Altiplano (španska reč za visoravan) je područije na Andima u Južnoj Americi koje pored Tibeta predstavlja površinski najveću visoravan na svetu. Istorijski, ova oblast je bila dom nekoliko starih kultura među kojima je i carstvo Inka, pre nego što je osvojena od strane Španije u 16. veku.

Tip: strateška igra Vreme: 60-120 minuta Broj Igrača: 2-5 Mehanizmi: Sistem raspoređivanja akcionih poena, pravljenje špila (vrećice), varijabilne moći igrača Dizajner: Reiner Stockhausen Izdavač: dlp games Izdato: 2017.

Altiplano je takođe i igra za 2 do 5 igrača, tematski smeštena u visoravni Anda u vreme Inka. Igrači će tokom igre skupljati resurse od kojih prave svoju rezervu u vidu vrećice iz koje nasumično na početku svake runde izvlače te resurse i odigravaju akcije sa njima. Iskorišćeni resursi se na kraju runde izbacuju u korpice za diskardovanje kako bi bili vraćeni kada se svi iz vrećice potroše. U praksi, ova begbilding mehanika u potpunosti preslikava standardnu mehaniku pravljenja špila što za razliku od prethodnika, Orleansa, donosi nešto manji uticaj sreće tokom igranja.

Rudnik, jedna od lokacija koju igrači posećuju tokom igre.

Pored ove osnovne mehanike, Altiplano nudi neku vrstu rondelskog odabira akcija kroz različite lokacije poređane u krug po kojima se vaš radnik kreće i koji zahteva hranu kako bi se pomerao. Različite lokacije nude potpuno drugačije akcije, pa ćete tako na nekima skupljati i razmenjivati resurse, na drugima ćete ih koristiti za pravljenje građevina ili kajaka, dok ćete ih na nekim skladištiti kako bi sakupili dodatne poene. Jedna od lokacija nudi i kupovinu ekstenzija koje vam donose dodatne, jedinstvene akcije na određenim lokacijama.

Igra se završava kada jedna od lokacija ostane bez resursa i karata na njoj, nakon čega se sabiraju poeni dobijeni kroz različite porudžbine, građevine, skupljene i skladištene resurse i sl. Tu je i opcioni mod sa misijama koji, osim što potencijalno povećava varijabilnost igre, donosi i dodatne poene za ispunjene zadatke.

Osnovna uloga sa dodatnim ekstenzijama.

Igra se sastoji od velikog broja pločica, nekoliko tabli sa različitim lokacijama, kartonskih korpica za diskardovanje iskorišćenih resursa i po 2 table za svakog igrača. Svi kartonski delovi su standardnog kvaliteta i neće razočarati nikoga, ali su tu i malene karte koje predstavljaju različite građevine, kajake, porudžbine i sl. i koje su mogle biti kvalitetnije.

Ilustracije su zaista lepe i trebalo bi da se svide svakome ko je ljubitelj Francovih crteža. Boje su zasićene i igra privlači poglede. I pored velikog šarenila, retko se dešavalo da imamo problema sa preglednošću, mada je igra mogla da bude i nešto bolja po tom pitanju.

Lična tabla igrača sa akcionim poljima.

Altiplano je u svojoj osnovi igra relativno prostih pravila, mada su mehanike u prvom momentu čudne i treba se navići na njih. Ono gde igra dodatno oduševljava je potreba za dugoročnom strategijom i pored toga što će igrači svoje akcije morati da biraju trenutno na osnovu izvađenih pločica. U ceo plan se uključuju u asimetrične sposobnosti svakog od igrača, naime svaki igrač na početku partije dobija ulogu koja mu donosi jednu dodatnu akciju koju nema ni jedan drugi igrač. Ona će uglavnom donositi resurse koje drugi ne mogu da dobiju, pa ćete s jedne strane imati neke druge osnovne akcije koje ne možete da iskoristite (bez dodatne ekstenzije), ali ćete s druge strane imati potpuno drugačiji pristup igri u odnosu na to koju ste početnu ulogu dobili.

Kao i kod svake igre pravljenja špila, igra kroz izvučene pločice nudi relativno mali izbor akcija, pa bi potezi trebalo da budu relativno brzi i intuitivni, ali i pored toga igra nudi toliko veliki broj različitih akcija i zadržavanje pločica iz poteza u potez, da i pored relativno umanjenih mogućnosti, igrači skloni APu mogu da se blokiraju.

Blentava alpaka je oznaka za prvog igrača.

Najveći problem igre je skoro potpuno odsustvo interakcije između igrača. Jedina interaktivnost se svodi na uzimanje ponuđenih ekstenzija i u manjoj meri na uzimanje kartica sa lokacija (u izboru su uvek sve kartice, ne samo prva). Igra je u suštini čist primer onoga što zovu multiplayer solitaire.

Neke igrače može mučiti i relativno dugo vreme postavljanja zbog velikog broja različitih resursa. U kutiji se dobijaju ziplok kesice za njihovo raspoređivanje, ali će neka kutija za šrafove ili šivenje, raditi mnogo bolji posao.

Korpica za diskardovanje iskorišćenih resursa.

Altiplano po pitanju modularnosti ima nasumično postavljanje lokacija, asimetrične početne uloge za igrače, opcione misije i polunasumično izvlačenje ekstenzija. Na vek trajanja definitivno utiče i veliki izbor različitih strategija na koje je moguće osloniti se, pa bi se moglo reći da je Altiplano na ovom polju odličan. Ipak, s obzirom na veoma slabu interaktivnost, igra se oslanja samo na nasumične mehaničke elemente, a ne i reakcije na protivnika, što nekome može biti nedovoljno.

Altiplano je veoma lepa i šarena igra solidnog kvaliteta komponenti koja blago menja recepturu već viđenu u Orleansu, okrećući je više ka standardnom dek bildingu. Igra nudi veliki broj načina da dođete do poena kao i varijabilne početne akcije za igrače, pa će se svideti onima koji vole da istražuju različite strategije. Najveći problem je veoma nizak nivo interaktivnosti, pa se onima koji vole nešto više međusobnog zatvaranja i direktne borbe neće svideti.