Danas vas vodimo u Bohemiju, region Češke, ali ne da pijete pivo, već da postanete biznismen. Štaviše, putujemo u 14. vek, vreme kada je ta zemlja bila u sred “srebrne groznice”, period prosperiteta za jedan grad.
|
Kutna Hora je društvena igra i istoimeni grad gorespomenute države i jedno jako elegantno izdanje iz Czech Games Edition. Vi ćete doći na tabula raza stanje stvari u naslovnom gradu i imati odrešene ruke da gradite praktično kako želite i gde želite. Preuzećete kormilo nad nekoliko industrija kroz esnafe, mlatiti lovu i širiti svoj uticaj kao ktitor. Bombona.
Iza neupadljivog omota i crne kutije krije se poprilično toga – dve table za gradnju i čitava odvojena katedrala sa strane, pa pojedinačne table za igrače, tabla sa marketom i gradskom većnicom, novčići, karte, nekakve skalamerije u koje ubacujete karte… Sve što treba da znate od pravila već ćete skapirati kada budete čitali šta rade karte koje imate u ruci. Pritom su na tim kartama prikazane dve različite akcije i aktiviraju se u zavisnosti od toga kako ih okrenete, tako da ćete morati dosta da pazite šta vam preostaje do kraja runde.
Tok igre je jednostavan i vrlo logičan. Hoćete da izgradite, recimo, pekaru. Moraćete da nabavite dozvolu za granju te specifične zgrade, zatim će vam biti potreban prazan plac na kome ćete da postavite temelj i, konačno, da platite da se ta pekara izgradi. Sve su ovo pojedinačni koraci, što znači jedan i po potez da se sve to sprovede u delo. Želite da iskopate rudnik? Možete i to, ali prvo morate platiti rudare ako ih nemate unajmljene i pritom paziti da se nastavite na postojeće rudnike. Ako se osećate velikodušno, možete se igrati ktitora i pomoći u izgradnji katedrale Svete Barbare i time dobiti neke fine bonuse. Konačno, u jednom trenutku će vam ponestati keša i tada ćete aktivirati sve svoje industrije kako bi vam kapnuo koji groš.
Kao prvenstveno ekonomska igra, Kutna Hora se vrti oko dinamičnih promena cena. Tapije na zgrade vrede manje ako ih niko ne pazari, placevi poskupljuju kad niknu vrednije zgrade unaokolo, a slično važi i za rudnike. Svaki od pet resurasa poskupljuje ili pojeftinjuje u zavisnosti od toga koliko je razvijena ta industrija, kao i koliko stanovnika je trenutno u gradu.
Način da se to sve predstavi jasno i da se zadrži dinamika je genijalno rešen – svojevrsnim analognim kompjuterima. U pitanju su dve skalamerije koje ćete sastaviti i u njih ubaciti ogovarajuće špilove karata, a na njima postoje strelice ka trenutnoj vrednosti. Kako dođe novi stanovnik, na primer, skinućete gornju kartu sa narandžastog špila i videti momentalne promene u cenama hrane ili piva. Može se desiti i da privremeno ne smete da razvijate specifičnu industriju jer nema više potražnje, ali i da, usled prevelike potražnje, sama gradska opština finansira potrebnu industriju. Još jedna elegantna stvar je u tome kako su prikazana vaša primanja. Umesto hrpe žetona, lepo pomerite marker na svojoj tabli kad god vam napreduje neka industrija i to vam istovremeno prikazuje koliko vi tog proizvoda generišete kada god zatražite još novca kroz akciju prihoda.
Igra od vas zahteva solidnu količinu balansiranja i pažljivog planiranja, nekada i više poteza unapred. Međutim, vi ne igrate sami za stolom. Sve što drugi igrači urade pre vašeg poteza drastično mrsi planove, od cena dobara i zgrada, do toga gde uopšte možete nešto da izgradite. Ovo nije igra za publiku koja voli sve savršeno da isplanira i faktički igra pasijans. Ali, i dalje je i tekako moguće planirati i taktizirati, te nam je svaka partija Kutna Hore bila uzbudljiva do samog kraja.
Okej, a kako vi ovde pobeđujete? Gleda se kako su vam raspoređene zgrade i sa čime se susede, da li ste prednjačili na svakom redu rudnika, koliko vam je jaka finalna proizvodnja, da li ste miljenik grada i slično. Na papiru, sve to je relativno jednostavno i brzo se izračunava, ali je tokom partije gotovo nemoguće držati u glavi, niti odokativno proceniti ko od igrača ima stvarno vođstvo, pogotovo ukoliko je neko aktivirao dodatne bonuse kroz gradsku većnicu. U zavisnosti od toga kakav ste tip igrača, ovo vam može biti plus ili minus.
Mnogo bitnije od toga mi je bilo što smo prijatelji i ja uživali u svakoj paritji ove igre. Da, možda Kutna Hora nije sad nekakva revolucija, niti je toliko crunchy da će vam glava eskplodirati. Ono što jeste je jedna lepa i vrlo pitka društvena igra. Potezi ne traju predugo, svi igrači mogu da naprave neki plan i sprovedu ga u delo i razumeju zašto se nešto desilo kako se desilo u igri. Jedna je od retkih novijih euro igara koje su nam se vraćale na sto iznova i iznova i gde se igrači uvek dobro provode nebitno da li pobeđuju ili ne. Doduše, preporučujem igranje u četiri igrača kad god možete, jer tada vidite tu ekonomiju u punom sjaju.
Primerak igre za recenziju ustupio izdavač Czech Games Edition.
Categories: Boardgames, Recenzija
