igrate.
Što se tiče broja igrača, igra je najbolja i najuzbudljivija u 4 igrača, odlična je i u 3, a sasvim slodna i u paru. Sistem draftovanja je takav da je definitivno bolji kada imate veći izbor, odnosno veći broj igrača.
Solidne komponente i predivne ilustracije čine da ova igra na stolu izgleda odlično! Prosta pravila, jezička nezavisnost i kratko trajanje partije će uz dizajn učiniti ovu igru odličnim gateaway-om i za igranje uz mlađu populaciju. Za one koji zahtevaju više razmišljanja, veću varijabilnost i duže igre, ovo definitivno nije pravi izbor, ali oni nisu ni bili ciljana grupa!
Categories: Boardgames, Recenzija
Dodao bih samo da za one koji vole da se igraju u manjem drustvu postoji i fan created solo verzija igre na BGGu koju je osmislila osoba sa ovih prostora (da sad bas ne pominjem ko 🙂 )