Tokom 19. veka, razvojem i industrijalizacijom Ujedinjenog Kraljevstva dolazi i do izgradnje železnica širom zemlje, pa i u Velsu. I dok se Snowdonia, bavi izgradnjom Snoudon planinske železnice, Foothills nas stavlja u ulogu upravnika kompanije koja se bavi izgradnjom nekoliko različitih velških koloseka.
|
Foothills je kartična igra za 2 igrača koja na manjem prostoru i u kraćem vremenu pokušava da vam dočara iskustvo Snowdonia-e. Kao i kod svog prethodnika, igrači će iskopavati mesta za šine, postavljati ih, graditi stanice i slati svoje nadzornike na različite zadatke.
Za razliku od osnovne igre gde se selekcija akcija vrši postavljanjem radnika, ovde će svaki igrač ispred sebe imati 5 akcionih kartica označenih slovima od A do E. Svako slovo predstavlja neku osnovnu akciju koje su sa “zlatne” strane sve identične, ali sa zadnje strane imaju paralelnu sivu akciju drugog slova, koja je slabija od osnovne varijante, ali se i pomalo razlikuje od kartice do kartice. Tako će osnovna akcija A (uzimanje resursa) sa svoje zadnje strane imati slabiju akciju C (izgradnja šina) koja će kod nekih kartica dozvoljavati manje gradnje nego osnovna verzija C akcije, dok će negde imati posebne zahteve u vidu posedovanja karata za odredišne pruge, itd… Ostale akcije uključuju iskopavanje puteva, pravljenje stanica i pomeranje nadzornika. Kada se odlučite da odigrate neku od karata, okrećete je na drugu stranu, otvarajući pristup novoj akciji, ali i zatvarajući prethodnu koju ste odigrali.
“Za razliku od osnovne igre gde se selekcija akcija vrši postavljanjem radnika, ovde će svaki igrač ispred sebe imati 5 akcionih kartica.”
Kroz ove akcije, igrači će se trkati da pre svega očiste, a zatim popune 6 različitih železničkih pruga koje se nasumično postavljaju od 8 raspoloživih u samoj igri. Svaka od ovih železnica je drugačija, pa dok ćete kod nekih pokušavati da napravite što više stanica kako bi dobili bonus poene, neke druge će vam davati veliki broj putnika koji se na kraju boduju po pola poena, dok će jedna od njih od vas očekivati da se popnete na Yr Wyddfa vrh planine Snowdon, što će vas takođe malo pomeriti na poenskoj lestvici.
Međutim, kako bi dobili ozbiljnije poene, igrači će morati da šalju svoje nadzornike na različita polja. Tu su polja sa stanicama koja će vam pomoći sa resursima, ali i naterati da ih potrošite kako bi dobijali poene tokom partije, ali je ipak jedno od najvažnijih mesta u igri pab u kojem ćete menjati svoje akcione karte. Naime, na početku partije ćete nasumično uzeti po dve (od 3) karte svakog slova i postaviti ih na sto. Kada igrač pošalje nadzornika u pab, odlučuje da zameni jednu svoju kartu istom tom koja je raspoloživa na stolu. Osim što će vam dati blago različite “sive” akcije, ovde je mnogo bitnije obratiti pažnju na deo kartice koji pokazuje šta ona na kraju skoruje. Tj. svaka kartica koja je izbačena sa vaše table će vam na kraju doneti određen broj poena prikazan na njoj samoj, pa će tako neke donosi poene za izgrađene pruge, druge za stanice, a neke za pokupljene karte…
Kao i kod svog prethodnika, Foothills resursi za skladište se izvlače nasumično, pa i kockice događaja koje će ovde “zatvarati” određene delove pruga koje igrači već nisu izgradili. Tematski, u trku se uključila i treća kompanija, ali mehanički je ovo sat koji ne dopušta igračima da se opuste.
Kada dođe do trenutka da je potrebno da postavite ove neutralne radnike, a nema ih više u zalihama ili kada se u potpunosti završi 5 pruga, igra se završava i sabiraju se poeni sakupljeni tokom igre plus oni dobijeni kroz “izbačene” karte.
U kutiji ćete naći karte sa akcijama i železnicama, ali i kockice sa resursima i kartonske pločice sa prugama i stanicama. Sve je prosečnog kvaliteta, ali uz Francove ilustracije na stolu izgleda veoma lepo (mada je to stvar ukusa, s obzirom da veliki broj ljudi ne voli njegove sličice) i pregledno.
“Foothills smo dugo očekivali; veoma privlačna tema, lepe ilustracije i odličan pedigre nas je doveo do toga da ga željno otvorimo i “gutajući” pravila postavimo na sto.”
Foothills smo dugo očekivali; veoma privlačna tema, lepe ilustracije i odličan pedigre nas je doveo do toga da ga željno otvorimo i “gutajući” pravila postavimo na sto. To je učinilo da početno razočarenje bude još veće; mehanički igra je bila odlična, ali je trajala apsolutno predugo, a početno uzbuđenje je polako splašnjavalo dok nismo došli do trenutka da smo samo želeli da se igra završi.
Osećajući, uz toliko pozitivnih ocena i potpuno drugim brojkama za vreme igranja na kutiji, da nešto nije u redu, konsultovali smo se sa beskonačnom mudrošću BGG-a i tražili koja smo pravila loše igrali. Nijedna. Ali smo i pored toga, igru igrali loše, neoptimizovano, neinteraktivno i uz malu dozu (ne)sreće da se bele kockice događaja veoma malo izvlače. Ispostavilo se da je Foothills, u najmanju ruku, čudna igra. Igrali smo je ponovo, bilo je super, još jednom i bilo je odlično… I svaki sledeći put je bilo sve bolje!
Problem sa igrom je taj što vam dozvoljava da dobijate poene, a da vam u suštini ne približava kraj igre. Tu su uvek kockice događaja, ali one su nepouzdane i može se lako desiti da ih izvučete veoma malo, pa je jedini drugi način da se igra završi izgradnja pruga od strane igrača. Ako ne obraćate pažnju na protivnika i njegove poene i planove, lako će doći do toga da svaki igrač gura svoju strategiju i skuplja beskonačne količine poena kroz nadzorničke akcije, ne doprinoseći bržem završetku partije.
“Ako ne obraćate pažnju na protivnika i njegove poene i planove, lako će doći do toga da svaki igrač gura svoju strategiju i skuplja beskonačne količine poena kroz nadzorničke akcije, ne doprinoseći bržem završetku partije.”
Foothills zahteva drugačiji pristup i zauzvrat nudi mnogo interakcije između igrača i daleko uzbudljiviju i zanimljiviju trku. U svakom trenutku je bitno da obraćate pažnju na protivnikove raspoložive akcije i resurse kako biste bili spremni da iskoristite njegove trenutne nedostatke, a kada vidite da ste prešli u vođstvo, privođenje igre kraju je najpametniji potez. Zbog ovoga je igra prepuna veoma zanimljivih i teških odluka, jer ćete često odigravanjem jedne akcije otvoriti protivniku šansu da vas prestigne tamo gde niste želeli, pa se ovo natezanje nastavlja iz poteza u potez.
Dizajneri su se za varijabilnost pobrinuli kroz različite železnice i akcione karte koje ulaze u igru. Nažalost, igra od Snowdonia-e nije uzela mehaniku različitih vremenskih prilika koje mogu ekstremno da utiču na način igranja, ali je i postojeća varijanta sasvim prihvatljiva.
Foothills nije ni najmanje uprljao ime svog prethodnika od kojeg je pozajmio mnogo toga, ali i doneo neke svoje unikatne stvari zbog čega ima smisla posedovati obe igre u kolekciji. Najveći problem igre je što je stvarno loša ako je igrate na “pogrešan način”, što i nije mala stvar, jer mnogi od nas su uživali u istraživanjima različitih, mnogo kompleksnijih, igara. Ipak, kada sve klikne i počnete prema igri da se ophodite na pravi način, ona će biti tu da vam ponudi sate i sate odlične zabave u paru.
Categories: Boardgames, Recenzija
